Logoterapija – Lečenje smislom

personSlađana Milošević
history5 minutes reading

Sve je veće interesovanje za logoterapiju čiji je tvorac Viktor Frankl (1905-1997), lekar, neurolog i psihijatar iz Beča. Čovek koji je preživeo četiri koncentraciona logora (logoraški broj 119104), u Drugom svetskom ratu izgubio skoro sve članove svoje porodice i prijatelje. Često kada govorim o logoterapiji kažem ljudima: „Zamislite da ste preživeli pakao logora, a onda se vratili kući gde više nema nikoga koga ste poznavali; nema vaših roditelja, brata, sestre, prijatelja, kumova. Ne znate u prvom trenutku ni šta im se dogodilo, možda nikada nećete ni saznati. Njih više nema!“. To je doživeo Viktor Frankl i u toj i tolikoj patnji uspeo da nađe smisao.

Mnogo toga je već napisano, u ovom tekstu ću jednostavnim jezikom objasniti šta je logoterapija.

Kada se kaže logoterapija, često se prvo pomisli na logopeda; zbunjujuća je reč logo, od logos koja ima mnogo značenja među njima je i smisao. Otuda naziv logoterapija.

Na našem sajtu možete već pronaći nekoliko tekstova o logoterapiji; zapravo o vezi logoterapije i plesa/muzike. Ovde će biti reči samo o logoterapiji – njenom nastanku, tvorcu Viktoru Franklu i osnovnim postavkama logoterapije.

Viktor Frankl radio je kao psihijatar pre odvođenja u logor/e i već tada je osmislio logoterapiju. Frankl je utvrdio da je Volja za smislom naš osnovni pokretač. Zato se logoterapija često naziva „Lečenje smislom“.

Iako možda niste čuli za logoterapiju verovatno ste čuli za knjigu Viktora Frankla „Zašto se niste ubili (traženje smisla življenja“). To je knjiga u kojoj je dr Frankl opisao dolazak u logor, boravak u logoru i šta se događalo nakon samog oslobađanja. U logoru je zapravo samo potvrdio zaključke do kojih je, kao psihijatar, došao ranije u svom radu. Uvideo je da su ljudi koji su bili sigurni da ih nešto čeka nakon logora bili oni koji su uspeli da prežive. U logoru je bilo muzike (pominje violine u knjizi), bilo je i smeha koji Frankl smatra izuzetno važnim u suočavanju sa svim što nam se u životu događa.

Često mi ljudi kažu da ih odbija naziv knjige „Zašto se niste ubili (traženje smisla življenja)“. Originalno naslov knjge je „Man’s Search for Meaning” što prevodimo kao “Čovekova potraga za smislom”. U našem prevodu rečenica “Zašto se niste ubili” iskorišćena je, da tako kažem u marketinške svrhe; naime to je pitanje koje je Frankl postavljao svojim pacijentima pošto bi ušli u ordinaciju.

Možda to čudno zvuči, ali ta divna mala knjiga nije o smrti, već zapravo o životu.

Kao svedok života u logoru Viktor Frankl potvrdio je osnovne postavke svoje logoterapije i to da život ima smisla u svim okolnostima, čak i onim najgorim. I da može da nam se oduzme sve, samo ne to kako ćemo se mi prema situaciji odnositi. Ako ne možete da promenite svoje okolnosti, možete da promenite stav, govorio je, oslanjajući se na filozofiju. Nakon što se posle logora vratio u Beč, bio je toliko depresivan da je pomislio na samoubistvo. A onda je shvatio da je nemoguće da je prošao svu tu patnju, a da to nije imalo nikakav smisao. Objavio je knjigu, počeo da radi na promociji logoterapije i tako mnogim ljudima širom sveta dao nadu.

Frankl kaže da smisao možemo da nađemo u iskustvima, aktivnostima, vrednostima, u patnji. U logoterapiji se ne (pre)naglašava pozitivno i nema „torture pozitivnim razmišljanjem“ koja je, iskreno sve teže za podnet (bar meni).

Frankl je govorio da je smrt ta koja životu daje smisao. Jer kada smo svesni da ćemo umreti, drugačije gledamo na život i drugačije živimo.

Govorio je i tome da se smisao menja tokom vremena i da postoji smisao i u svakom trenutku (lepa muzika, lepa slika, cvetić iz vaše bašte, prelepa krošnja drveta, sve to može trenutku da da smisao).

Odmah posle Drugog svetskog rata, Viktor Frankl putovao je u Sjedinjene Američke Države (SAD) gde je držao predavanja na mnogim univerzitetima. On je već tada zaključio da će ljudi imati od čega da žive, ali neće imati za šta da žive. Tome danas itekako svedočimo (egzistencijalni vakum). U SAD-u je još govorio i da je osim Kipa slobode potrebno imati i Kip odgovornosti (odgovornost je nešto lepo ali i nešto strašno, jer smo u svakom trenutku odgovorni za sve što radimo i sebi i drugima, isticao je Frankl).

Takođe u logoterapiji Frankl naglašava da je duh uvek zdrav. On zapravo i uvodi i naglašava „dimenziju“ duha (pored telesne i fizičke) koja je u psihijatriji bila zanemarena. Ovo uvođenje duha dovelo je do toga da se logoterapija povezuje sa religijom i crkvom. Jako je važno da napomenemo da je Frankl mislio na univerzalnu duhovnost koja nije ograničena religijskim doktrinama.

Ono što mi se jako dopada kod logoterapije je da to nije dugoročna, već kratkoročna terapija koja je usmerena ka budućnosti i konkretnim rezultatima. Logoterapija naglašava važnost pronalaženja ličnog smisla i vrednosti u životu. To može biti posebno korisno danas, u svetu gde ljudi često osećaju otuđenost i gubitak svrhe. Logoterapija je terapija za lečenje depresije, anksioznosti, post-traumatskih poremećaja, egzistencijalnih kriza.

Između podsticaja i reakcije/odgovora postoji prostor. U tom prostoru je naša moć da izaberemo odgovor. A u tom odgovoru su naša sloboda i naš rast, govori je Frankl. Ovde možete videti kako je Frankl razmišljao o tome da uvek treba verovati u druge.

Još jedna važan pojam u logoterapiji je Self-transcedence. Možemo to prevesti kao „Izlazak iz sebe“. Tu Frankl podrazumeva, pre svega, to da nam smisao daje nešto što činimo za drugog.

Završiću onom da je ljubav čuvar smisla. U knjizi Viktora Frankla „Zašto se niste ubili“, postoji pasus u kome on kaže da više nije važno da li mu je žena živa ili ne. U tom trenutku on to u logoru ne zna; mogla je biti jako blizu njega, a mogla je biti i mrtva. Frankl shvata da je postojanje u prošlosti najsigurniji oblik postojanja, da ljubav prelazi sve granice ovog sveta i da više nije važno da li je osoba fizički prisutna ili ne. Ljubav je uvek tu, sa nama.

Logoterapija je svuda, za mene najviše u umetnosti, zatim u muzici (pisali smo o tome ovde).

Smatram i da se filozofija logoterapije nalazi u divnoj pesmi Pabla Nerude „Zabranjeno je“ koju možete pročitati ovde. (najlepše zvuči na španskom, ako razumete možete pročitati ovde).

U muzeju Viktora Frankla u Beču, koji je pre nekoliko godina obnovljen možete da vidite i naučite mnogo toga i posetu zaista od srca preporučujem. Muzej se nalazi na adresi: Mariannengasse 1/13 & 15, 1090 Vienna. Na sajtu Muzeja Viktora Frankla možete videti kada su posete i koja je cena ulaznice. U toj zgradi gde je Muzej, živeo je Viktor Frankl (tu u blizini je i studirao na Medicinskom fakultetu i jednom je rekao da je on najveći Frojdov sledbenik (follower), pošto ga je često pratio do fakulteta😉. Čuveni smisao za humor, Viktora Frankla).

Logoterapija je praktična, kratkoročna, orijentisana na rezultat i zdrav stav. Može mnogo da nam pomogne u životu, čak i kada nemamo specifične izazove i probleme.

(Program „Razgovori sa SMislom“ autorke ovog teksta, osmišljen je baš tako da se oslanja na logoterapiju i filozofiju ove terapije, a sa svrhom dobijanja odgovora na važna životna pitanja i teme (egzistencijalistička/duhovna inteligencija)).

Ovde možete preuzeti program: razgovori sa smislom feb2024

Foto: ©SM.ART (Slađana Milošević Art)

Izvori:

Viktor Frankl – DOBRO – Institut za logoterapiju, obrazovanje i savjetovanje (dobroinstitut.hr)

Zašto se niste ubili by Viktor E. Frankl | Goodreads

O logoterapiji – DOBRO – Institut za logoterapiju, obrazovanje i savjetovanje (dobroinstitut.hr)

Why to Believe in Others – Viktor E. Frankl (youtube.com)

It Is Forbidden… | Everyday Seekers (everyday-seekers.com)

Queda prohibido (Pablo Neruda) – Petit Pla

VIKTOR FRANKL MUSEUM VIENNA (franklzentrum.org)

Lewis, M. H, (2016). Logotherapy and Existential Analysis. A Glossary of English Terms. [retrieved from: (99+) Logotherapy and Existential Analysis: A Glossary of English Terms | Marshall H. Lewis – Academia.edu]

 

dr Viktor FrankllogoterapijaRazgovori sa smislomSM.artsmisao
Sladjana Milosevic
Autorka bloga Slađana Milošević

Akreditovani coach/mentor (MP EIA). Akreditovani coach/mentor supervizor (ESIA)

Diplomate in Logotherapy (Viktor Frankl Institut, SAD)

Logocoaching – coaching primenom osnovnih principa logoterapije.

Coaching – Sir John Whitmore je coaching definisao kao: „Oslobađanje potencijala osobe radi postizanja maksimalnog učinka“ (izvor: Whitmore, J. (2002). Coaching for Performance, Third Edition: Growing People, Performance, and Purpose).

Coaching nije psihoterapija!

Logoterapija – Logoterapija daje odgovore na pitanja o smislu egzistencije. Kao psihoterapeutski pravac unosi u psihoterapiju saznanje da uz telesnu i psihičku dimenziju, čovek poseduje i treću, duhovnu dimenziju. U logoterapiji, fokus je na budućnost, na zadatke i smisao.

Više o logoterapiji možete saznati ovde: Viktor Frankl Institut, Beč/Austrija.

Za više informacija o logocoaching-u, coaching-u i superviziji za coaching i mentorstvo, Slađani možete pisati: kontakt@plesigrad.rs