Ono što ne možeš da otkriješ u svom telu,
nećeš moći da otkriješ nigde drugde na svetu…
Nekoliko godina, jedna od najtraženijih tema na obukama koje sam radila bilo je „upravljanje vremenom“. Onda su počeli da pričaju kako ne može da se upravlja vremenom. Može samo da se upravlja sobom u konstrukciji ljudskog uma, zvanoj vreme…
A onda su 2001. godine dvojica profesora sa Harvarda, Jim Loehr i Tony Schwartz, napisala sjajan rad „Corporate Athlets“ u kome su pokušali da naprave paralelu između priprema i „rada“ vrhunskih sportista i menadžera i lidera u biznisu.
U tom svom članku autori opisuju nešto što su nazvali „Piramidom performansi“. Ona izgleda tako da se na dnu nalazi nešto što su nazvali „kapacitet tela“, na to se naslanja „kapacitet emocija“, zatim „mentalni kapacitet“ i na vrhu piramide je „kapacitet duhovnosti“.
U radu se govori o tome da ne treba razmišljati o upravljanju vremenom (niti sobom u tom vremenu), već da je zapravo potrebno upravljati energijom. Na sva četiri nivoa definisana u piramidi. Zdravo telo osnova je za zdrave emocije, to je osnova za zdrav um, a to je sve osnova za zdrav duh (u zdravom telu, zdrav duh, zar ne?).
Mislim da je ples/pokret najelegantniji i najprijatniji način da ojača ta energija tela koja je osnova svemu i da se „povežu“ svi delovi piramide.
O važnosti plesa za duhovni razvoj, pisano je odavno, mnogo pre Harvard Business Review-a 😊 Meni omiljeni autor na to temu bio je svakako Guđijev. Njegovi plesovi, pokreti, predstavljaju rad na samospoznaji.
Gurđijev je govorio da u pokretima postoji znanje koje se prenosi sa kolena na koleno; pokreti mogu da predstavljaju kosmičku istinu koju posmatrač može da razume. Ovi pokreti mogu odvesti do drugog nivoa razumevanja nas samih i sveta oko nas.
Na tom putu do buđenja duše, koje se dešava ovim plesovima, svakako se „radi“ i na svim nivoima pomenute piramide, na jedan povezan način.
Izvori:
https://hbr.org/2001/01/the-making-of-a-corporate-athlete
