Kao producent i koreograf tematskih, nedavnih koreografija, Theme & Intention, za inspiraciju mu je poslužila  Terapija prihvatanjem i posvećenošću, poznata kao ACT (Acceptance & Commitment Therapy) terapijski model (pravac).

Za Ples i grad, Falkner je pripremio detalje o svoje koreografije pod nazivom:

Terapija prihvatanjem i posvećenošću

Dva su motiva u ACT-u na koja sam se fokusirao:

• Svesnost i puna svesnost
• Biti svestan misli i osećanja bez unapred usvojenih predstava i pristrasnosti

Svesnost i puna svesnost bili su posebno atraktivni motivi ACT-a za posmatranje kroz prizmu plesa. Mislim da se osoba ne može kretati namerno bez svesnosti i pune svesnosti. Da bih ovo podržao koreografijom, radio sam sa plesačima koje sam uključio u stvaranje koreografije. Na primer, pitao sam ih da li osećaju gde ih deo koreografije vodi u prostor pokreta. Dodatno, pitao bi ih da li bi skok ili okret bio prirodniji ako već nije bio “postavljen”. Moj cilj je bio da naglasi ulogu svesnosti koju ona ima tokom kreativnog procesa, da se ostane veran temi. Ovo je važan deo zagonetke koja dozvoljavala plesu da bude umetnost, što i jeste.

Biti svestan misli i osećanja bez izbegavanja ili pristrasnosti je drugi motiv unutar ACT-a na koji sam se fokusirao. Analogija koju moja majka koristi je ona sa stanicom voza. Voz dolazi i odlazi sa stanice, kao što misli dolaze i odlaze. Možemo posmatrati misli i osećanja iz naše perspektive na stanici voza, a da u isto vreme prepoznamo da su prolazne. Na ovaj način, kao što stanica omogućuje vozu da dođe i prođe, mi moramo dozvoliti mislima da dolaze i odlaze. Za svesnost koja je potrebna da se napravi koreografija, sebe sam izazvao da budem otvoren za pokrete da mi sami „dođu“. Ranije, uvek bih mislio da faza koreografije ne “radi” bez da je prethodno dobro procenim. Ovo ograničava kreativne mogućnosti koreografa jer ne istraži sve načine na koji faza može da podrži temu. U suprotnosti sa ovim, radio sam na tome da budem otvoren za pokrete i stilove koje normalno ne bih istraživao. Moj cilj je bio da izazovem svoja sopstvena shvatanja i pristrasnost. Ovo je bilo teško, ali bio je to izazov za mene i nastavljam da ga koristim kao alat da prepoznam kada ograničavam sebe.

ACT mi je poslužio kao alat da istražim svoja osećanja, emocije, životne događaje i još mnogo toga. Dalje, poslužio mi je kao tema za koreografiju. Nadam se da deljem ove moje priče, biti još mnogo koristi od onoga što ovaj terapijski model pruža.

Koreografiju možete videti ovde:

https://www.instagram.com/tv/CVScBoFldHh/?utm_medium=copy_link

Više informacija o Falkneru i njegovom radu:

https://falknerdischer.com/

https://www.instagram.com/p/B8G9wk8hcEO/

https://youtube.com/channel/UCO8hO9RqxP_9rYNMh2vHhrQ

Više o ACT-u:

http://psihologika.rs/terapija-prihvatanjem-i-posvecenoscu/

https://en.wikipedia.org/wiki/Acceptance_and_commitment_therapy

Foto: instagram.com/Falkner Discher

Članak Falkner Discher koreograf – Inspiracija u terapijskom modelu se pojavljuje prvo na Ples i Grad.

Taj tekst dao nam je ideju da razgovaramo sa onima koji vole ples ili se njime profesionalno bave. Hteli smo da nam kažu kako je ples njima pomogao u radu i životu.

I evo, prva je govorila draga prijateljica Ildikó Nádas, iz Budimpešte/Mađarska.

MOLIMO VAS, PREDSTAVITE SE (ODAKLE STE, ČIME SE BAVITE, KOJE HOBIJE IMATE, RECITE SVE ŠTO ŽELITE O SEBI

Završila sam ekonomiju i radim kao menadžer projekata za međunarodne kompanije, u IT / telekomunikacionom sektoru. To je tipičan posao; Vi ste mali deo velikog sistema, nikada ne vidite direktno rezultate svog rada.

Moji hobiji su sve što mi nedostaje u poslu: putovanja, šetnja, baštovanstvo, kuvanje, umetnički rad, trčanje, ples, plivanje, a učim i stvari vezano za elektroniku.

OD KADA PLEŠETE? KO JE BIO/JESTE VAŠA INSPIRACIJA?

Od malena volim gimnastiku, ali nikada nisam imala mogućnosti da je vežbam, u vreme komunizma, ovde u Mađarskoj imali smo ograničene mogućnosti bavljenja sportom. Kasnije u mojim 30-im godinama otkrila sam jazz-dance, a onda sam počela da pohađam i časove baleta za odrasle (kao amater, naravno).

Nekih 6 godina, dva puta nedeljno idem na balet – to je veliko opuštanje nakon i od posla i rad sa telom posle 8-10 sati sedenja u kancelariji. Naša učiteljica baleta i vlasnica škole sjajna je kao učitelj, voli da uči ljude i balet je zaista njena strast; to je učinilo da i sama postanem vrlo privržena časovima i baletu.

Kod baleta volim to što ima strukturu i disciplinu – to je neophodno za kvalitetno izvođenje. Ipak, sa druge strane, časovi te uče – znam da zvuči kao kliše, ali jeste tako – da se izraziš na jedan drugačiji način. Pošto mi nismo profesionalci, uvek je jako zabavno videti koliko sve različitih izvođenja jednog običnog pokreta može da nastane. Onda kada uspete da izvedete pokret kako treba, nastane prava euforija. Zajedno, stvorimo nešto u čemu publika može da uživa.

ŠTA STE IZ PLESA „UZELI“, ŠTA VAM JE KORISTILO U POSLU I ŽIVOTU?

Pre svega balans, ako ne pronađete pravilan položaj, pokret nije moguć. U baletu, balans se konstanto traži prema nebu; iako ovo zvuči egzotično, zaista to jedino tako i to „radi“.

Drugo važno pravilo je da svaki pokret kreće iz vaše duboke unutrašnjosti vas samih. Jedino tako pokret postaje celovit, jak i harmoničan. Kako starim, shvatam koliko je ovo zapravo korisno za mene, koliko je zasnovano na mojim osećanjima. Nekako, osećaš u centru sebe samog kojim putem da ideš, iako to ponekada nije logično, niti ima odobrenje onih oko mene. Ovo su zaista blagoslovene odluke – i to su poduhvati koji dolaze iz same dubine vas samih.

ŠTA MISLITE O PLESU I ZAŠTO PREPORUČUJETE LJUDIMA DA PLEŠU?

Mislim da sam gore u odgovorima već to rekla. Ako to nije to za vas, onda radite nešto drugo. Sve dok to drugo ne povređuje i ne ugrožava nikog drugog, svaki vaš izbor je ok.  

http://developpe.hu/

Članak Intervju – Ildikó Nádas se pojavljuje prvo na Ples i Grad.