Reč kolo znači: igra u krug koji ide uokolo naokolo, lanac međusobno povezanih igrača, magijsku radnju, zato što se zatvaranjem kruga štiti zajednica od svega što bi moglo da joj nanese zlo. Kolo je i srpska nacionalna igra, deo priče o onome što jesmo, vrednost po kojoj nas ceo svet prepoznaje. I zato ga treba čuvati i sačuvati (Izvor: Nematerijalna baština – SRPSKO KOLO – B92, preuzeto iz Magazina Status, 9.12.2011.)

Koliko je staro kolo, od kada se igra, ne zna se. Smatra se da su stari Sloveni verovali da će energičnim kretanjem tela i okretanjem doprineti da se i Sunce veselo okreće. U prošlom veku je sasvim sigurno bilo deo seoske pa i gradske svakodnevnice, istraživači misle da je postojalo i u 19. veku, i pretpostavljaju da je igrano i vek pre toga. (Izvor: Nematerijalna baština – SRPSKO KOLO – B92, preuzeto iz Magazina Status, 9.12.2011.)

Zna se da su kolo nekad najviše igrali u centralnoj i zapadnoj Srbiji, pa da je zatim postalo narodna igra cele Srbije.

Učenje direktnim učešćem u kolu najčešći je način prenošenja veština, a vešti i iskusni igrači motivišu druge igrače, budeći u njima želju za učenjem i poboljšanjem sopstvenih performansi. Znanje se stiče i kroz redovan obrazovni sistem, kao i u baletskim i muzičkim školama (Izvor: Kolo, traditional folk dance – intangible heritage – Culture Sector – UNESCO)

Najlepša srpska KOLA su (redosled nije znak ni važnosti ni kvaliteta): Moravac, Užičko kolo, Čačak, Vranjansko kolo, Takovsko kolo, Zlatiborske dvojnice, Devojačko kolo, Ciganski urnebes, Dunavski vrtlog, Zvečansko kolo, Timočki brzak, Šumadijsko kolo…

KOLO podstiče energiju i kolektivnu i individualnu, pozitivnost, i polet. (Izvor: Nematerijalna baština – SRPSKO KOLO – B92, preuzeto iz Magazina Status, 9.12.2011.)

Za nas u Srbiji KOLO je više od igre. Ne može se to opisati rečima, to mora da se doživi i oseti.

U ovom video zapisu možete videti izvođenje kola koja izvodi KUD “Oplenac” Topola i predstavaljaju Igre-kola Topličkog kraja: Cveto mori cveto; Cela kolo; Eleno; Drdavke; Šestica; Žikino kolo; Toplički čačak; Ćeramidžijsko kolo.

I na kraju, jedno novokomponovano kolo u maestralnom izvođenju Miloša Mihajlovića /klavir/ profesora Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu i Aleksandra Sofronijevića /harmonika/. Kompozitor: Ljubiša Pavković.

Pitam se da li samo sedite i slušate ili igrate? 😊

Izvori:

1) Kolo, traditional folk dance – intangible heritage – Culture Sector – UNESCO

2) Srpska narodna kola — Vikipedija, slobodna enciklopedija (wikipedia.org)

3) Nematerijalna baština – SRPSKO KOLO – B92

4) Medeno kolo – /acoustic version/ – YouTube

5) Miloš Mihajlović – Official Website (milosmihajlovic.com)

6) Ljubiša Pavković – Wikipedia

7) КУД „Опленац“ Топола (@kudoplenactopola) • Instagram photos and videos

Fotografije: privatna galerija

Članak Srpsko narodno kolo se pojavljuje prvo na Ples i Grad.

Za Ples i Grad govori Miloš Vulović, jedan od vrhunskih profesionalaca, najistaknutijih igrača i prvi solista Ansambla “Kolo“, umetnički direktor i koreograf KUD „Oplenac“.

Miloš će nam pričati o tome kako je biti deo najboljeg nacionalnog ansambla i njegovog umetničkog oblika izražavanja na sceni, kako mu je folklor postao životni poziv, šta za njega predstavlja igra i šta savetuje mladima.

~ P&G: Kada si shvatio da će folklor biti tvoj životni poziv?

Miloš: Folklorom sam počeo amaterski da se bavim 1990. godine u Badovincima, iz čiste ljubavi prema igri, koja je godinama prerastala u nešto više. Odlaskom na audiciju u Nacionalni ansambl „Kolo“ – 2004. godine,  prihvatio sam posao profesionalnog igrača-pevača kao životni poziv i opredeljenje.

~ P&G: Koliko ti je ljubav prema folkloru promenila život?

Miloš: Ljubav prema folklornoj umetnosti je definitivno uticala i promenila moj životni put i tok. Da nisam postao profesionalni igrač danas bih verovatno bio radnik u nekoj od telekomunikacionih firmi (završio sam PTT školu), trener u nekom od lokalnih klubova ili poljoprivrednik na porodičnom gazdinstvu. Ipak, postao sam profesionalni igrač i uz pomoć posla koji obavljamo moje kolege i ja širimo srpsku kulturu i tradiciju širom sveta. Mogu slobodno reći da mi je ljubav prema igri promenila život na bolje.

~ P&G: Kakav je osećaj biti deo kulturnog nasleđa koje čuva od zaborava srpsku narodnu kulturu i njenu reputaciju?

Miloš: Izuzetno velika čast, obaveza i zadovoljstvo! Prenositi znanje na nove generacije, prenositi našu kulturu, tradiciju na ljude širom planete izuzetno je zadovoljstvo. Mislim da mi kao narod i dalje nismo svesni koliko je naša kultura i tradicija bogata, koliko toga treba da znamo i naučimo o sebi samima. Na sreću UNESKO i ljudi širom sveta imaju veliko interesovanje da upoznaju i sačuvaju to kulturno nasleđe uz našu pomoć i znanje.

~ P&G: Folklor traži mnogo fizičke spreme i prožima se sa sportom, pa sa čime bi ga ti uporedio?

Miloš: Kao čovek koji se godinama bavi sportom i trenerskim poslom, mogu reći da je bavljenje folklorom, igrom, pesmom, izuzetno fizički zahtevno. Da bi biste bili solidan igrač jednog dobrog amaterskog ansambla, morate imati fizičku snagu i kondiciju jednog prvoligaškog profesionalnog sportiste. Fizička snaga i kondicija profesionalnog igrača bi bila negde u rangu trialtonaca.

Nakon svakog koncerta, profesionalni igrač izgubi od 1,5 do 3 kilograma za sat ipo vremena koliko prosečno traje jedan koncert. Mesečni prosek koncerata je 7-10, a svaki radni-trenažni dan profesionalnig igrača, traje 4 sata zajedničkog-grupnog rada, plus individualni rad na sebi svakog pojedinca. Mislim da ovo najbolje oslikava fizičko trošenje profesionalnog folklornog igrača-pevača.

~ P&G: Ko je bio tvoja inspiracija i motivacija tokom života da istraješ u onom što radiš?

Miloš: Inspiracija i motivacija su mi bili deda i baka koji su me i odgajili u duhu tradicije našeg naroda.
Imam priliku da kroz posao edukujem veliki broj ljudi vrednostima, kvalitetima naše kulturne tradicije i to mi daje dodatni motiv i istrajnost.

~ P&G: Šta znači, pored dobrog tehničkog izvođenja, biti dobar umetnik u ovoj vrsti umetnosti?

Miloš: Pored velikog rada, velikog odricanja, ogromne upornosti, ogromnog ulaga u sebe i konstantnog nadograđivanja svog znanja i fiziče spreme, morate biti posebni, drugačiji. Morate imati taj X faktor, u suprotnom ste neprepoznatljivi, u žargonu – deo „mase“.

~ P&G: Koliki izazov predstavlja jednom koreografu usaglašavanje elemenata igre, pesme, kostima i ljudi na sceni?

Miloš: Ogroman! Pogrešan redosled igara-pesama u koreografiji znači neuspeh te koreografije, da ne pričam o pogrešnoj igri-pesmi, delu kostima (koji ne pripada podneblju za koju radite koreografiju, a i to se dešava). To je debakl za koreografiju, koreografa, a pre svega skrnavljenje tradicije i kulture te oblasti. Mora se izuzetno voditi računa o odabiru igara, koraka, o melodijama, dinamici, izboru igrača, solista koji mogu da iznesu to delo kao i o izboru adekvatnih kostima koji daju kolorit na sceni. Sve ovo je samo dobar preduslov, dobra osnova, ali ne mora da znači da će koreografsko delo „zaživeti“ u praksi, publika je ta koja koreografiji daje i određuje „životni vek“.

~ P&G: Koliko je “Kolo“ uspelo da popularizuje srpsko kulturno nasleđe u zemlji inostranstvu i koliko se tokom godina, prilagođavalo savremenom načinu scenskog izraza?

Miloš: Mislim da je „Kolo“ uspelo da približi i popularizuje narodnu igru, pesmu, muziku, na pravi način. Visok kvalitet izvedbe ansambla „Kolo“ pozicioniralo je ovu umetničku kuću na najaviše lestvice kako u zemlji tako i u inostranstvu. Koncerti na najprestižnijim svetskim scenama u NjuJorku, Čikagu, Sidneju, Tokiju, Pekingu, Moskvi, Beču, Parizu itd… bukvalno na svim kontinentima i svetskim metropolama, dokazuju koliko je „Kolo“ kao ansambl uspešan prezenter naše kulture. Ono je uzor ansamblima u zemlji i inostranstvu, dobitnik je najviših državnih odlikovanja i jedan od najboljih ambasadora zemlje u svetu.

„Kolo“  je bilo jedan od realizatora i nosilaca projkta pri upisu  „KOLO U 3 i KOLO U 6“ na UNESKO-vu  SVETSKU LISTU NEMATERIJALNOG BLAGA. Svojevremeno 2010. godine je tadašnji ambasador Srbije u Japanu poslao OTVORENU NOTU Predsedniku Srbije, rekavši da je „Kolo“ koncertom u Tokiju za sat ipo uradilo na prezentaciji Srbije više nego on za ceo mandat od 5 godina.

Ansambl radi dosta toga na osavremenjivanju i prilično prati savremene tokove, podiže svoj kvalitet i radi na širini kako igračkog kvaliteta tako i na produkcijskim novinama. No, moramo imati na umu da se ipak bavimo očuvanjem narodne kulture, igre, pesme, muzike i tradicije.

Svoju vidljvost i dostupnost održava i na svim društvenim mrežama i internet platformama.

~ P&G: Da li je interesovanje današnje omladine za stilove narodne igre i folklora isto kao nekad?

Miloš: Nažalost, interesovanje za fizičku aktivnost kod omladine danas je na mnogo manje neko nekada, samim tim i interesovanje za folklor je u padu.

~ P&G: Kakve su tvoje preporuke za mlade koji bi želeli da se profesionalno bave ovom vrstom umetnosti? Čemu ih igra može naučiti?

Miloš: Preporuka za sve mlade ljude je BAVITE SE IGROM! Naučno je dokazano da su ljudi koji se bave igrom mnogo srećniji i zadovoljniji. Igranjem podižete svoje psiho-motoričke sposobnosti, socijalizujete se, dobijate zdravo telo. Oni koji se odluče za profesionalizam moraju biti spremni na rad, upornost, istrajnost i rezultati će sami doći.

~ P&G: Šta smatraš svojim najvećim postignućem?

Miloš: Igrao sam na svim kontinetima, na najboljim igračkim scenama na svetu, učio i učim ljude po svetu da igraju srpska kola.  Za dečaka sa sela, snovi su ostvareni!

~ P&G: Šta je za tebe igra u dve reči?

Miloš: SVE!

Fotografije: privatna arhiva

Linkovi:

http://kolo.rs/

https://www.instagram.com/_m_v_3/

https://www.facebook.com/milos.vulovic.52

https://www.instagram.com/kudoplenactopola/

Članak Prvi solista Ansambla „Kolo“ Miloš Vulović – Intervju se pojavljuje prvo na Ples i Grad.