Ovaj rad štampan je u vodećem svetskom časopisu za logoterapiju, izdanje jesen 2021.

Volume XXI Number 1 Spring 2021. ISSN 0191-3379 IFODL 41(2)65-107(2021)

„The International Forum for LOGOTHERAPY, Journal of Search for Meaning“ koji dva puta godišnje izdaje Viktor Frankl Institut za logoterapiju u Teksasu/SAD.

Dugo vremena znala sam za knjigu dr. Viktora Frankla „Zašto se niste ubili, traženje smisla življenja“, (1946.) ali je nisam čitala; čekala sam pravi trenutak da budem spremna da saznam više o patnji dr. Frankla u koncentracionim logorima. Čitanje knjiga i gledanje filmova o Holokaustu uvek mi je bilo teško; osećam veliku bol. Kad sam konačno pročitala knjigu, bilo je to još u leto 2013. godine. Baš u vreme kada sam pokušavala da odlučim koje studije psihoterapije da upišem, kako bih nadogradila svoje veštine coaching-a i mentorstva.

Nakon što sam pročitala ovu divnu knjigu, otkrila sam studije logoterapije na Institutu Viktor Frankl u Teksasu, SAD. Zbog knjige dr Frankla odlučila sam da pohađam uvodni kurs kako bih stekla osećaj šta je logoterapija i videla da li bi to i kako, moglo da bude korisno za moj rad. Naravno, zavolela sam logoterapiju. Moja mentorka, dr. Cynthia Wimberly, vodila me je kroz učenje i otkrivanje logoterapije kao što mislim da bi trebao neko ko je u potpunosti prihvatio logoterapiju i ko je živi, ne samo predaje znanje. Zahvaljujući mentorkinom divnom radu sa mnom bila sam motivisana da završim sve kurseve. Moj završni projekt bio je usmeren na primenu logoterapije u executive i business coaching-u, i predstavljen je na Svetskom kongresu logoterapije u Dalasu, 2017. (Milošević, 2017., str. 42).

Evo kako je knjiga uticala na mene!

Uticaj kroz prostor i vreme

Kada kažem prostor, mislim da je ova knjiga kao univerzalni jezik, kao i muzika. Gde god se ispriča priča dr. Viktora Frankla, ona vas povezuje sa drugima.

Svi ljudi, prema mom iskustvu, razumeju poruke iz ove knjige.

U odnosu na Vreme, knjiga je imala neposredan i dugoročan uticaj na moj život. Osećam duboko divljenje zbog tako dobro napisane priče o stradanjima u koncentracionim logorima i divljenje životu i radu dr. Frankl-a i njegovoj snazi.

Međutim, koncept vreme znači ovde za mene i druge stvari. Uključuje i činjenicu da o knjizi možete da razgovarate sa ljudima različitih godina, od mladih do starijih, ljudi sa manje ili više životnog iskustva. Postoji poruka i korist od čitanja za sve, kroz vreme.

Knjiga je uticala na mene u smislu prošlosti,  sadašnjosti i moje budućnosti. Pomaže mi da razumem patnju i bol kroz koju sam prošla u mojoj porodici i ovom delu sveta u kome živim već 50 godina (zemlja u razvoju, ratna zona 1990-ih, siromaštvo, izolacija i sankcije). I, naravno, svima nam daje nadu, odnosno optimističniji pogled na budućnost i starenje.

Kada govorim o prošlosti, knjiga mi je pomogla da:
▪ razumem i prihvatim ono što mi se dogodilo
▪ ne smatram se žrtvom okolnosti

Upravo sada, u sadašnjosti, knjiga mi pomaže:
▪ da shvatim što se događa
▪ daje mi snagu i nadu
▪ čini da živim život punim potencijalom

Pogled u budućnost, knjiga će mi pomoći da:
▪ prihvatim starenje – kako mogu da otkrivam smisao kako starim
▪ stičem snagu i nadu u budućnost

Ukratko, ne postoji trenutak u životu u kome ne bih mogla da primenim mudrost iz ove divne knjige!

U budističkom načinu shvatanja života, knjiga takođe rezonuje sa mnom. U ovaj život dolazimo nespremni i dezorijentirani u mladosti. Zatim živimo odrasli život, sa bolom i patnjom, ali i humorom, zahvalnošću, ljubavlju, pozitivnim stavovima i prihvatanjem. Starenjem mogu steći mudrost, snagu i sposobnost da podelim stečenu mudrost.

Profesionalni uticaj

Dugi niz godina radim kao executive i business coach, mentor i coach/mentor supervizor. Coaching je definiran kao “Otključavanje potencijala osobe da maksimizuje sopstveni učinak” (Whitmore, 2002., str. 8). Coaching nije terapija bilo koje vrste.

Svest o važnosti postojanja svrhe i smisla, kako u svetu uopšte, tako i u poslovnom svetu povećava se iz dana u dan. Iz toga sledi da će korišćenje principa logoterapije u coachingu postajati sve popularnije. U radu “Corporate Athlets” naglašava se da smisao i svrha moraju biti „ugrađene“ u korporacije. “Pod duhovnim kapacitetom jednostavno mislimo na energiju koja se oslobađa osluškivanjem nečijih najdubljih vrednosti i definisanjem snažnog osećaja svrhe” (Loehr & Swartz, 2001.).

Kako mi je knjiga pomogla da postanem bolji coach?

U srpskom prevodu knjige postoji deo koji opisuje osnovne pojmove iz logoterapije (Frankl, 1994., str. 89-114). Konkretno, učenje o tome kako osoba može otkriti značenje iz kreativnih, eksperimentalnih vrednosti i vrednosti stava takođe mi je pomoglo da se razvijem kao coach.
Poznavanje ovih osnovnih pojmova bio je temelj u mom profesionalnom razvoju. Sokratsko ispitivanje kao deo coaching-a zasniva se na postavljanju pitanja kako bi se naši klijenti „provocirali“ da vide stvari iz različitih perspektiva.

Za moje klijente, zaposlene rukovodioce najčešće je ključno osvestiti da su slobodno vreme i volonterski rad, ljubav i priroda “mesta” na kojima se može pronaći smisao. Mnogi rukovodioci i poslovni ljudi pate od nesanice i burn-out-a i preispituju smisao svog posla. Važno je da mogu dobiti drugi pogled na posao, život i prioritete i važno im je pomoći da budu još više zahvalni za ono što imaju i da više slave svoj uspeh i blagoslove.

Korišćenje smislenih ciljeva i razgovor o svrsi, smislu rada/života i vrednostima sa klijentima, korišćenje znanja iz knjige i logoterapije pokazalo je vrlo dobre rezultate u mojoj coaching praksi. Danas se mnogo puta pitam: „Kako sam pre i mogla da radim coaching, bez poznavanja logoterapije?“

Humor

Nakon ratova ovde na Balkanu, dok su izolacija i siromaštvo prevladavali u mojoj zemlji krajem 1990-ih i dok sam, jedno vreme, živela u Velikoj Britaniji, primetila sam da se ljudi tamo smeju kada razgovaraju sa prijateljima ili gledaju TV. Nisam mogla da se setim da se bilo ko kod kuće smejao; nisam znala kako izgledaju moji prijatelji i porodica kada se smiju. Kako jako tužno!
Iako sam kasnije na raznim obukama za coaching/mentorstvo naučila važnost humora, nisam ga previše primenjivala pre nego što sam pročitala Franklovu knjigu. Od tada, svesno sam počela da koristim humor, smejem se sebi i stvarima koje su se dogodile.

Ljubav

Blagoslovena sam ocem koji me kroz život učio o važnosti ljubavi. Ali ono što sam naučila iz knjige je da je ljubav uvek tu, da je niko, nikada ne može oduzeti, čak i ako osoba fizički više nije sa tobom (Frankl, 1994., str. 44). I to je bila uteha za mene kada je moj otac preminuo u avgustu 2019.

Zahvalnost

Tek nakon što sam pročitala knjigu počela sam da shvatam zašto je zahvalnost važna. Dr Huberman (2021) u svom akademskom radu naglašava koliko je zahvalnost važna, a dr. Frankl je to shvatio pre 75 godina.

Violine u kampu / Moja violina / Violine nade

U knjizi sam saznala da su u kampu imali violine i jedne noći dr Frankl je čuo violinu kako svira tužni tango (Frankl, 1994., str. 61). Tri godine nakon što sam pročitala knjigu, dok sam već studirala logoterapiju, počela sam da sviram violinu i saznala da je violina moje učiteljice iz koncentracionog logora Auschwitz. Svirala sam tu violinu nekoliko puta, uvek je to bio vrlo poseban osećaj. Zauzvrat, to me inspiriralo da saznam više o projektu Violine Nade/Violins of Hope (Grymes, 2014.). Duhovnost

Knjiga me je inspirisala da naučim više o duhovnosti i da joj dam veći značaj u svom životu i radu. To je izvor moje kreativnosti. Radim fotografije i video zapise kako bih podelila mudrost logoterapije u jednostavnom obliku.

Hrabrost

Ne možemo pobeći od određenih događaja u životu. Moramo naučiti kako da imamo zdrav stav prema njima. Priča “Smrt u Teheranu” u knjizi je vrlo moćna i pomaže mi da živim sa manje straha i daje mi hrabrost.

ZAKLJUČAK

Knjiga „Zašto se niste ubili, traženje smisla življenja“ mi je promenila život i da sam imala sreću da upoznam dr. Frankla, zahvaljivala bih mu na njoj svakog dana. Njegov primer i njegov rad – ova knjiga i njegovi drugi radovi, a odnedavno i moje studije logoterapije, moja mentorka i moja prijateljstva iz moje „logoterapijske porodice“, važan su izvor snage u mom životu, snažan podsetnik i vodič za život.

LITERATURA

Grymes, J.A. (2014). Violins of Hope: Violins of the Holocaust–Instruments of Hope and
Liberation in Mankind’s Darkest Hour. Harper Perennial

Frankl, V. E. (1946/1985). Man’s search for meaning. Washington Square Press.

Frankl, V. E. (1969). The Will to Meaning: Foundations and Applications of Logotherapy. New
York: World Publishing Co.62

Frankl, V., E. (2019). Zašto se niste ubili? Traženje smisla življenja (Man’s Search for Meaning,
Serbian translation), Kontrast izdavaštvo, Zemun/Serbia. (Original work published
1946).

Frankl, V., E. (1994). Zašto se niste ubili? Traženje smisla življenja (Man’s Search for Meaning,
Serbian translation), Žarko Albulj Publishin House, Belgrade/Serbia. (Original work
published 1946).

Huberman, Andrew. (2021). Tools for Managing Stress&Anxiety. Huberman Lab.
https://hubermanlab.com/tools-for-managing-stress-and-anxiety/

Loehr, J., Swartz, T. (2001, January). The Making of a Corporate Athlete. Harvard Business
Review. https://hbr.org/2001/01/the-making-of-a-corporate-athlete

LogoCoaching. (2021, July 7). SaYESToEveRDAY. [Video]. YouTube.

https://www.youtube.com/watch?v=IJ4gvDQJk3k
Lewis, M. H, (2014). Logotherapy an Existential Analysis. A Glossary of English Terms.
[retrieved from: http://www.marshallhlewis.net/papers/EnglishGlossary.pdf]

Marshall, M., Marshall, E. (2020). Carried by the Spirit: Our Hearts Sing. Logotherapy and
Music during Pandemic in Serbia (p. 179-182). Ottawa Institute for Logotherapy.

Milosevic, S. (2017). Introducing New Diplomates in Logotherapy, The International Forum for
Logotherapy, 40 (1), 42

Whitmore, J. (2002). Coaching for Performance, Growing People, Performance and Purpose,
Third Edition, Copyright John Whitmore

Foto: Unsplash.com

Kontrast izdavaštvo

Članak Biti spreman za knjige koje menjaju život se pojavljuje prvo na Ples i Grad.