Akademija talenata koju vodi jedan od naših najuspešnijih vaterpolista, funkcioniše kao internacionalni vaterpolo kamp koji podrazumeva školu plivanja, obuku i vaterpolo usavršavanje. Glavni cilj je da plivači koriguju svoj stil, neplivači da proplivaju, a vaterpolisti da nauče osnovne pokrete ovog sporta, kako bi na kraju i odigrali zvaničnu utakmicu.

Za Pravo i Zdravo, Nikola će nam pričati o radu Akademije, izazovima u trenerskom radu i o tome kako šampioni plešu u vodi.

~ P&G: Nikola, kaži nam nešto o aktivnostima Akademije talenata?

Nikola Rađen: Ideja Akademije Talenata je da približimo sport svima koji žele da se bave vodenim sportovima i svim mališanima koji žele da se oprobaju u plivanju, vaterpolu, sinhronom plivanju, na vrhunski najkvalitetniji mogući način. Kao vrhunski šampion i kao sportista sa dugogodišnjim iskustvom, na najbolji način prenosim svoje znanje i iskustvo na najmlađe, pokušavajući da animiram decu da se bave sportom, kao jako bitnom segmentu u odrastanju i formiranju ličnosti i tela. Mislim da smo veoma uspešno počeli sa radom. Ovog leta smo obišli pet gradova. Kao što si rekla, bili smo u Atini, Gračanici, Banja luci, i dva puta u Požarevcu. Družili smo se sa preko 900 mališana, na šta smo jako ponosi, a mogu da se pohvalim da je rekordan broj od preko 250 njih bio u Požarevcu, što je veoma impozantan broj. Posebno nam je drago što smo radili sa mališanima sa područja KiM-a, u Gračanici, gde je bilo jako lepo, a u Banja Luci smo imali preko 150 učesnika.

Svaki sledeći korak koji Akademija Talenata bude radila, verujem da će biti sve masovniji i kvalitetniji. Nastavljamo da radimo u Beogradu, na plivalištima 25. maj, imaćemo termine za svu decu od četiri godine pa naviše, plivači i neplivači. Uhvatili smo jedan dobar zalet i imamo jako velike ambicije što se tiče rada sa decom i najmlađima.

~ P&G: Kao trener, koje vrednosti bi voleo da probudiš u omladini koja želi da se bavi vaterpolom ili plivanjem?

Nikola Rađen: U današnje vreme, trener mora da bude više od trenera, treba da bude i animator i učitelj, da zna kako da privuče decu i da ih zainteresuje za određeni sport. Nama to jako dobro ide, zato sam i rekao da animiramo decu prema vodenim sportovima, čime se Akademija i bavi. Jako je bitno vezati ih i za trening i za društvo, napraviti takav program i animaciju, da deca dolaze sa osmehom i odlaze sa treninga sa osmehom. To takođe postoji i u ostalim sportovima, a mi želimo da kroz vodene sportove to radimo na najkvalitetniji mogući način, a rezultati i sva deca koja su prošla kroz Akademiju talenata govore da smo jako uspešni u tome.

~ P&G: Koji su tvoji najveći izazovi u radu sa mladima?

Nikola Rađen: Mi imamo ideju da deca treba da se oslobode i da se opuste u vodi, da ne postoji ništa što je prepreka tome. Moraju da nauče da se sažive na neki način sa vodom, da dišu, da se opuste u vodi i da im voda bude prirodno stanište. To je ono što želimo da radimo pre bilo kakve obuke plivanja ili vaterpola. Znači maksimalna adaptacija na vodu, maksimalno bitisanje u vodi i da se kroz par dana opuste i sami krenu na neki svoj način i svojim pokretima se opuste u vodi.

~ P&G: Kakav taj ples u vodi treba da bude da bi se uspelo u ovom sportu😊?

Nikola Rađen: Uh, taj ples u vodi treba da bude jako dobro koordinisan, sa jako dobrim ritmom, koji treba da bude intenzivan, brža pesma verovatno, da bi bio zanimljiv publici. Porediću to sa utakmicom, sa nekim finalom, sa nekom žestokom borbom, ratnički ples i ratnička igra, eto na to me asocira!

~ P&G: Koje benefite tokom života nam donosi usađen sportski duh?

Nikola Rađen: Kod dece je jako bitno razvijati taj sportski duh od malih nogu, i kroz školu i druženje sa drugarima, kada bukvalno žive zajedno u učionicama. Tu moraju da nauče i da se šale i da budu jedinstveni i da se druže unutar odeljenja. Po istom principu i mi radimo, želimo da se druže i razvijaju sportski duh i u bazenu. Da li će to biti plivanje, da li neka igrica kroz koju će da nauče ili savladaju prepreke, ili utakmica gde će da razvijaju takmičarski duh što je jako važno kod dece. Prirodna konkurencija je malo zapostavljena, a uvek treba da postoji. Razvijati takmičarski duh, nesebičnost, timsku igru i poštovanje protivnika.

~ P&G: Šta misliš, zbog čega si ti uspeo?

Nikola Rađen: Uspeo sam pre svega jer sam imao jako veliku upornost, imao sam puno odricanja u svom životu i imao sam jasan cilj, onda kada sam već prelomio negde da će vaterpolo da bude moj poziv. To ne može da se spozna pre neke 16-e ili 17-e godine, kada osetite te uspehe koji su deo vas, gde prepoznajete da napredujete i onda je realno da to opredeljenje urodi plodom.

~ P&G: Plivanje je jedan od najzdravijih sportova, prikladan svima i sa malim mogućnostima za povrede. Ima li nekih posebnih ograničenja osim sopstvenih ubeđenja?

Nikola Rađen: Nema nekih ograničenja. Voda diktira svoj tempo i nije čovekova prirodna sredina, a vi treba da se naviknete na pravila vode. Zbog toga je jako važno poštovati sva pravila koja nalažu bitisanje u vodi. Da ne zvuči prestrogo, plivanje je jako zdrav segment života i aktivacija svih mišića gde u drugim sportovima to nemamo. Mogu da navedem svoj primer kako sam uopšte počeo da se bavim vaterpolom i zašto je plivanje meni bilo značajno. Kao mali sam imao krivu kičmu i zahtev lekara je bio da krenem na plivanje ne bi li mi se kičma ispravila. Da kažem od banalne situacije u odrastanju sam postao vaterpolista. To govori koliko je plivanje značajan segment u odrastanju svakog deteta.

Jedan podatak govori da preko 60% posto nacije, starijih od 30 godina, ne zna da pliva. To je zabrinjavajući podatak, jer smo mi sportska nacija i u tome smo jako uspešni, a imamo dosta neplivača.

~ P&G: Šta za tebe znači biti u vodi, kako možeš da opišeš taj osećaj?

Nikola Rađen: Ono što nam čini lepe trenutke u životu, ono što nam čini radost – kada skočimo u bazen, kada se potopimo, lepo nam je u vodi, uvek se lepo provedemo na moru… Opuštanje, radost, smeh, uzbuđenje, lepo provedeno vreme…

~ P&G: Kada gledaš sve svoje trofeje, šta pomisliš?

Nikola Rađen: Pomislim bilo je vredno odricanja, ne odlaska na mature, ekskurzije, rođendane, dok sam bio klinac. Donekle nisam ni svestan koliko je tih medalja i trofeja bilo, uspeha, nagrada… Treba mi onako još da sazri. Možda smo mi kao nacija donekle navikli da imamo zlatne vaterpoliste. A kod nas je uspeh lako prihvaćen, ali greška neoprostiva.

~ P&G: Kada se stvara umetnost od ovog sporta?

Nikola Rađen: Kada sazriš kao igrač pa i sam shvatiš da si napredovao kroz neke utakmice i takmičenja, kada vidiš da si bolji, da si zadovoljan sa sobom i onim urađenim tokom treninga i tokom priprema. E to je umetnost, gde vidiš razliku u odnosu na druge igrače ili protivničke igrače.

~ P&G: Šta je za tebe bila najveća mentalna prepreka tokom učenja i kako si je savladao?

Nikola Rađen: U različitim životnim dobima, različite stvari. Kada si klinac, ne znaš da li će da uspe, šta ako izgubim, šta ako napravim grešku, izneverim trenera, ekipu. Kada već dobiješ neku sigurnost i idu velike utakmice, sama po sebi utakmica je stres, i pozitivani i negativan. To vuče za sobom svaka utakmica, turnir, prvenstvo. Kasnije su stresovi pitanja da li sam mogao više, da li sam mogao da dam još taj jedan procenat snage, zadnji trzaj, preispitivanja. Kao formiran igrač znaš da kad dođe do utakmice da je to gotovo, da je igraš sa 100% mogućnosti koje imaš u tom trenutku.

~ P&G: Da li si se bavio još nekim sportom i da li sada imaš vremena za to?

Nikola Rađen: Kao i svi klinci, ideš tamo gde idu svi drugari iz škole. Tako sam i ja krenuo na karate, fudbal, folklor, hokej. Najduže sam se zadržao na folkloru, ali kada sam već počeo da igram vaterpolo, morao sam za nešto da se opredelim. Folkloraška karijera je trajala oko pet godina gde sam bio i najmlađi član te prve postave, pa sam i dosta putovao. To je bilo u KUD-u, tamo gde sam odrastao, u Čeneju, selu pored Novog Sada.

~ P&G: Šta je za tebe uspeh?

Nikola Rađen: Uspeh je što imam dve zdrave devojčice, uspeh je taj što sam i dalje normalan, što sam Prav i Zdrav, i što imam priliku da prenesem svoje veliko znanje i iskustvo na neke nove šampione.

~ P&G: Šta je za tebe muzika?

Nikola Rađen: Muzika je pokretač svega, mislim da je ona bitna stvar, da ulepšava, popravlja raspoloženje, tera na razmišljanje. Prisutna nam je u životima u svim domenima i raspoloženjima.

~ P&G: Da li voliš da igraš?

Nikola Rađen: Kako sam stariji, sve manje i manje. Znam ponekad da zaigram kolo na svadbama, to me povuče.

~ P&G: Da nisi vaterpolista i trener, šta bi bio?

Nikola Rađen: Bio bih automehaničar, to me interesovalo kao malog. Pokojni deda me je tome učio i tu sam sa njim učio zanat. Uvek me je to interesovalo i zanimalo, ali eto…😊

~ P&G: O čemu sanjaš? Šta bi još želeo da postigneš u budućnosti?

Nikola Rađen: Želeo bih da ispunim svoje ciljeve da Akademija talenata bude adresa za svu decu u Srbiji koja žele da se bave vodenim sportovima. I sva deca koja žele da prođu kroz školu i plivanja i vaterpola, to mi je želja. Ukoliko sve bude kako treba, možda jednog dana i da imam svoj bazen…

~ P&G: Po čemu želiš da budeš upamćen?

Nikola Rađen: Nekada je to bilo po svojim sportskim rezultatima, a sada, bih voleo da budem deo mladih generacija koje su naučile nešto novo upoznajući i mene i Akademiju.

Svaki profesionalni sportista bi donekle i trebalo da prenosi svoje znanje i uticaj. To je ono što ostavlja neizbrisiv trag. Nadam se lepu om kontekstu, ukoliko jednog dana budemo izrodili nove šampione.

*Prvi bazen koji je napravljen u Kraljevini Jugoslaviji napravljen je u njegovom rodnom Somboru, zove se Mostonga, a prvaci u vaterpolu iz bivše Jugoslavije su baš iz Sombora.

Linkovi: https://www.akademijatalenata.com/

https://www.instagram.com/akademija_talenata/

https://www.instagram.com/nikola_radjen/

Foto: Ples i Grad

Privatna arhiva

Članak Intervju – Nikola Rađen – Ples delfina se pojavljuje prvo na Ples i Grad.

Ples „Male sirene“ pod vodom 

Tijana Nikolić osvojila je bronzanu medalju na Svetskom prvenstvu u ronjenju na dah, nekoliko puta je obarala nacionalne rekorde i iz godine u godinu, prevazilazi samu sebe. Tijana poslednjih deset godina pomera granice ovog neobičnog sporta.

Osvajač je mnogih međunarodnih takmičenja i više od pedeset medalja. Trenutno drži četiri nacionalna rekorda Srbije, a tokom karijere oborila ih je više od dvadeset!

Na nedavno održanom Svetskom prvenstvu u ronjenju na dah, koje se sredinom juna održalo u Beogradu, oborila je sopstvene i nacionalne rekorde i postavila Srbiju u 9 najboljih od 130 takmičara iz tridesetak zemalja.

A onda pitanje: „Zašto se ne priča više o uspesima poput Tijaninog?”

Upravo zato sam želela da razgovaram sa najuspešnijom sportistkinjom iz Srbije u ronjenju na dah i da čujem kako ona pomera svoje granice. Vest o njenim uspesima me je motivisala i da podelim svoja iskustva iz ovog sporta, zbog velike ljubavi prema vodi.

Prvo, dubine su me plašile i nisam se usuđivala sama da ih istražujem. Taj neosnovani strah da bi me neka čudesna životinja povukla na dno mora ili bazena je podrivao ubeđenje da pod vodom ne mogu dugo da zadržim dah.

Onda sam odlučila da zaronim u svoj strah…

Dobila sam nova saznanja o sebi, o ograničenjima u svom umu i telu, koja su bila neosnovana, samo zbog neke pretpostavke…

Trener mi je rekao samo par stvari: „Treba da veruješ sebi i meni, da budeš smirena i opuštena i to je sve”. To je bilo dovoljno da bih se opustila… a za vodu je opuštenost jedan od najbitnijih faktora…

Isključila sam svoj um, ubeđenja, prepustila sam se vodi da me nosi…

Probijanje granica onog što je delovalo nemoguće, predstavljalo je veliki izazov za mene, zato sada napredujem i uživam.

To je moja kratka priča o ronjenju. A sada – naša draga Tijana…

~ P&G: Rekord od 7 minuta i 12 sekundi po vodom 😊 O čemu razmišljaš sve to vreme i da li uopšte misliš o nečemu?

Tijana Nikolić: Hvala na divnom uvodu. Što se tiče statike, to je discipina u kojoj je najbitnije da se što manje razmišlja. Prvih 3 minuta pokušavam da budem u takoreći polu snu, jer je to vreme kada stvarno uživam. Nakon toga, počinju kontrakcije (potreba da udahnem) i tada počinje borba sa samim sobom. U tim trenicma pokušavam da se što više opustim. Nekada mi uspe, nekada ne, jer nije svaki dan dobar za dugi zaron (držanje daha). Poslednji minut se jako fokusiram na sebe i to kako se osećam, i slušam trenera koji je najbitniji faktor kada se statika u pitanju.

~ P&G: Zašto misliš da ljudi imaju predrasude da ne mogu dugo da drže dah pod vodom?

Tijana Nikolić: Ne bih to nazvala predrasudom, nego jednostavno strahom od nepoznatog. Kada ljudi dođu na kurs i nauče sve što treba o ronjenju na dah, onda taj strah postaje motivacija za  napredak.

~ P&G: Da li si probala da plešeš pod vodom? Da li bi nekad učinila to za nas?

Tijana Nikolić: Nisam probala, ali bih vrlo rado naučila i probala sa vama😊

~ P&G: Jednom si rekla da ljudi dolaze da treniraju zbog nostalgije za detinjstvom. Da li misliš da im nedostaje igra i bezazlenost koju su sazrevanjem izgubili?

Tijana Nikolić: Apsolutno! Živimo jako brzo i u veoma stresnim vremenima i često se setimo hrane, pića i stvari koje smo radili u detinjstvu i rado im se vraćamo.

~ P&G: Koji su sve benefiti ovog sporta i najčešće zablude sa kojima se susrećeš?

Tijana Nikolić: Svako bavljenje sportom je benefit. Najveća zabluda je kada ljudi kažu da je ovo opasan ekstremni sport. Svaki sport kome ne pristupamo sa pažnjom i sigurnošću postaje ekstremni. Ronjenje na dah je jedan od najsigurnijih sportova ako imamo pravilan sigurnosni sistem, koji jako često ljudi preskaču zbog neznanja.

~ P&G: Ima li nade da će „tvoj“ Čačak dobiti zatvoreni bazen, podstaknuto tvojim uspesima?

Tijana Nikolić: Imam jako veliku nadu da će Čačak dobiti zatvoren bazen. Infrastruktura i pozicija grada to svakako dozvoljava i nadam se da će se to uskoro i desiti.

~ P&G: Šta si sve otkrila o sebi pomerajući granice?

Tijana Nikolić: Odgovor na ovo pitanje je beskonačan. Ali ukratko ću reći da sam naučila da budem smirena kada sam najnervoznija, postala sam jača i stabilnija osoba za  koju granice ne postoje.

~ P&G: Da li i ti smatraš da je opuštenost jedan od važnijih faktora za napredovanje?

Tijana Nikolić: Naravno. To je ključni deo ne samo ovog sporta nego svakodnevnog života. Kada u panici pokušavamo da rešimo problem uglavnom u tome ne uspevamo.

~ P&G:  Šta je bio tvoj najveći strah u procesu učenja?

Tijana Nikolić: Nemam strah, imam samo želju da pobedim sebe sa svakim sledećim takmičenjem.

~ P&G: Postoje li fizička ili zdravstvena ograničenja kod polaznika?

Tijana Nikolić: Naravno, bitno je da se osoba zdrava i da ispunjava zdravstvene uslove za bavljenje sportom.

~ P&G: Da li je „Mala sirena“ iz tvog detinjstva ostvarila snove i koji su joj ciljevi za budućnost?

Tijana Nikolić: Ne još sve, ali idem ka tome😊

~ P&G: Kada su planirani novi kursevi za polaznike?

Tijana Nikolić: Kursevi traju tokom cele godine. Od oktobra do juna su kursevi u Beogradu, a od jula do septembra u Hrvatskoj (Rogoznica).

Tijana svoja znanja i veštine deli kao SSI instruktor ronjenja na dah na svojim kursevima i radionicama, a takođe je i sudija CMAS i AIDA takmičenja.

Tzv. Pool Freediver kurs koji vodi, sastoji od dva teorijska predavanja i tri praktična časa na bazenu, gde se rade vežbe disanja, istezanja, spasavanja i statike. Kurs je pripremljen po standardima SSI organizacije, a svaki polaznik na kraju dobija licencirani sertifikat koji važi u celom svetu. O kursevima možete pročitati više na njenom sajtu: tijananikolic.com

I JOŠ PAR SAVETA:

PROBAJTE SVE ŠTO STE DUGO ŽELELI, A NISTE IMALI VREMENA!

PROBAJTE, NE VERUJTE SVOJIM UBEĐENJIMA, ONA DOLAZE IZ NEOSNOVANIH STRAHOVA!

PROBAJTE, NIKAD NIJE KASNO!

PROBAJTE, BIĆETE RADOSNI KAO DETE!

PROBAJTE, POBEDIĆETE SEBE!

Linkovi: tijananikolic.com

Foto: Privatna arhiva

Članak Intervju – Tijana Nikolić, rekorderka u ronjenju na dah se pojavljuje prvo na Ples i Grad.