Prvo plešite. Posle mislite. To je prirodan redosled. Samuel Beckett

Dance Academy USA navodi deset razloga da plešete. Ovde ih navodimo, jer odlično sumiraju sve ono o čemu smo do sada više puta pisali na našem blogu.

Dakle, plešite jer:

1) to je sjajan način da vežbate i da dobro izgledate

2) tako sagorevate kalorije

3) poboljšavate svoje zdravlje

4) u boljoj ste kondiciji

5) ples je dobar za kosti i zglobove

6) tako gradite samopouzdanje

7) to je odličan način da upoznate nove ljude

8) poboljšava raspoloženje

9) dobro je za mozak

10) popravlja vaše celokupno stanje

Još je mnogo koristi od plesa, ako kako piše u ovom članku negde se mora stati.

Ostavljamo vam da razmislite zbog čega bi bilo dobro da krenete da počnete da plešete? Zapišite šta biste želeli da postignete plesom, za recimo godinu dana?

Ustvari, ne! Kao što kaže Beckett: „Prvo plešite. Onda mislite“.

Na ovoj strani možete pročitati i utiske naših polaznika.

Čekamo vas da plešemo!

Izvori:

https://www.danceacademyusa.com/

Foto: unsplash.com

pexels.com

Članak 10 razloga da plešete se pojavljuje prvo na Ples i Grad.

   I kad bi duh Božji napao Saula, David uzevši harfu svirao bi rukom svojom, te bi Saul odahnuo i bilo bi mu bolje, jer bi zli duh otišao od njega.

Pre više hiljada godina, ovo su bile preporuke lekara caru Saulu, prvom izralelskom kralju iz 11-og veka, koga je depresija ometala u obavljanju vladarskih dužnosti.

Doktor Nil Nidli, internista, pisac, istraživač, predavač i autor knjige Izlaz iz depresije, dolazi do zaključka da u proseku svaki treći pacijent koji poseti internistu, boluje od bolesti depresije. Za razliku od lekara koji najčešće takvim pacijentima prepisuju lekove, u knjizi Izlaz iz depresije, zagovara potpuno drugačiji pristup – istraživanje uzroka koji su doveli do pojave depresije. Svetsku slavu je stekao upravo zbog pristupa kojim teži da trajno i potpuno izleči pacijente.

Zahvaljujući proučavanju rezultata najnovijih istraživanja na temu bolesti uma i dugogodišnjoj kliničkoj praksi, autor odbija da simptome bolesti maskira lekovima, promovišući novi način lečenja. Takođe identifikuje moguće uzroke nastanka depresije, kao i posledice koje ona ima na psihofizičko zdravlje čoveka. Osim što razmatra ulogu lekova i biljnih preparata, njihova poželjna dejstva i kontraindikacije, on takođe govori i o uticaju ishrane, životnog stila, nudi načine za jačanje izvora moći volje.

Dr Nidli nas upućuje na opsežne naučne dokaze, činjenice i načine lečenja i prepoznavanja svih oblika depresije, od lakših pa do težih stanja. Jedan od načina kako prevazići depresiju, jeste i terapija klasičnom muzikom u cilju popravljanja raspoloženja i jačanja mentalnih funkcija.

Šta treba znati o terapiji klasičnom muzikom:

– Postoje čvrsti dokazi o pozitivnom uticaju muzike na mentalno zdravlje

– Nije svaka vrsta muzike korisna za zdravlje

– Klasična muzika se pokazala najefikasnijom čak i među onima koji ne poznaju tu vrstu muzike, niti je čak vole.

U knjizi se navodi da, bez obzira što svaka osoba ima svoju omiljenu vrstu muzike, ona neće moći uvek da im popravi raspoloženje. Procesom muzičke psihoterapije, nakon određenog broja seansi kojima su pristupili dobrovoljci, predloženo je da slike u svom umu povežu sa klasičnom muzikom, što može da popravi raspoloženje i smanji stres. Ovo istraživanje je pokazalo bolje rezultate na testovima opšteg raspoloženja, oni su izjavili da se osećaju manje umorno i depresivno. Da to nije bio samo subjektivni osećaj, govori i podatak većeg opadanja nivoa hormona kortizola u krvi, čija koncentracija se inače povećava kada je osoba pod stresom.

Na seansama ove terapije, dobrovoljci su slušali posebne i odabrane deonice klasične muzike. Od njih se tražilo da za vreme slušanja muzike odrede jednu, dve ili tri značajne stvari u njihovom životu. Nakon što su im slike iz života spontano došle na um, razgovarali bi o tome sa psihoterapeutom. Ova studija je trajala 12 sedmica, a promene koje su ispitanici doživeli, nisu bile kratkog veka, što je pokazao ponovljeni test nakon šest sedmica. Pokazali su ređu pojavu poremećaja raspoloženja i znatno smanjen osećaj umora i depresije u poređenju sa testovima pre terapije. Ova studija nije dozvoljavala ljudima da sami biraju svoju omiljenu muziku, a većina njih nikada nije dovoljno slušala klasičnu muziku da bi mogla da je izabere kao svoju omiljenu vrstu muzike. „Pokazalo se da je tradicionalna klasična muzika jedina vrsta muzike koja popravlja mentalno zdravlje, posmatrano subjektivno i objektivno.“

Dr Nidli savetuje pažljivo slušanje klasične muzike najmanje sat vremena svake dve sedmice i da tokom slušanja, razmišljate o važnim događajima i stvarima u vašem životu i uključite svoju imaginaciju. Savetuje deonice Respiđijevih, Ravelovih, Bahovih i Bramsovih kompozicija.

Isceliteljske moći muzike i njen značaj na moždane funkcije u borbi protiv Parkinsonove bolesti, navodi i magazin Hopkins Medicine: „Samo slušanje muzike aktivira više regiona mozga istovremeno od bilo koje druge ljudske aktivnosti“.

Mi vam predlažemo ove nežne note Baha, kako bi vas podstakle da napravite umetnost od onog što trenutno radite.

Uživajte!

Linkovi:

https://www.knjizare-vulkan.rs/psihologija/24083-izlaz-iz-depresije

https://www.nedleyhealth.com/

https://www.nedleyhealth.com/product/depression-the-way-out

https://www.hopkinsmedicine.org/news/articles/harnessing-the-healing-power-of-music

Foto: yourclassical.org

commons.wikimedia.org

pexels.com

Članak Uticaj klasične muzike na mentalno zdravlje se pojavljuje prvo na Ples i Grad.

Koncept našeg časa, koji će trajati od 13-15h sadrži: zagrevanje; lagane plesne vežbe; plesne vežbe jačeg tempa; pet vežbi telesne terapije; slobodan ples; istezanje; meditaciju. Za sve kategorije učesnika! Prijave putem maila: kontakt@plesigrad.rs

Trenutna baza dokaza koja ide u prilog telesnoj psihoterapiji je poprilično obimna i ohrabrujuća za osobe sa raznovrsnim problemima. Ako volite da budete u formi, fizički zdravi i da dobro izgledate i dobro se zabavite, kombinacija telesne terapije i plesa je idealan način da uz to radite na svojim emotivnim i mentalnim problemima, postignete ravnotežu, zadovoljstvo, povećate svoje emocionalne i mentalne kapacitete, poboljšate svoje pamćenje i otpustite bar dobar deo stresa, koji je ovih dana sve više utkan u našu svakodnevnicu.

U kratkom tekstu autorke Nataše Vasić, saznajte kako su telo i um povezani i koje emotivne i psihičke probleme možete rešiti kroz rad na telu:

Nataša Vasić: „Iako su bile potrebne decenije da se telesna psihoterapija iz domena šarlatanstva i teme kojoj nije bilo mesto među elitom u naučnim krugovima, probije i zauzme svoje mesto pod suncem, razvoj neuronauke i nova istraživanja joj sve više idu na ruku. Terapija plesom je samo jedna od brojnih podvrsta telesne terapije.

Telesna terapija na Zapadu poslednjih godina sve više probija sebi put i u kliničku praksu, zdravstvene institucije, dnevne bolnice, škole i naučne kongrese, gde je do pre dvadesetak godina bila nezvani gost. Istraživanja pokazuju da ova vrsta terapije daje odlične rezultate kod širokog spektra psiholoških, ali i zdravstvenih problema, pa se tako na spisku nalaze psihosomatski poremećaji, anksiozni i depresivni poremećaji, PTSP, poremećaji ishrane, poremećaji ličnosti, shizofreni poremećaji, kancer, pa čak i demencija. Besel van der Kolk, renomirani stručnjak za traumu je izjavio da je gotovo nemoguće efikasno lečiti traumu bez upotrebe telesno orjentisane psihoterapije.

Terapija se može sprovoditi grupno, kada uglavnom podrazumeva ples, plesne pokrete i koncentrativne pokrete, ili individualno, a pogodna je za sve starosne grupe. Udruženje za terapiju plesom i pokretom u Velikoj Britaniji kaže da terapijom plesnim pokretima, osoba na kreativan način može pokrenuti procese unapređenja svoje emocionalne, kognitivne, fizičke i socijalne integracije. Kao posledica sve češće upotrebe telesno orjentisane psihoterapije, više se govori i piše o suštinskoj ulozi tela u razmišljanju, osećanju, opažanju i delovanju.

Jedna od osnovnih pretpostavki od kojih se polazi u telesnoj psihoterapiji, jeste da su bazična uverenja svake osobe otelotvorena i dok ne počnemo da fizički doživljavamo potisnute emocije kroz bol koji se taloži u našim telima, ona će nastaviti da žive i upravljaju našim životima, bez obzira na to što ih mentalno osvestimo i intelektualno obradimo.

Sandel i saradnici su 2005. godine sproveli studiju koja je pokazala pozitivne efekte na pacijentkinje sa karcinomom dojke. Dok još 3 studije izveštavaju o poboljšanju kvaliteta života kod ovih pacijentkinja, blagostanju, delimično povećanu pokretljivost, samopoštovanje, smanjenje anksioznosti i depresije, suočavanje sa stresom, ali i znatno manjem broju sporednih efekata na hemijsku terapiju.

Telesne psihoterapije i terapije plesom predstavljaju kreativni, istraživački rad na telu koji koristi improvizovane i autentične pokrete, kao i “telesni dijalog”, koji imaju za cilj jačanje sopstvenih potencijala, mobilisanje snaga i kreiranje prostora za rešavanje unutrašnjih sukoba.„

Foto: Unsplash.com

Članak Mentalno zdravlje je važno se pojavljuje prvo na Ples i Grad.