Apetit odražava prilagođavanje tela određenim vrstama hranljivih materija. Može odražavati selektivni nedostatak važnih hranljivih materija. Na primer, kada osoba želi da jede kredu, to može ukazivati na nedostatak kalcijuma. Ili, recimo, uz nedostatak određenih vitamina, možda želite sveže bobice ili limun. Takođe, apetit se može formirati navikama ili tradicijama karakterističnim za jedan narod ili grupu ljudi. U ovom slučaju, to odražava posvećenost određenim stilovima ishrane. Pored toga, apetit je povezan sa prijatnim očekivanjem zadovoljenja motivacije gladi i stoga je često emocionalno obojen: na kraju krajeva, postizanje željenog rezultata od tela povezano je sa pozitivnim pojačanjem u obliku doze dopamina.

Pojava gladi i sitosti povezana je sa uzbuđenjem centara diencefalonske regije – hipotalamusa. Važno je napomenuti da se glad javlja kada proces intenzivne apsorpcije hranljivih materija u krv počinje u gastrointestinalnom traktu. To se obično dešava u roku od 4-6 sati nakon jela. Ovo vreme je dovoljno za razgradnju većine hranljivih materija enzimima i njihov protok do ćelija tela. Dakle, formiranje gladi, kao i mnoge druge reakcije tela je ispred stvarne promene u okruženju i nastaje zbog činjenice da je za 5-6 sati stomak prazan i ponovo postaje spreman za jelo. Ako je hrana dostupna, onda je telo gladno i traži da ispuni prazan stomak.

Kao i mnoge druge fiziološke pojave u telu, obrasci formiranja gladi nasleđeni su od naših predaka iz vremena kada hrana nije bila stalno dostupna i kada je unos hrane mogao biti nepravilan. Telo je nastojalo da akumulira hranljive materije u sebi, predviđajući mogući početak gladnih vremena. Za modernu osobu, želja da se u prvoj prilici potpuno napuni stomak može biti povezana sa većim stepenom pozitivnih emocija, izazivajući pozitivan osećaj. Međutim, to može dovesti do raznih negativnih zdravstvenih posledica: metaboličkih poremećaja, razvoja niza bolesti, kao što su gojaznost, dijabetes, ateroskleroza, insulinska rezistencija i dr. Zbog toga je korisno češće se pridržavati japanskog pravila da se stomak nakon obroka drži poluprazan – hara hachi bu („80% pun stomak“).

Sitost osećamo 20-25 minuta nakon jela. U ovom trenutku, značajna apsorpcija hranljivih materija još ne počinje, to će biti moguće tek nakon nekoliko sati, kada se hrana dovoljno razgradi. Ali osećamo se siti već nakon kratkog vremenskog perioda nakon početka obroka, jer je i to ispred sadašnjeg stanja, povezanog sa brzim povećanjem hranljivih materija u krvi. Generalno, organizam vrlo često reaguje unapred i suvišno na one nadražaje koji deluju na njega.

Na primer, kao što znate, unos hrane izaziva oslobađanje insulina. Po pravilu, oslobađanje insulina je takođe prekomerno i premašuje količinu potrebnu za količinu glukoze koja je ušla u gastrointestinalni trakt. Zbog toga je štetno utažiti glad čokoladom na prazan stomak: kao rezultat toga, možemo čak i smanjiti nivo glukoze. Dobro je zapamtiti da čak i mala količina zdrave hrane može pomoći da se osećate siti ako odvojite vreme i sačekate malo. Kada osoba brzo apsorbuje hranu, lako se može prejedati. To se posebno često dešava kada jedete zbog stresa.

Jedna od teorija gladi, glukostatska, povezana je sa činjenicom da se nivo hranljivih materija u krvi smanjuje. Međutim, zapažanja akademika Petra Anohina o sijamskim blizancima sa kombinovanim protokom krvi pokazala su ulogu gastričnih receptora u mehanizmima gladi. Dakle, druga teorija gladi, teorija praznog stomaka, povezana je sa činjenicom da se glad javlja kada postoji određeni specifični impuls iz želuca kada je prazan. U ovom slučaju je važna veličina stomaka i osetljivost receptora. Kod nekih ljudi sa prekomernom težinom sa uvećanim stomakom, ovaj impuls se može smanjiti mnogo kasnije nego što je normalno. Zbog toga se njihovo zasićenje javlja nakon apsorpcije velike količine hrane. Ponekad morate da uradite posebne operacije, tokom kojih smanjuju veličinu želuca i ubrzavaju početak nervnog signaliziranja hipotalamusu o punjenju želuca.

Rešenje

Nekada nije dovoljna količina hrane koju unosimo kako bismo zadovoljili potrebe svake ćelije, svakog organa ili potrebe svakog sistema organa u ljudskom organizmu.
Ćelije našeg organizma stalno se obnavljaju. Za njihovu obnovu potrebna je hrana koju jedemo, voda koju pijemo i vazduh koji udišemo. Dnevno se u proseku obnovi od 50 do 70 milijardi ćelija. Konzumirajući dovoljnu količinu određenih materija, činimo da novoformirane ćelije budu snažnije i zdravije od već postojećih ćelija.
Dobru ishranu čini upotreba hrane i dodataka za obnavljanje energije u ćelijama. Vision proizvodi su usmereni na uklanjanje problema u organizmu. Ovi proizvodi čiste i štite svaku ćeliju u ljudskom telu, sprečavajući mnoge probleme. Efikasno čiste, obnavljaju i štite organizam, obezbeđujući zaštitu svake ćelije.

Ceo tekst je preuzet sa sajta: https://visionstore.co.rs/apetit-i-sitost/

Foto: Unsplash.com

Članak Apetit i sitost se pojavljuje prvo na Ples i Grad.