Brod na kome imate priliku da budete turisti, slušaoci, meditanti, govornici…

Reka Sava koja hrli ka svome cilju, ušću u Dunav…

I mi idemo Putem ka cilju koji je mir, sreća, ljubav, spoznaja, jedinstvo…

Na jučerašnjoj RADIONICI LIČNOG RAZVOJA – SREĆA JE TRENUTAK, a  koje održavamo subotom od 12-14h u Lider klubu na Savi, u prostoru kafe bara Barža, Vladan Pantelić je vodio vežbe vizuelizacije. Učesnici vizuelizacije su imali zadatak da vide sebe u simbolici drveta. Za kratko vreme svi su videli svoje drvo i ovo viđenje je kod svih izazvalo interesantne reakcije.

Sunčica je posebno bila nadahnuta. Videla je sebe kao drvo jablana – visokog, sa čvrstim stablom, bogatom krošnjom, jakim korenom. Lako je poistovetila sebe sa ovom predstavom. Koren predstavlja uzemljenje, oslonac; stablo naše telo, snagu, zdravlje; krošnja naše emotivno i duhovno stanje. U trenutku ovog duhovnog rada Sunčica i jablan su bili jedno.

Sunčica nam je pričala i o tome šta je njena sreća. Naglasila je da kvalitetan život nema cenu i da je upravo to shvatila kroz pomoć koju je uspela da dobije. Za nju je sreća mir i spokoj koji oseća unutar sebe. „Da bismo do toga došli, jako puno moramo da radimo na sebi“, kaže ona. Naravno ne možemo bez neke pomoći. Nekada je naš put do mira preko nekog prijatelji, nekada su duhovni ljudi od pomoći…“

„Odvajajući“ se od svojih prijatelja, mislila je da je napuštena. Onda je shvatila da je trebala da se „odvoji“ da bi mogla da radi na sebi. „Kada osvestimo to kod sebe, onda i drugog čoveka bolje razumemo, jer znamo da je i on trenutno na nekoj svojoj putanji i da taj put nema veze sa nama. Kada sam došla do mira, onda sam bila u mogućnosti i drugima da pomognem. Kada ne živimo mir i kada situacije i okolnosti iz prošlosti prave oklope oko nas i omotavamo se kao mumije. Takođe, vremenom sam shvatila da ono što nisam dobila, što mi nije bilo dato, da je to za mene bio blagoslov. Dobila sam „kaznu“, a zapravo to je bila pomoć kako bih svoje maske skinula, savladala svoje strahove i otvorila se za nove početke. Pitanje je: A kako dalje? Ustvari je potrebno da se svaki čovek zauzme za sebe i da zavapi za pomoći.“

Sunčica smatra i da svako ima svoje vreme za promene i da mi na to ne možemo uticati, ukoliko pojedinci sami nisu spremni na iste.

Vladan: I drugi učesnici, pomenuću samo Suzanu, videli su jasno svoje drvo. Suzana je videla stameni hrast moćnog korenovog sistema, koji se raširio na sve strane prema šumi. Suzana ima puno poznanika i prijatelja u životu koji su joj pomoć i oslonac kao što je i ona njima. Stablo je pokazalo njenu energiju, aktivnost, snagu i uspeh koji je postigla, a krošnja njene organizacione sposobnosti, njen bogat i ostvaren duhovni život.

Jelena smatra da je sada izuzetno vreme za duhovnost u odnosu na period naših roditelja. Složili smo se da je uvek dobro vreme za promenu svojih navika, i kada god to bilo. to je naše vreme, onda kada su promene za nas najbolje. „Kašnjenje“ je najčešće dar od boga.

Vladan nas je podsetio i na to da prvo moramo shvatiti šta nam je potrebno, pa doneti odluku o sreći!

Na sledećem susretu ćemo se baviti dubljom analizom naših vizuelizacija i time kako nam one mogu pomoći u svakodnevnom životu.

I sledeće subote, 24. februara, poziv je otvoren i slobodan za sve, a vežbe će se raditi i sa novim i sa starim polaznicima! Na našim stranicama pročitajte nešto više o temama kojima smo se do sada bavili: https://plesigrad.rs/licni-razvoj/

Za više informacija, možete nam pisati: kontakt@plesigrad.rs ili pozvati: 065 5156 244.

Fotografije: Ples i Grad

unsplash.com

Članak SADA je moje vreme se pojavljuje prvo na Ples i Grad.