Dan u prirodi je noć kada se lepše spava

Ova lepotica te mami da hodaš dok te noge nose i svojim zelenilom vuče da prilegneš na njenoj travi, oslušneš zvuke prirode, sretneš po neku liju, ubereš po neku travku za čaj… Obiđeš istorijske utvrde koje svojim postojanjem pričaju o našoj hrabroj prošlosti, o nekim drugim vremenima…

U tišini njenih šuma, oslušneš sebe, svoje disanje, vetar koji miluje…

Dan u prirodi je „vraćanje“ sebi,  zato ćemo u cilju ličnog razvoja, organizovati i naredne izlete.

Fotografije: Ples i Grad

Članak Zelena lepotica – Fruška gora se pojavljuje prvo na Ples i Grad.

Ovde danas nastavljamo priču. Tačnije, delimo dve priče. Jedna je o pingvinima koji plešu kako bi preživeli, a druga o balerini koja pleše kako bi sačuvala labudove.

Na Antarktiku je izuzetno hladno, pa carski pingvini izvode masovni ples kako bi se ugrejali u tako surovoj klimi. Pingvini se skupljaju; njihovo ponašanje je očigledno instiktivna akcija kako bi preživeli u ovoj surovoj klimi.

Te se jedinstvene ptice, koje ne lete, skupe se kako bi se ugrejale ne samo tokom najhladnijih temperatura, već i zbog jaja i mladunaca. Ako jedan vodeći carski pingvin napravi i najmanji pokret u bilo kojem smeru, cela masa nastaje u talasu crno-belih pernatih tela kako bi se zadržala toplota.

Fizičar Daniel Zitterbart sa univerziteta Erlangen-Nürnberg u Nemačkoj proučavao je jata carskih pingvina. Otkrio je da počinju da se zbližavaju i kad se temperature spuste ispod nule. Ptice se međusobno koriste telesnom toplinom i masom kako bi izbegle vetar i hladnoću.

Ovo je divan primer kako ples povezuje, ali i omogućuje da se preživi.

Baš kad sam pronašla ovaj članak o pingvinima koji plešu, pojavila se vest da je ruska balerina iz svetski poznatog Marijinskog teatra odevena u kostim izvodila scene iz Labudovog jezera Čajkovskog… doduše ne na pozornici, već na zaleđenom Finskom zalivu. Ovo je način na koji se Ilmira Bagrautinova protivi izgradnji luke u zalivu Batareinaya, popularnoj plaži oko 100 km zapadno od Sankt Petersburga, drugog najvećeg ruskog grada. Bagrautinova je plesala na -15C i objavljivala svoje video-zapise na društvenoj mreži. Ona se nada se da će njen nastup spasiti prave labudove koji se gnezde u zalivu.

Tako izgleda ples u ekološkom aktivizmu.

Kako taj ples na -15C izgleda možete pogledati ovde.

Izvori:

https://guardianlv.com/2013/12/emperor-penguins-perform-mass-dance-to-stay-warm/

https://ca.news.yahoo.com/ballerina-dancing-ice-real-swan-202019680.html

https://www.bbc.com/news/av/world-europe-56300514

Članak Ples i priroda II deo se pojavljuje prvo na Ples i Grad.

Tog jutra, nedaleko od moje kuće, pred jednom divnom violom, plesao je ovaj list.

Zastala sam da pogledam. I snimim.

Mirno, srećno i bezbrižno je plesao.

Nisam uspela da vidim šta ga je držalo u vazduhu, ples je jednostavno bio čaroban.

To mi je dalo ideju da pogledam šta to sve i kako pleše u prirodi.

Naravno, plešu životinje! To sam prvo pronašla na sajtu BBC-a. Neke od njih su dobri, a neke i loši plesači. Osim video zapisa u kome ćete videti životinje kako plešu, postoji spisak 10 izuzetnih plesača iz životinjskog sveta. Među njima je jedan pauk, pa onda kit…

Neke od njih izvode najlepše sinhronizovane plesove, neki koriste ples da bi se pripremili za parenje, neki od njih na poseban način pripremaju pozornicu na kojoj će plesati, neki plešu, ni manje ni više nego valcer, sporo i graciozno.

A kako pleše drveće i cveće? Na primer, kada vetar duva, drveće i cveće nema drugi izbor već da se savija, da pleše i prati promene kako bi ostali celi. Ples šume je na primer jako važan jer nas šuma štiti od vetra, dakle dok pleše ima i odbrambenu ulogu.

Onda sam pronašla da postoji i Plesna šuma (ruski: Танцующий лес). To je šuma borova u  Rusiji poznata po neobično uvijenim stablima. Za razliku od tzv. Pijanih šuma, drveće u Plesnoj šumi uvijeno je, poput prstenova, srca i spirala koje se savijaju ka zemlji. Tačan uzrok izobličenja drveća nije poznat. Prema jednoj verziji, izobličenje je uzrokovano delovanjem gusenice Rhyacionia buoliana. U narodnoj verziji, Plesna šuma prati kretanje peska. Dakle, pleše sa peskom.

Zatim sam počela da tražim kako pleše cveće; i ono svakako pleše na vetru. I voli muziku, dokazano je da muzika kao i lepe reči dobro utiču na cveće.

Biljka Lonicera, poznata kao Honeysuckle ima cvetove koji izgledaju kao da plešu. Ili igraju kolo.

Pretraga na internetu dovela me je do mnogih kurseva plesa u prirodi, plesa u šumi sa drvećem, plesa za cveće i slično (samo ukucajte Dance in Nature u pretraživaču i videćete).

Evo, narednog puta kada ste u šumi, na livadi ili sa vašim ljubimcem, pogledajte dobro, nešto sigurno pleše! 😊

Izvori:

http://www.bbc.com/earth/story/20150626-animal-dancers-that-dazzle

https://en.wikipedia.org/wiki/Dancing_Forest

https://ich.unesco.org/en/RL/kolo-traditional-folk-dance-01270

Photo: https://pixels.com/featured/dancing-leaves-lora-lee-chapman.html

Članak Ples i priroda se pojavljuje prvo na Ples i Grad.