Izražavanje osećanja kroz ples

personSlađana Milošević
history5 minutes reading

Tekst je preuzet sa sajta: Expressing your feelings through Dance | Bella Diva World Dance (belladivadance.com)

Ples je vekovima prisutan u ljudskoj kulturi i umetnosti. Na početku, korišćen je kao način komunikacije, uglavnom za ceremonijalne obrede i proslave. U današnje vreme ples nije dostupan samo u bioskopima i predstavama, već ga možete pronaći i u medijima, školama… Ples nije ograničen na ljude koji žele da postanu profesionalci; svako može da nauči da pleše bilo koji od mnogih ritmova, varijacija i to u bilo kom trenutku života. Kroz ples, plesači mogu izraziti osećanja i emocije, prenoseći poruku publici. Danas (u ovom tekstu) sa vama delimo kako se ples može koristiti kao način izražavanja i kako ljudi reaguju na to.

Koreografija naših osećanja

Prema koreografkinji Diani F. Green, ples koristi telo kao instrument. U njenoj knjizi, Koreografija iznutra, govor tela može da se pretvori i apstrakuje u ples, kako bi prikazao beskonačan broj osećanja, suptilnih raspoloženja i emocija. Mnogi koreografi, posebno oni koji su se pobunili protiv onoga što su smatrali preterano dramatičnim u novije vreme, ignorisali su ovu stranu koreografije i prihvatili samo „zanat pokreta“. Green naglašava koliko je važno prepoznati obe strane spektra i uživati ​​kao publika ili izvođač u apstraktnim i „bukvalnim“ izvođenjima koja imaju osmišljenu koreografiju.

Koreografija koristi ljudsko telo i umetnički oblik koji je povezan sa ljudskim telom, tako da ispriča priču bez obzira da li nameravate  da stvorite priču ili ne. Publika prirodno čita osećaje i emocije kad gleda nekoga kako se kreće na pozornici. Izvedena su mnoga eksperimentalna istraživanja kako bi se pronašli osnovni elementi pokreta koji komuniciraju različita osećanja i emocije. Neki su uključili studije skeniranja mozga koje pokazuju različita područja mozga koja se osvetljavaju kada ljudi gledaju izraze osećanja. Jedno od tih istraživanja proveo je u Edinburgh-u, 2010. godine, Peter Lovatt.

Prepoznavanje emocija iz tela u pokretu

Plesni psiholog Peter Lovatt sa Univerziteta Hertfordshire sproveo je eksperiment kako bi utvrdio kako ljudi prenose osećanja plesom i kako ih publika doživljava. Kroz vežbu nazvanu „razmišljaj naglas-protokol“, ljudi su zamoljeni da gledaju mnoštvo različitih plesnih izvođenja, u širokom rasponu plesnih stilova (npr. savremeni, indijski klasik, balet i hip hop) i bili su pitani da kažu glasno o čemu su razmišljali dok su posmatrali izvođenja. Otkrili su da čak i kada su ljudi gledali plesna izvođenja koji nisu koreografisana da eksplicitno izražavaju osećanja, ljudi su i dalje pokušavali razumeti izvođenje i često su govorili stvari poput: „O da, on je očito voli, ali ona ne želi biti u njegovoj blizini pa odbija njegov napredak ” ili slična tumačenja.

Analizu je nastavio eksperimentirajući sa koreografima i plesačima gde bi svaki od njih imao određena osećanja, a zatim dokumentovao ono što je publika primećivala. Ceo članak o tome možete pročitati ovde: 23 Feelings in Dance Osećanja u plesu“ (napomena: tekst je na engleskom jeziku). Zaključio je da je sigurno da emocije možemo prepoznati kada se izražavaju kroz telo i ples.

Ples je jedan od oslobađajućih i najotvorenijih načina izražavanja osećanja. Komunikacija nije ograničena samo na reči, jer je kretanje važan faktor u izražavanju. Pročitajte više o tome kako vam ples kao vežba može doneti neverovatne koristi za vaše zdravlje: Dancing, as an exercise, can bring you amazing health benefits (napomena: tekst je na engleskom jeziku). Ovde je i više zdravstvenih saveta za žene: health tips for women (napomena: tekst je na engleskom jeziku).

*Pogledajte i sajt Dr Dance-a, dr Peter Lovett: Home | Dr Peter Lovatt, Instagram: Peter Lovatt (@drpeterlovatt) • Instagram photos and videos

Jedna od poruka dr Dance-a je: Svako telo je telo za ples!

Foto: https://pexels.com Estúdio

https://unsplash.com Kir Simakov

koreografijaosećanjaPokrettelo
Sladjana Milosevic
Autorka bloga Slađana Milošević

Akreditovani coach/mentor (MP EIA). Akreditovani coach/mentor supervizor (ESIA)

Diplomate in Logotherapy (Viktor Frankl Institut, SAD)

Logocoaching – coaching primenom osnovnih principa logoterapije.

Coaching – Sir John Whitmore je coaching definisao kao: „Oslobađanje potencijala osobe radi postizanja maksimalnog učinka“ (izvor: Whitmore, J. (2002). Coaching for Performance, Third Edition: Growing People, Performance, and Purpose).

Coaching nije psihoterapija!

Logoterapija – Logoterapija daje odgovore na pitanja o smislu egzistencije. Kao psihoterapeutski pravac unosi u psihoterapiju saznanje da uz telesnu i psihičku dimenziju, čovek poseduje i treću, duhovnu dimenziju. U logoterapiji, fokus je na budućnost, na zadatke i smisao.

Više o logoterapiji možete saznati ovde: Viktor Frankl Institut, Beč/Austrija.

Za više informacija o logocoaching-u, coaching-u i superviziji za coaching i mentorstvo, Slađani možete pisati: kontakt@plesigrad.rs