Na početku, nadamo se da ste u miru i lepo proveli praznike.

Želimo svima srećnu 2021. godinu i što brži povratak u normalnost.

Takođe, zahvaljujemo što ste nas pratili tokom prošle godine i lajkovali naše post-ove na društvenim mrežama.

Za početak ove godine, priča o tome kako nas je ples zapravo približio tokom godine izolacije.

Na web strani National Geographic–a pronašla sam ovaj tekst: „Virtualne plesne žurke su popularne. Šta stoji iza toga?“ koji je napisala MICKELA MALLOZZI, objavljeno 28. aprila 2020. godine.

Evo samo delova teksta koje možete pročitati ovde. Mickela je to jako lepo objasnila i ovde kopiram samo mali deo njenog teksta:

„Zaključavanja i izolacije jeste bilo tokom pandemije i još uvek traje, ali nisu sva naša kretanja ograničena. Takva situacija dovela je do porasta broja časova plesa online, jer ljudi traže da održe kondiciju, žele ublažavanje stresa, ozdravljenje i povezanost. Broj časova plesa online, uživo na Instagramu i YouTube-u se povećao. Naše dnevne sobe postale su scene zahvaljujući plesnim žurkama koje se prenose uživo. A mindfulness, danas toliko popularan, zauzima glavno mesto na sesijama plesne terapije na platformi ZOOM.

Sve se ovo baš intenzivno događalo u vreme kada se proslavljao Međunarodni dan plesa, 29. aprila. Ovaj godišnji događaj uz podršku UNESCO-a slavi ples i podstiče vlade da prepoznaju njegov društveni i obrazovni značaj. Dan naglašava UNESCO-vu predanost plesačima i plesu kao kulturnom izrazu; Španjolski flamenko, zajedno s mnogim drugim plesovima, upisan je na listu Nematerijalne kulturne baštine organizacije (među njima je i srpsko kolo).

Koreografija je razgovor. Zahvaljujući porastu virtualnih događaja, geografski odvojene grupe stranaca kreću se u istom smeru, u istom ritmu, a da nisu progovorili ni reč. Nedavna istraživanja dokazala su da su i naši najraniji preci prepoznali zdravstvene i socijalne blagodati plesa.

Prema nedavnoj studiji objavljenoj u Public Library of Science Genetics Journal, kreativni plesači dele dva slična gena s dobrim socijalnim komunikatorima. Ovi istraživači veruju da evolucija tih gena datira više od 1,5 miliona godina, kada su organizacija i komunikacija u grupi bile ključne za preživljavanje. Naši preci koji su bili dobri plesači koristili su te veštine za povezivanje, društvenu interakciju i udvaranje. Plešemo kako bismo proslavili žetve, pozvali preko potrebnu kišu i doneli ozdravljenje.

Možda naša opsesija plesom ne bi trebala biti iznenađenje – studije dokazuju da je to dobro za mozak. Endorfini se ne samo udružuju s fizičkim dodirom i aerobnim pokretima plesa, već često plesanje povećava neuroplastičnost, sposobnost stvaranja novih neuronskih veza, koje pomažu u oporavku od ozleda i bolesti. U studiji objavljenoj u New England Journal of Medicine, Medicinski fakultet Albert Einstein u New York-u utvrdio je da ples smanjuje rizik od demencije za 76 posto“.

Na kraju članka nalazi se nekoliko linkova za online časove plesa. Spisak možete pogledati ovde. Među njima su npr. i dnevni časovi baleta na Instagramu, koje može da pohađa svako, a koje vodi Tiler Peck, balerina New York City Ballet-a.

Šta reći na kraju, nego plešite!

Izvori:

https://api.nationalgeographic.com/distribution/public/amp/travel/2020/04/how-dance-connects-people-during-coronavirus

https://sl.wikipedia.org/wiki/Kolo

https://www.instagram.com/tilerpeck/?hl=en

Članak Ples i pandemija 2020 se pojavljuje prvo na Ples i Grad.