Knjiga autora Kvinsija Džounsa (o autoru na engleskom jeziku možete čitati ovde).

Namera ovog dela našeg sajta jeste i preporuka dobrih knjiga. I evo još jedne: „12 nota o životu i kreativnosti“ Kvinsija Džounsa.

Kvinsi Džouns je američki muzički producent, muzičar, tekstopisac, kompozitor, filmski i televizijski producent. Njegova karijera u industriji zabave traje preko sedamdeset godina sa rekordom od osamdeset nominacija za Gremi, dvadeset osam Gremija i nagradu Gremi Legend 1992. (izvor: Kvinsi Džouns – Areté (arete.rs)

Čim sam videla naslov knjige, pomislila sam: „Ovo je za mene!“ I sama sam već „povezivala“ note sa logoterapijom, kreativnošću i životom.

Knjigu sam odmah poručila i pročitala u dahu; osim što me je privukao naslov nisam mogla da verujem da je prvo poglavlje: „Reciklirajte svoju patnju u svrhu“. Osim ovog naslova, knjiga je povezana sa logoterapijom na više načina. Verujem da to zna i sam autor koji jako mnogo čita, uči i radi na sebi.

Evo kako je Kvinsi Džouns povezano note sa životom i kreativnošću.

Svako poglavlje je zapravo jedna nota, ima ih ukupno 12. Ovde neću navoditi brojeve poglavlja već note i poruke koje mislim da su važne.

Nota A: Reciklirajte svoju patnju u svrhu

U ovom delu autor priča o teškom detinjstvu. Majka je bila u bolnici zbog šizofrenije. Otac je čuvao njega i brata. Odrastanje u Čikagu tih godina, u njegovom okruženju značilo je samo da će se pridružiti bandi i vrlo rano izgubiti život.

Ipak, nekako je došao do klavira i tada se sve promenilo. Svoju patnju pretvorio je u svrhu, teško detinjstvo i odrastanje kasnije mu je pomoglo u ostvarenju dobrotvornog projekta „We are the World“.

Najvažnija poruka iz ovog poglavlja je poziv da stvaramo, bilo da je to iz bola ili radosti, za sebe ili za druge. Svetu su potrebni naši darovi i talenti.

Nota A#: Možete biti sve što vidite

„Lični rast je samo putovanje od zagađenja uma do razrešenja uma“ prva je poruka ovog poglavlja.

Autor kaže da je preživljavanje takođe deo kreativnosti i poziva nas da uvek tražimo nove načine inspiracije, govori o važnosti nade i tome da je život „divna odgovornost, ali i divan teret“ (kao što sam već napisala, mnogo logoterapije ima u knjizi!).

Nota B: Otisnite se da biste saznali

U ovom poglavlju najvažnija je poruka da treba otvoriti um i srce, upoznati što više novih mesta i jezika.

Nota C: Postavite sebi putokaze

Poruka ovog poglavlja je da je važno  postaviti putokaze da bi nas stalno podsećali ko smo, bez obzira šta se dešava i koliko nam sam život skreće pažnju. „Stvoren si sa svrhom“ stalno ponavlja.

Ovde takođe napominje da naše misli imaju jako važnu ulogu i da nas one guraju u smeru našeg puta. Važno je ostati proaktivan u usmeravanju misli ka ostvarenju svoje svrhe.

Nota C#: Uvek budite spremni za veliku priliku

„Rezultat pre truda videćete samo u rečniku“ tako počinje ovo poglavlje. Autor kroz celu knjigu provlači to koliko je važno biti spreman, a da biste bili spremni morate stalno da učite i radite. Iako je neosporno prirodno (pre)talentovan za muziku, on je stalno učio i govori da se mora znati „nauka“ iza onoga što radite.

On kaže i da ako dobro obavite posao, sigurno slede preporuke (čitajte neće vam trebati sopstveni profil na društvenim mrežama za samo-promociju!).

Nota D: Izoštrite levu hemisferu mozga

Ovo mi je bilo zaista zanimljivo poglavlje jer nas uglavnom uče i govore nam kako treba da razvijamo desnu hemisferu. Autor sa pravom tvrdi da i ako je ta, desna hemisfera razvijena, mi kao umetnici malo toga možemo da učinimo ako i leva nije dovoljno razvijena i u upotrebi.

On kaže da se muzika sastoji od duše i nauke – koji su proizvod leve i desne hemisfere. Isto tako kaže da je muzika nauka koja se mora pažljivo izučiti.

Ovde mi je bilo zanimljivo i to da je Džouns kao Afroamerikanac (on samo u knjizi kaže: crnac) nije mogao da svira violinu, jer su im gudački instrumenti bili zabranjeni pošto su smatrani „suviše prefinjenim“ za ljude njegove boje kože. Da ne poverujete!

Nota D#: Izbegavajte paralizu analize

Iako je u prethodnom poglavlju objasnio značaj razvoja leve hemisfere mozga, u ovom poglavlju autor kaže da ne treba upasti u zamku previše analiziranja. On kaže da se „treba sam sebi skloniti sa puta“.

Dok sam čitala knjigu, pomislila sam da bi bilo dobro da čujem kako autor govori, da poslušam jedan razgovor sam njim. I jesam, svega 12 minuta (opet 12😉), ali puno mudrosti. U tom razgovoru na pitanje da li je bio svestan koliko će uspeh imati „Triler“ Majkla Džeksona na kome je radio, Džouns je rekao da nikada nije pravio muziku za novac ili slavu. Muzika je sveta. Melodija je glas Boga.

Što se muzike tiče, ovde je navedena i misao Djuka Elingtona: „Postoje samo dve vrste muzike: dobra muzika i ona druga“.

Ovde napominje i važnost uspostavljanja veze sa svojim podsvesnim umom – onim delom koji usmerava intuiciju i sposobnost da se „čuju šapati“.

Džouns, kao i Nikola Tesla, veruje da smo „mi terminal neke više sile i da kreativnost dolazi kroz sebe a ne samo iz tebe“, a da kreativnost crpi informacije iz onoga što osećate, a ne iz onoga što mislite.

Nota E: Moć tuđeg potcenjivanja

Autor navodi na početku ovog poglavlja sledeće: „Ako vas ljudi precenjuju, time vas ometaju, ali ako vas potcenjuju time vam se sklanjaju sa puta“. I ovde možemo da se vratimo na ono naše koliko je perspektiva važna.

Bez obzira na tuđe mišljenje, uvek je stvarao ono „od čega ga prolaze žmarci“.

Ne dozvoljava da mu godine diktiraju kompetentnost. Sada ima 88. godina i ne razmišlja o penziji.

„Trka se dobija polako i istrajno, a gubi se egom“, kaže on.

U mladosti je bio mnogo kritikovan, ali kaže, ne treba na to uzvratiti gorčinom. Dovoljno je nastavite da radite na svom cilju, uz veru u sebe, i to će biti najbolja osveta.

Nota F: Uradite nešto što niko nije uradio

U ovom poglavlju autor priča o važnosti velikih snova, i o tome kako je zadovoljavanje jednako gubitku zamaha usled penjanja uzbrdo.

Talenat je moć i mora se koristiti na način koji nama koristi i čini dobro, a ne na način koji nas uništava. U tom smislu govori i o osećaju odgovornosti.

Uspeh je kumulativan proces, kako kaže, a na početku će se dešavati promašaj za promašajem. Treba imati ambiciju da se stvori nešto što nikada nije stvoreno i što će vas izdvojiti od kolega.

Ovde postoji jedna rečenica koju sam prvi put ovde pročitala i jako mi se dopala: „Ego je samo nakićena nesigurnost“.

Nota F#: Uvidite važnost međuljudskih odnosa

U ovom poglavlju priča o važnosti rada na sebi, i kaže da muzika ne može da bude ništa ni više, ni manje nego što je umetnik kao ljudsko biće.

„Vaša kreativnost mora biti uparena sa skromnošću, a vaš uspeh sa ljupkošću“. Lepota postoji u svim ljudima i vrednost u svim ljudskim interakcijama, to je ono što ga je iskustvo naučilo.

Kroz mnogo primera, autor je pokazao koliko je važno gajiti dobre odnose sa kolegama i stalno se povezivati.

Što se tiče poslovnih veza, najlepše je kada postoji takvo poverenje da nije potreban ugovor.

Nota G: Delite s drugima ono što znate

U ovom poglavlju priča o tome kako je važno imati dobrog mentora i biti dobar mentor. On smatra da je to nešto što ne može da se formalizuje i nauči „Mentor je svako ko može da vidi pitanja ili odsjaj nade u vašim očima“.

Nota G#: Prepoznajte vrednost života

„Voleo bih da mogu da živim zauvek“ kaže autor. Tako se i ponaša, jer još uvek mnogo radi i ne namerava da stane.

Ipak, naveo je nekoliko situacija kada je mogao da izgubi život i koliko je to učinilo da postane svestan konačnosti i promeni neke svoje navike.

Knjiga je dobro napisana, zanimljiva je i jako korisna. Podsetila me je, na neki način, na knjigu Stivena Kavija „7 navika uspešnih ljudi“.

Motivaciona knjiga ispričana kroz život i iskustva jednog, jako uspešnog i poznatog umetnika.

Izvori:

Home – Quincy Jones

Quincy Jones – Wikipedia

12 nota o životu i kreativnosti – Areté (arete.rs)

Kvinsi Džouns – Areté (arete.rs)

Grammy Awards – Wikipedia

https://plesigrad.rs/blog/logotherapija-i-muzika-tokom-pandemije-u-srbiji/

We Are the World – Wikipedia

Quincy Jones on battling Michael Jackson, befriending Sinatra – YouTube

7 navika veoma uspješnih ljudi | Delfi knjižare | Sve dobre knjige na jednom mestu

Foto: Slađana Milošević

Unsplash.com

Članak “12 nota o životu i kreativnosti“ se pojavljuje prvo na Ples i Grad.

Jer to ples čini, ples menja svet

Parris Renee Goebel (MNZM*) profesionalno poznata kao Parris je koreografkinja sa Novog Zelanda. Ona osim toga pleše, peva, režira i glumi. Osnivačica je i glavna koreografkinja plesne škole „The Palace Dance Studio“ u kojoj se ističu grupe poput: ReQuest, Sorority, Bubblegum i The Royal Family, koja je tri puta osvojila Svetsko prvenstvo u hip hop plesu (prva grupa na svetu koja je u to uspela).

Goebel je tokom svoje karijere sarađivala sa umetnicima među kojima su Ciara, Ariana Grande, Little Mix, Justin Bieber, Rihanna, Janet Jackson, Jennifer Lopez, Nicki Minaj, Big Bang, 2NE1, CL, Taeyang. Njen rad uključuje koreografski rad i glumu u muzičkim spotovima i filmovima. Jedan od zapaženih uspeha bio je njen rad na koreografiji spota za pesmu Justina Bieber-a iz 2015. „Sorry“ koji je od januara 2020. najgledaniji video na YouTube-u s više od 3 milijarde pregleda. Video je kasnije osvojio nagradu „Video godine“ na dodeli američkih muzičkih nagrada 2016. godine. Goebel je nastavila da radi koreografiju i da režira svih trinaest spotova Justina Bieber-a (Purpose: The Movement videos). Ti su video zapisi od januara 2020. ukupno ostvarili preko 5,3 milijarde pregleda!

Goebel je poznata po svom ličnom stilu, poznatom kao Polyswagg. Njen stil se zasniva na slušanju, disanju i življenju muzike, strasti dok pleše i prenosi osećaje. Takođe se oslanja na muzičke inspiracije iz stila DanceHall.

Ovih dana pohađam njen master klas na http://www.masterclass.com gde Goebel uči svoje tehnike za oživljavanje vizije i njen pristup kreativnosti („Parris Goebel Teaches Creativity in Choreography“, https://www.masterclass.com/classes/parris-goebel-teaches-creativity-in-choreography)

Ukupno je 16 časova/video lekcija unutar ovog master klasa (u trajanju između 5 i 10 minuta svaki). Jedan od od njih je „Kako otključati svoj kreativni duh“, gde Parris pomaže studentima da otkriju kako osloboditi svoju duhovnu „dimenziju“ da pronađe svoj jedinstveni glas. Opisuje kreativno biće koje živi u njoj i objašnjava kako je ono poziva da izađe i igra se. Kaže da radi svakodnevno na tome da ostane u kontaktu s tim delom sebe, da bude razigrana, da se zabavlja, da ne brine se o tome što ljudi misle i o tome kako i zašto sude. Ona govori o tome kako je važno verovati svojoj kreativnoj strani, tada ste neustrašivi i slobodni. Na toj povezanosti sa svojim kreativnim duhom radi svakodnevno, pa kada treba da stvori nešto novo, ona lakše ukloni buku i biti produktivna i kreativna.

Također predlaže da imate Dream Board (Tabla za snove), da znate svoju viziju, svoje ciljeve. Koja je velika slika za tebe, kakvu budućnost želiš? (Dream Board je dakle kolaž slika vaših snova i želja).

Ona takođe predlaže da imate svoj sopstveni kreativni prostor, svoje kreativno utočište. To treba da je vama prijatno mesto, u kome možete da razmišljate i budete kreativni.

Budite otvoreni za kreativnost. Nikad ne znate kada će ideja doći. Ona sa sobom uvek ima olovku i papir kako bi zabeležila trenutke nadahnuća.

Osećala se kao da ne pripada nigde, nikad nije izgledala kao komercijalna plesačica. Uzela je baš taj osećaj i od njega napravila svoju super moć! Reč je o gledanju sebe i razmišljanju: „Što me čini jedinstvenim?“ i jednom kada to otkrijete, cenite, zahvalni ste na tome i iznesete to u svet, tada se čuje i Vaš glas.

„Zaista verujem da se radi o razumevanju onoga što je unutar Vas, razumevanju onoga za što se zalažete. Razumevanje kako želite da promenite ovaj svet. Jer to ples čini, ples menja svet. Vi možete da promenite svet“, poručuje Parris.

* Novozelandski orden za zasluge

Izvori:

www.masterclass.com

https://www.masterclass.com/classes/parris-goebel-teaches-creativity-in-choreography

www.wikipedia.com

Članak Kreativnost i koreografija se pojavljuje prvo na Ples i Grad.

Postala je prva crna žena koja je otputovala u svemir na brodu Space Shuttle Endeavour. Jemison se pridružila NASA-i 1987. godine i odabrana je za službu u misiji STS-47, tokom koje je bila u orbiti oko Zemlje gotovo osam dana 12. – 20. septembra 1992. godine.

Jemison, rođena u Alabami, a odrasla u Čikagu, diplomirala je na Stanford-u, hemijsko inženjerstvo, kao i afro-američke studije. Završila je i medicinu na Cornell-u. Bila je lekar mirovnog korpusa u Liberiji i Sierra Leone-u od 1983. do 1985. godine i radila je kao lekar opšte prakse.

NASA-u je napustila 1993. godine i osnovala kompaniju za tehnološka istraživanja. Kasnije je osnovala neprofitnu obrazovnu fondaciju. Napisala je nekoliko knjiga za decu i nekoliko puta se pojavila na televiziji, uključujući i pojavljivanje u epizodi Star Trek: The Next Generation. Ima nekoliko počasnih doktorata i primljena je u Nacionalnu žensku kuću slavnih i Međunarodnu svemirsku kuću slavnih.

Sada se već sigurno pitate zašto na ovom blogu pišemo o jednoj NASA astronautkinji?

Razlog tome je činjenica da je, osim svega ovoga o čemu sam pisala, Mae bila i plesačica i koreografkinja! Da, ples je bio njena, kako sama kaže, na smenu prva i druga ljubav; uvek se “takmičila” sa naukom u njenom životu. Velika dilema sa kojom se Mae suočila na fakultetu bila je hoće li ići u New York u medicinsku školu ili postati profesionalna plesačica. Nastupala kao plesačica i kao koreografkinja i za to je bila plaćena.

U više nastupa Mae je objašnjavala zašto je ples koristan i važan. Ona stalno ističe važnost veze nauke i umetnosti.

Preporučujem da pogledate video na kraju teksta: “Kako je to što sam plesač učinilo da sam i bolja astronautkinja”.

“Ples je način da fizički ispitate svet” kaže Mae. „I nauka i umetnost zahtevaju kreativnost, da bi se svet “pomerio” napred“.

Ističe da je najbolje pitanje dobila od devojčice od 12 godina: “Kako je to što si bila plesačica pomoglo da budeš bolja astronautkinja?”. Mae odgovara: “Plesači moraju da budu jako disciplinovani, morate vežbati sve vreme i morate da obraćate pažnju na ljude oko sebe, da pamtite komplikovane strukture i scenarije, da ste „debele kože“ jer morate da prihvatite kritike i usvojite ih. Sve to pomaže”. U svemir je ponela mnogo stvari, među njima i poster jedne plesačice, želeći da i drugi, sa njom odu tamo.

Divna priča o tome kako ples može da vam pomogne da odete u svemir ili na bilo koje drugo mesto gde se ostvaruju vaše želje!

Video „This is how being a dancer makes you a better astronaut“

https://edition.cnn.com/videos/us/2019/06/10/mae-jemison-biography-scn-orig.cnn/video/playlists/moon-space/

Izvori:

https://en.wikipedia.org/wiki/Mae_Jemison

https://edition.cnn.com/videos/us/2019/06/10/mae-jemison-biography-scn-orig.cnn/video/playlists/moon-space/

Foto: https://www.nasa.gov/

Članak Svemir i ples se pojavljuje prvo na Ples i Grad.