Kao matematički i prirodni fenomen, Zlatni presek ima veze sa Fibonačijevim nizom, Stradivarijevom violinom, suncokretom. Zlatni presek su koristili Mozart i Le Corbusier u polju vizuelne umetnosti, arhitekture i muzike, ali se retko koristi u polju plesa, navodi u svom radu Ethan Barbee (1).

Ovo me je navelo da malo dalje proučim vezu zlatnog preseka i plesa.

Tako sam u jednom drugom tekstu objavljenom u listu The Guardian 2009. godine pronašla ovo (2):

„Dakle, kada nametnete rigorozni poredak muzičkom ritmu, organizujete ljudsko kretanje. Stvarate dijalog između fizičkog i idealnog: otelotvorenog ljudskog delovanja u strukturiranom okruženju. Proces nam daje nešto čemu treba težiti, raditi na tome, postići ga sa virtuoznošću i gracioznošću. To je slučaj sa muzikom, sportom, plesom, ritualima, igrama, umetnošću. Dijalektika između duše i nauke, slobode i discipline, sebe i nesebičnosti – usuđujem se to reći? Ukratko, to je kultura“.

Ovo je baš lepo rečeno! Više možete pročitati u tom sjajnom članku.

A zlatni presek vidim na mnogo mesta u plesu, u Vama kao plesaču, u pravilnom držanju tela, u broju i „slaganju“ koraka, u razmerama, u ritmu, harmoniji sa okruženjem…

Zato, plešite.

Jer kada plešemo osećamo se bolje jer pripadamo svetu i univerzumu…

Izvori:

1) „Use of the Golden Ratio as Choreographic Inspiration, University of South Florida“, Ethan Barbee (https://www.researchgate.net/publication/316926847_Use_of_the_Golden_Ratio_as_Choreographic_Inspiration)

2) „Strength in numbers: How Fibonacci taught us how to swing“, Vijay Iyer (https://www.theguardian.com/music/2009/oct/15/fibonacci-golden-ratio)