I prelepo: Koreografija „Portret Dorijana Greja“.

Ne treba trošiti reči, pogledajte video i uživajte.

Više informacija o Falkner-u možete dobiti ovde:

https://falknerdischer.com/

https://www.instagram.com/falknerdischer/

https://www.youtube.com/channel/UCO8hO9RqxP_9rYNMh2vHhrQ

Foto: Privatna galerija

Članak “Portret Dorijana Greja” u koreografiji Falkner-a Discher-a se pojavljuje prvo na Ples i Grad.

Kao producent i koreograf tematskih, nedavnih koreografija, Theme & Intention, za inspiraciju mu je poslužila  Terapija prihvatanjem i posvećenošću, poznata kao ACT (Acceptance & Commitment Therapy) terapijski model (pravac).

Za Ples i grad, Falkner je pripremio detalje o svoje koreografije pod nazivom:

Terapija prihvatanjem i posvećenošću

Dva su motiva u ACT-u na koja sam se fokusirao:

• Svesnost i puna svesnost
• Biti svestan misli i osećanja bez unapred usvojenih predstava i pristrasnosti

Svesnost i puna svesnost bili su posebno atraktivni motivi ACT-a za posmatranje kroz prizmu plesa. Mislim da se osoba ne može kretati namerno bez svesnosti i pune svesnosti. Da bih ovo podržao koreografijom, radio sam sa plesačima koje sam uključio u stvaranje koreografije. Na primer, pitao sam ih da li osećaju gde ih deo koreografije vodi u prostor pokreta. Dodatno, pitao bi ih da li bi skok ili okret bio prirodniji ako već nije bio “postavljen”. Moj cilj je bio da naglasi ulogu svesnosti koju ona ima tokom kreativnog procesa, da se ostane veran temi. Ovo je važan deo zagonetke koja dozvoljavala plesu da bude umetnost, što i jeste.

Biti svestan misli i osećanja bez izbegavanja ili pristrasnosti je drugi motiv unutar ACT-a na koji sam se fokusirao. Analogija koju moja majka koristi je ona sa stanicom voza. Voz dolazi i odlazi sa stanice, kao što misli dolaze i odlaze. Možemo posmatrati misli i osećanja iz naše perspektive na stanici voza, a da u isto vreme prepoznamo da su prolazne. Na ovaj način, kao što stanica omogućuje vozu da dođe i prođe, mi moramo dozvoliti mislima da dolaze i odlaze. Za svesnost koja je potrebna da se napravi koreografija, sebe sam izazvao da budem otvoren za pokrete da mi sami „dođu“. Ranije, uvek bih mislio da faza koreografije ne “radi” bez da je prethodno dobro procenim. Ovo ograničava kreativne mogućnosti koreografa jer ne istraži sve načine na koji faza može da podrži temu. U suprotnosti sa ovim, radio sam na tome da budem otvoren za pokrete i stilove koje normalno ne bih istraživao. Moj cilj je bio da izazovem svoja sopstvena shvatanja i pristrasnost. Ovo je bilo teško, ali bio je to izazov za mene i nastavljam da ga koristim kao alat da prepoznam kada ograničavam sebe.

ACT mi je poslužio kao alat da istražim svoja osećanja, emocije, životne događaje i još mnogo toga. Dalje, poslužio mi je kao tema za koreografiju. Nadam se da deljem ove moje priče, biti još mnogo koristi od onoga što ovaj terapijski model pruža.

Koreografiju možete videti ovde:

https://www.instagram.com/tv/CVScBoFldHh/?utm_medium=copy_link

Više informacija o Falkneru i njegovom radu:

https://falknerdischer.com/

https://www.instagram.com/p/B8G9wk8hcEO/

https://youtube.com/channel/UCO8hO9RqxP_9rYNMh2vHhrQ

Više o ACT-u:

http://psihologika.rs/terapija-prihvatanjem-i-posvecenoscu/

https://en.wikipedia.org/wiki/Acceptance_and_commitment_therapy

Foto: instagram.com/Falkner Discher

Članak Falkner Discher koreograf – Inspiracija u terapijskom modelu se pojavljuje prvo na Ples i Grad.

Logoterapija je treća bečka škola psihoterapije čiji je tvorac dr Viktor Frankl.

Univerzitetski profesor, Dr Viktor Emil Frankl neurolog, psihijatar, osnivač logoterapije i egzistencijalne analize, rođen je 26. marta 1905. godine u Beču, umro je 02. septembra 1997. godine u Beču.

U stručnim krugovima, Logoterapija i egzistencijalna analiza poznata je kao treća bečka škola psihoterapije. Prvom se naziva psihoanaliza Sigmunda Freuda, a drugom škola individualne psihologije Alfreda Adlera.

Životni put i rad Viktora Frankla u osnovi je obeležen ličnim iskustvom patnje, preživljavanjem strahota Drugog svetskog rata u četiri nacistička koncentraciona logora. Nakon oslobođenja imao je samo 38 kilograma. U nacističkom režimu izgubio je prvu suprugu (i dete), brata, roditelje i većinu prijatelja. Nakon povratka u Beč našao se pred potpunim ništavilom. Ipak, umesto očaja, probudila se u njemu volja za životom, neodoljiva potreba da patnje koje je doživeo, pretvori u iskustvo smisla. Bolno iskustvo besmisla bilo je prekretnica života mladog i perspektivnog lekara i potvrdilo mu je, jednom i zauvek, da je osnovni pokretač ljudskog života njegova potraga za smislom. Frankl je gradio logoterapiju na dubinama svojih saznanja koje nisu bile samo teoretske, nego rezultat njegovih životnih iskustava: kroz pakao pronaći put do svetla, do smisla. (prevedeno i prilagođeno sa sajta: www.logoterapija.com)

Frankl je autor brojnih zapaženih stručnih knjiga. Napisao je 32 knjige, a njegovi su radovi prevedeni na 32 jezika i prodati u milionima primeraka. Samo jedno od njegovih dela, knjiga „Zašto se niste ubili, traženje smisla življenja“ (izvorno: „Man’s Search for Meaning“), prodato je u više od deset miliona primeraka.

Ples Viktora Frankla osmislio je plesač Falkner Discher, oduševljen knjigom „Zašto se niste ubili, traženje smisla življenja“. Ples možete pogledati ovde. Falkner je profesionalni igrač i instruktor na  St. Paul’s School and Underground Dance Academy.

Izvori:

https://www.youtube.com/watch?v=y4Oeo1p6mUY&t=136s

https://falknerdischer.com/

https://themeandintention.com/

https://www.instagram.com/falknerdischer/

www.logoterapija.com

Foto: pexels.com/cottonbro

Članak Ples Viktora Frankla se pojavljuje prvo na Ples i Grad.