Mnogo toga je već napisano, u ovom tekstu ću jednostavnim jezikom objasniti šta je logoterapija.

Kada se kaže logoterapija, često se prvo pomisli na logopeda; zbunjujuća je reč logo, od logos koja ima mnogo značenja među njima je i smisao. Otuda naziv logoterapija.

Na našem sajtu možete već pronaći nekoliko tekstova o logoterapiji; zapravo o vezi logoterapije i plesa/muzike. Ovde će biti reči samo o logoterapiji – njenom nastanku, tvorcu Viktoru Franklu i osnovnim postavkama logoterapije.

Viktor Frankl radio je kao psihijatar pre odvođenja u logor/e i već tada je osmislio logoterapiju. Frankl je utvrdio da je Volja za smislom naš osnovni pokretač. Zato se logoterapija često naziva „Lečenje smislom“.

Iako možda niste čuli za logoterapiju verovatno ste čuli za knjigu Viktora Frankla „Zašto se niste ubili (traženje smisla življenja“). To je knjiga u kojoj je dr Frankl opisao dolazak u logor, boravak u logoru i šta se događalo nakon samog oslobađanja. U logoru je zapravo samo potvrdio zaključke do kojih je, kao psihijatar, došao ranije u svom radu. Uvideo je da su ljudi koji su bili sigurni da ih nešto čeka nakon logora bili oni koji su uspeli da prežive. U logoru je bilo muzike (pominje violine u knjizi), bilo je i smeha koji Frankl smatra izuzetno važnim u suočavanju sa svim što nam se u životu događa.

Često mi ljudi kažu da ih odbija naziv knjige „Zašto se niste ubili (traženje smisla življenja)“. Originalno naslov knjge je „Man’s Search for Meaning” što prevodimo kao “Čovekova potraga za smislom”. U našem prevodu rečenica “Zašto se niste ubili” iskorišćena je, da tako kažem u marketinške svrhe; naime to je pitanje koje je Frankl postavljao svojim pacijentima pošto bi ušli u ordinaciju.

Možda to čudno zvuči, ali ta divna mala knjiga nije o smrti, već zapravo o životu.

Kao svedok života u logoru Viktor Frankl potvrdio je osnovne postavke svoje logoterapije i to da život ima smisla u svim okolnostima, čak i onim najgorim. I da može da nam se oduzme sve, samo ne to kako ćemo se mi prema situaciji odnositi. Ako ne možete da promenite svoje okolnosti, možete da promenite stav, govorio je, oslanjajući se na filozofiju. Nakon što se posle logora vratio u Beč, bio je toliko depresivan da je pomislio na samoubistvo. A onda je shvatio da je nemoguće da je prošao svu tu patnju, a da to nije imalo nikakav smisao. Objavio je knjigu, počeo da radi na promociji logoterapije i tako mnogim ljudima širom sveta dao nadu.

Frankl kaže da smisao možemo da nađemo u iskustvima, aktivnostima, vrednostima, u patnji. U logoterapiji se ne (pre)naglašava pozitivno i nema „torture pozitivnim razmišljanjem“ koja je, iskreno sve teže za podnet (bar meni).

Frankl je govorio da je smrt ta koja životu daje smisao. Jer kada smo svesni da ćemo umreti, drugačije gledamo na život i drugačije živimo.

Govorio je i tome da se smisao menja tokom vremena i da postoji smisao i u svakom trenutku (lepa muzika, lepa slika, cvetić iz vaše bašte, prelepa krošnja drveta, sve to može trenutku da da smisao).

Odmah posle Drugog svetskog rata, Viktor Frankl putovao je u Sjedinjene Američke Države (SAD) gde je držao predavanja na mnogim univerzitetima. On je već tada zaključio da će ljudi imati od čega da žive, ali neće imati za šta da žive. Tome danas itekako svedočimo (egzistencijalni vakum). U SAD-u je još govorio i da je osim Kipa slobode potrebno imati i Kip odgovornosti (odgovornost je nešto lepo ali i nešto strašno, jer smo u svakom trenutku odgovorni za sve što radimo i sebi i drugima, isticao je Frankl).

Takođe u logoterapiji Frankl naglašava da je duh uvek zdrav. On zapravo i uvodi i naglašava „dimenziju“ duha (pored telesne i fizičke) koja je u psihijatriji bila zanemarena. Ovo uvođenje duha dovelo je do toga da se logoterapija povezuje sa religijom i crkvom. Jako je važno da napomenemo da je Frankl mislio na univerzalnu duhovnost koja nije ograničena religijskim doktrinama.

Ono što mi se jako dopada kod logoterapije je da to nije dugoročna, već kratkoročna terapija koja je usmerena ka budućnosti i konkretnim rezultatima. Logoterapija naglašava važnost pronalaženja ličnog smisla i vrednosti u životu. To može biti posebno korisno danas, u svetu gde ljudi često osećaju otuđenost i gubitak svrhe. Logoterapija je terapija za lečenje depresije, anksioznosti, post-traumatskih poremećaja, egzistencijalnih kriza.

Između podsticaja i reakcije/odgovora postoji prostor. U tom prostoru je naša moć da izaberemo odgovor. A u tom odgovoru su naša sloboda i naš rast, govori je Frankl. Ovde možete videti kako je Frankl razmišljao o tome da uvek treba verovati u druge.

Još jedna važan pojam u logoterapiji je Self-transcedence. Možemo to prevesti kao „Izlazak iz sebe“. Tu Frankl podrazumeva, pre svega, to da nam smisao daje nešto što činimo za drugog.

Završiću onom da je ljubav čuvar smisla. U knjizi Viktora Frankla „Zašto se niste ubili“, postoji pasus u kome on kaže da više nije važno da li mu je žena živa ili ne. U tom trenutku on to u logoru ne zna; mogla je biti jako blizu njega, a mogla je biti i mrtva. Frankl shvata da je postojanje u prošlosti najsigurniji oblik postojanja, da ljubav prelazi sve granice ovog sveta i da više nije važno da li je osoba fizički prisutna ili ne. Ljubav je uvek tu, sa nama.

Logoterapija je svuda, za mene najviše u umetnosti, zatim u muzici (pisali smo o tome ovde).

Smatram i da se filozofija logoterapije nalazi u divnoj pesmi Pabla Nerude „Zabranjeno je“ koju možete pročitati ovde. (najlepše zvuči na španskom, ako razumete možete pročitati ovde).

U muzeju Viktora Frankla u Beču, koji je pre nekoliko godina obnovljen možete da vidite i naučite mnogo toga i posetu zaista od srca preporučujem. Muzej se nalazi na adresi: Mariannengasse 1/13 & 15, 1090 Vienna. Na sajtu Muzeja Viktora Frankla možete videti kada su posete i koja je cena ulaznice. U toj zgradi gde je Muzej, živeo je Viktor Frankl (tu u blizini je i studirao na Medicinskom fakultetu i jednom je rekao da je on najveći Frojdov sledbenik (follower), pošto ga je često pratio do fakulteta😉. Čuveni smisao za humor, Viktora Frankla).

Logoterapija je praktična, kratkoročna, orijentisana na rezultat i zdrav stav. Može mnogo da nam pomogne u životu, čak i kada nemamo specifične izazove i probleme.

(Program „Razgovori sa SMislom“ autorke ovog teksta, osmišljen je baš tako da se oslanja na logoterapiju i filozofiju ove terapije, a sa svrhom dobijanja odgovora na važna životna pitanja i teme (egzistencijalistička/duhovna inteligencija)).

Ovde možete preuzeti program: razgovori sa smislom feb2024

Foto: ©SM.ART (Slađana Milošević Art)

Izvori:

Viktor Frankl – DOBRO – Institut za logoterapiju, obrazovanje i savjetovanje (dobroinstitut.hr)

Zašto se niste ubili by Viktor E. Frankl | Goodreads

O logoterapiji – DOBRO – Institut za logoterapiju, obrazovanje i savjetovanje (dobroinstitut.hr)

Why to Believe in Others – Viktor E. Frankl (youtube.com)

It Is Forbidden… | Everyday Seekers (everyday-seekers.com)

Queda prohibido (Pablo Neruda) – Petit Pla

VIKTOR FRANKL MUSEUM VIENNA (franklzentrum.org)

Lewis, M. H, (2016). Logotherapy and Existential Analysis. A Glossary of English Terms. [retrieved from: (99+) Logotherapy and Existential Analysis: A Glossary of English Terms | Marshall H. Lewis – Academia.edu]

Članak Logoterapija – Lečenje smislom se pojavljuje prvo na Ples i Grad.

Ovaj rad štampan je u vodećem svetskom časopisu za logoterapiju, izdanje jesen 2021.

Volume XXI Number 1 Spring 2021. ISSN 0191-3379 IFODL 41(2)65-107(2021)

„The International Forum for LOGOTHERAPY, Journal of Search for Meaning“ koji dva puta godišnje izdaje Viktor Frankl Institut za logoterapiju u Teksasu/SAD.

Dugo vremena znala sam za knjigu dr. Viktora Frankla „Zašto se niste ubili, traženje smisla življenja“, (1946.) ali je nisam čitala; čekala sam pravi trenutak da budem spremna da saznam više o patnji dr. Frankla u koncentracionim logorima. Čitanje knjiga i gledanje filmova o Holokaustu uvek mi je bilo teško; osećam veliku bol. Kad sam konačno pročitala knjigu, bilo je to još u leto 2013. godine. Baš u vreme kada sam pokušavala da odlučim koje studije psihoterapije da upišem, kako bih nadogradila svoje veštine coaching-a i mentorstva.

Nakon što sam pročitala ovu divnu knjigu, otkrila sam studije logoterapije na Institutu Viktor Frankl u Teksasu, SAD. Zbog knjige dr Frankla odlučila sam da pohađam uvodni kurs kako bih stekla osećaj šta je logoterapija i videla da li bi to i kako, moglo da bude korisno za moj rad. Naravno, zavolela sam logoterapiju. Moja mentorka, dr. Cynthia Wimberly, vodila me je kroz učenje i otkrivanje logoterapije kao što mislim da bi trebao neko ko je u potpunosti prihvatio logoterapiju i ko je živi, ne samo predaje znanje. Zahvaljujući mentorkinom divnom radu sa mnom bila sam motivisana da završim sve kurseve. Moj završni projekt bio je usmeren na primenu logoterapije u executive i business coaching-u, i predstavljen je na Svetskom kongresu logoterapije u Dalasu, 2017. (Milošević, 2017., str. 42).

Evo kako je knjiga uticala na mene!

Uticaj kroz prostor i vreme

Kada kažem prostor, mislim da je ova knjiga kao univerzalni jezik, kao i muzika. Gde god se ispriča priča dr. Viktora Frankla, ona vas povezuje sa drugima.

Svi ljudi, prema mom iskustvu, razumeju poruke iz ove knjige.

U odnosu na Vreme, knjiga je imala neposredan i dugoročan uticaj na moj život. Osećam duboko divljenje zbog tako dobro napisane priče o stradanjima u koncentracionim logorima i divljenje životu i radu dr. Frankl-a i njegovoj snazi.

Međutim, koncept vreme znači ovde za mene i druge stvari. Uključuje i činjenicu da o knjizi možete da razgovarate sa ljudima različitih godina, od mladih do starijih, ljudi sa manje ili više životnog iskustva. Postoji poruka i korist od čitanja za sve, kroz vreme.

Knjiga je uticala na mene u smislu prošlosti,  sadašnjosti i moje budućnosti. Pomaže mi da razumem patnju i bol kroz koju sam prošla u mojoj porodici i ovom delu sveta u kome živim već 50 godina (zemlja u razvoju, ratna zona 1990-ih, siromaštvo, izolacija i sankcije). I, naravno, svima nam daje nadu, odnosno optimističniji pogled na budućnost i starenje.

Kada govorim o prošlosti, knjiga mi je pomogla da:
▪ razumem i prihvatim ono što mi se dogodilo
▪ ne smatram se žrtvom okolnosti

Upravo sada, u sadašnjosti, knjiga mi pomaže:
▪ da shvatim što se događa
▪ daje mi snagu i nadu
▪ čini da živim život punim potencijalom

Pogled u budućnost, knjiga će mi pomoći da:
▪ prihvatim starenje – kako mogu da otkrivam smisao kako starim
▪ stičem snagu i nadu u budućnost

Ukratko, ne postoji trenutak u životu u kome ne bih mogla da primenim mudrost iz ove divne knjige!

U budističkom načinu shvatanja života, knjiga takođe rezonuje sa mnom. U ovaj život dolazimo nespremni i dezorijentirani u mladosti. Zatim živimo odrasli život, sa bolom i patnjom, ali i humorom, zahvalnošću, ljubavlju, pozitivnim stavovima i prihvatanjem. Starenjem mogu steći mudrost, snagu i sposobnost da podelim stečenu mudrost.

Profesionalni uticaj

Dugi niz godina radim kao executive i business coach, mentor i coach/mentor supervizor. Coaching je definiran kao “Otključavanje potencijala osobe da maksimizuje sopstveni učinak” (Whitmore, 2002., str. 8). Coaching nije terapija bilo koje vrste.

Svest o važnosti postojanja svrhe i smisla, kako u svetu uopšte, tako i u poslovnom svetu povećava se iz dana u dan. Iz toga sledi da će korišćenje principa logoterapije u coachingu postajati sve popularnije. U radu “Corporate Athlets” naglašava se da smisao i svrha moraju biti „ugrađene“ u korporacije. “Pod duhovnim kapacitetom jednostavno mislimo na energiju koja se oslobađa osluškivanjem nečijih najdubljih vrednosti i definisanjem snažnog osećaja svrhe” (Loehr & Swartz, 2001.).

Kako mi je knjiga pomogla da postanem bolji coach?

U srpskom prevodu knjige postoji deo koji opisuje osnovne pojmove iz logoterapije (Frankl, 1994., str. 89-114). Konkretno, učenje o tome kako osoba može otkriti značenje iz kreativnih, eksperimentalnih vrednosti i vrednosti stava takođe mi je pomoglo da se razvijem kao coach.
Poznavanje ovih osnovnih pojmova bio je temelj u mom profesionalnom razvoju. Sokratsko ispitivanje kao deo coaching-a zasniva se na postavljanju pitanja kako bi se naši klijenti „provocirali“ da vide stvari iz različitih perspektiva.

Za moje klijente, zaposlene rukovodioce najčešće je ključno osvestiti da su slobodno vreme i volonterski rad, ljubav i priroda “mesta” na kojima se može pronaći smisao. Mnogi rukovodioci i poslovni ljudi pate od nesanice i burn-out-a i preispituju smisao svog posla. Važno je da mogu dobiti drugi pogled na posao, život i prioritete i važno im je pomoći da budu još više zahvalni za ono što imaju i da više slave svoj uspeh i blagoslove.

Korišćenje smislenih ciljeva i razgovor o svrsi, smislu rada/života i vrednostima sa klijentima, korišćenje znanja iz knjige i logoterapije pokazalo je vrlo dobre rezultate u mojoj coaching praksi. Danas se mnogo puta pitam: „Kako sam pre i mogla da radim coaching, bez poznavanja logoterapije?“

Humor

Nakon ratova ovde na Balkanu, dok su izolacija i siromaštvo prevladavali u mojoj zemlji krajem 1990-ih i dok sam, jedno vreme, živela u Velikoj Britaniji, primetila sam da se ljudi tamo smeju kada razgovaraju sa prijateljima ili gledaju TV. Nisam mogla da se setim da se bilo ko kod kuće smejao; nisam znala kako izgledaju moji prijatelji i porodica kada se smiju. Kako jako tužno!
Iako sam kasnije na raznim obukama za coaching/mentorstvo naučila važnost humora, nisam ga previše primenjivala pre nego što sam pročitala Franklovu knjigu. Od tada, svesno sam počela da koristim humor, smejem se sebi i stvarima koje su se dogodile.

Ljubav

Blagoslovena sam ocem koji me kroz život učio o važnosti ljubavi. Ali ono što sam naučila iz knjige je da je ljubav uvek tu, da je niko, nikada ne može oduzeti, čak i ako osoba fizički više nije sa tobom (Frankl, 1994., str. 44). I to je bila uteha za mene kada je moj otac preminuo u avgustu 2019.

Zahvalnost

Tek nakon što sam pročitala knjigu počela sam da shvatam zašto je zahvalnost važna. Dr Huberman (2021) u svom akademskom radu naglašava koliko je zahvalnost važna, a dr. Frankl je to shvatio pre 75 godina.

Violine u kampu / Moja violina / Violine nade

U knjizi sam saznala da su u kampu imali violine i jedne noći dr Frankl je čuo violinu kako svira tužni tango (Frankl, 1994., str. 61). Tri godine nakon što sam pročitala knjigu, dok sam već studirala logoterapiju, počela sam da sviram violinu i saznala da je violina moje učiteljice iz koncentracionog logora Auschwitz. Svirala sam tu violinu nekoliko puta, uvek je to bio vrlo poseban osećaj. Zauzvrat, to me inspiriralo da saznam više o projektu Violine Nade/Violins of Hope (Grymes, 2014.). Duhovnost

Knjiga me je inspirisala da naučim više o duhovnosti i da joj dam veći značaj u svom životu i radu. To je izvor moje kreativnosti. Radim fotografije i video zapise kako bih podelila mudrost logoterapije u jednostavnom obliku.

Hrabrost

Ne možemo pobeći od određenih događaja u životu. Moramo naučiti kako da imamo zdrav stav prema njima. Priča “Smrt u Teheranu” u knjizi je vrlo moćna i pomaže mi da živim sa manje straha i daje mi hrabrost.

ZAKLJUČAK

Knjiga „Zašto se niste ubili, traženje smisla življenja“ mi je promenila život i da sam imala sreću da upoznam dr. Frankla, zahvaljivala bih mu na njoj svakog dana. Njegov primer i njegov rad – ova knjiga i njegovi drugi radovi, a odnedavno i moje studije logoterapije, moja mentorka i moja prijateljstva iz moje „logoterapijske porodice“, važan su izvor snage u mom životu, snažan podsetnik i vodič za život.

LITERATURA

Grymes, J.A. (2014). Violins of Hope: Violins of the Holocaust–Instruments of Hope and
Liberation in Mankind’s Darkest Hour. Harper Perennial

Frankl, V. E. (1946/1985). Man’s search for meaning. Washington Square Press.

Frankl, V. E. (1969). The Will to Meaning: Foundations and Applications of Logotherapy. New
York: World Publishing Co.62

Frankl, V., E. (2019). Zašto se niste ubili? Traženje smisla življenja (Man’s Search for Meaning,
Serbian translation), Kontrast izdavaštvo, Zemun/Serbia. (Original work published
1946).

Frankl, V., E. (1994). Zašto se niste ubili? Traženje smisla življenja (Man’s Search for Meaning,
Serbian translation), Žarko Albulj Publishin House, Belgrade/Serbia. (Original work
published 1946).

Huberman, Andrew. (2021). Tools for Managing Stress&Anxiety. Huberman Lab.
https://hubermanlab.com/tools-for-managing-stress-and-anxiety/

Loehr, J., Swartz, T. (2001, January). The Making of a Corporate Athlete. Harvard Business
Review. https://hbr.org/2001/01/the-making-of-a-corporate-athlete

LogoCoaching. (2021, July 7). SaYESToEveRDAY. [Video]. YouTube.

https://www.youtube.com/watch?v=IJ4gvDQJk3k
Lewis, M. H, (2014). Logotherapy an Existential Analysis. A Glossary of English Terms.
[retrieved from: http://www.marshallhlewis.net/papers/EnglishGlossary.pdf]

Marshall, M., Marshall, E. (2020). Carried by the Spirit: Our Hearts Sing. Logotherapy and
Music during Pandemic in Serbia (p. 179-182). Ottawa Institute for Logotherapy.

Milosevic, S. (2017). Introducing New Diplomates in Logotherapy, The International Forum for
Logotherapy, 40 (1), 42

Whitmore, J. (2002). Coaching for Performance, Growing People, Performance and Purpose,
Third Edition, Copyright John Whitmore

Foto: Unsplash.com

Kontrast izdavaštvo

Članak Biti spreman za knjige koje menjaju život se pojavljuje prvo na Ples i Grad.