A onda sam pre nekoliko dana pronašla post dr Andrew Huberman-a koga redovno pratim. U tom post-u dr Huberman piše da je od kolege kardiologa na konferenciji koju je organizovala Stanford School of Medicine (Medicinski fakultet Stanford Univerziteta, SAD) naučio da 180 minuta nedeljno kardio treninga (u zoni 2) bude poništeno sa više od 5 sati sedenja dnevno! Rešenje je za to: 1:1 odnos sedenja i stajanja i 3 do 4 puta po 10 minuta šetnje na dan.

To koliko je šetnja zdrava nije ništa novo. Zapravo već nekoliko godina unazad Svetska Zdravstvena Organizacija poručuje da je 15 do 20 minuta šetnje dnevno sasvim dovoljno za dobro zdravlje i kondiciju.

Dr Huberman savetuje jutaršnje šetnje. Pokreti očiju tokom šetnje su bukvalno terapija, kako on tvrdi i ističe to među svim ostalim koristima od šetnje, kojih ima jako mnogo.

Na sajtu Arthritis Foundation nabrojano je 12 koristi od šetnje; neverovatna je statistika koju ovde možete da vidite.

1. Poboljšana cirkulacija

Tokom šetnje snižava se krvni pritisak i jača srce. Žene u menopauzi koje šetaju tako smanjuju rizik od moždanog udara za 20% , utvrdili su istraživači na Harvard School of Public Health, u Bostonu, SAD.

2. Učvršćuju se kosti

Hodanje može zaustaviti gubitak koštane mase za osobe s osteoporozom, kaže Michael A. Schwartz, MD (lekar) iz Plancher Orthopedics & Sports Medicine u New York-u. Zapravo, jedno istraživanje žena u postmenopauzi pokazalo je da 30 minuta hodanja svaki dan smanjuje njihov rizik od preloma kuka za 40%.

3. Uživanje u dužem životu

Istraživanje je pokazalo da ljudi koji redovno vežbaju u svojim pedesetim i šezdesetim godinama imaju 35% šanse manje da umru u narednih osam godina nego oni koji ne šetaju.

4. Poboljšano raspoloženje

Šetnjom se poboljšava raspoloženje; studija, je pokazala da što više koraka osoba napravi tokom dana raspoloženje je bolje.

5. Gubitak težine

Brz hod u šetnji od 30-ak minuta sagoreva 200 kalorija! Više šetnje doprinosi jačanju mišića.

6. Jačanje mišića

Šetnja je odlična za mišiće nogu i abdominalne mišiće, pa čak i mišiće ruku ako ih pomerate dok hodate. Šetanjem se povećava raspon pokreta i tako se pritisak prebacuje sa zglobova na mišiće.

7. Poboljšan san

Studije su pokazale da žene starosti od 50 do 75 godina koje šetaju rano ujutru po sat vremena nemaju probleme sa nesanicom kao žene koje ne šetaju.

8. Podrška zglobovima

Većina hrskavice zglobova nema direktno snabdevanje krvlju. To se ostvaruje preko zglobne tečnosti koja cirkuliše dok se krećemo. Pokret i kompresija od hodanja „gnječe“ hrskavicu, donoseći kiseonik i hranjive materije u to područje.

9. Poboljšano disanje

Kada hodate, vaša brzina disanja se povećava, tako da kiseonik brže putuje kroz krvotok, čime se pomaže eliminacija otpadne materije i poboljšava nivo energije i sposobnost ozdravljenja.

10. Usporeno mentalno propadanje

Studija koja je uključila 6000 žena, starosti od 65 godina i više, koja je urađena na University of California, San Francisco, utvrdila je da je gubitak pamćenja mnogo manji kod onih koje šetaju. Žene koje hodaju 2.5 milje tokom dana imaju 17% smanjenja memorije naspram 25% smanjenja memorije kod žena koja hodaju manje od polja milje.

11. Smanjen rizik od Alchajmerove bolesti

Ponovo, studija koja je urađena na University of Virginia Health System, u Charlottesville-u pokazala je da muškarci u dobi od 71 do 93 godine koji su šetali više od četvrt milje dnevno imaju upola manje šanse da dobiju demenciju ili Alchajmerovu bolest, od onih koji su šetali manje.

12. Učinite više da biste živeli duže

Programi aerobnog hodanja i vežbanja otpora mogu smanjiti učestalost invaliditeta u svakodnevnim životnim aktivnostima za osobe starije od 65 godina, pokazala je studija objavljena u Journal of Clinical Outcomes Management.

Iz ličnog iskustva znam koliko je šetnja korisna i koliko prija. Svakog jutra prvo prošetam; pošto živimo izvan grada, tokom šetnje sam okružena zelenilom i tišinom. U šetnji razmišljam o temama o kojima ovde pišem, o mom poslu i klijentima sa kojima radim i kojima želim da budem od najveće koristi. Tokom šetnje sam napisala zbirku pesama za decu i odrasle o mojim psima, Kati i Dragutinu, zbirku šaljivih priča (Šumadijske Haiku priče), komponovala nekoliko pesama…

Osim toga, često šetamo po divnoj planini Kosmaj. Nije daleko od Beograda, ali je mirno, tiho, sa lepim stazama i lekovito. Preporučujemo Kosmaj u svako doba godine.

A evo tokom šetnje nekako se u mojim mislima pojavio i novi logo ovo naše strane 😉

Izvori:

https://hubermanlab.com/

https://www.instagram.com/hubermanlab/

https://www.instagram.com/stanford.med/

https://www.arthritis.org/health-wellness/healthy-living/physical-activity/walking/12-benefits-of-walking

Članak Šetam, dakle postojim! se pojavljuje prvo na Ples i Grad.

Pravo i Zdravo! Mnogo bolje od reči „wellness/velnes“. Ne volim buzz words, reči u trendu, koje se tako mnogo koriste, a retko ko može precizno da objasni šta zapravo znače. Nasmejem se uvek kada čujem baš ovu reč velnes i setim se Fran Lebowitz koja u odličnom Netflix-ovom dokumentarcu „Pretend It’s a City” diskutuje o različitim temama sa Martin Scorsese-om. Ona tvrdi da su reč velnes izmislili milioneri iz Silikonske doline. Zaradili su toliko novca koji za ovog života ne mogu da potroše; zato smišljaju kako bi duže živeli pa da mogu da potroše sve što su stekli 😊 Fran je uvek zabavna sa svojim promišljanjima o svemu i svačemu.

Evo prvo da damo ovde definiciju velnesa. Global Wellness Institute definiše velnes kao “aktivno traženje aktivnosti, izbora i životnih stilova koji nas vode do stanja holističkog zdravlja”. (Izvor: Global Wellness Institute).

No, vratimo se našoj temi: Pravo i Zdravo! Pošto sam osmislila naziv, a Suzana ga odobrila, treba postaviti sliku. Prva asocijacija bila mi je drvo. Pravo i Zdravo!

Zato i prvi tekst o šumi kao leku.

Skoro sam čula da su Japanci precizno izračunali da na svake dve nedelje treba otići u šumu na par sati i to vas potpuno zaštiti od stresa, do narednog odlaska. Bilo je ovo u TV emisiji, gde su promovisali šumski velnes i odlaske u prirodu.

Svedoci smo toga da lekari sve češće pacijentima koji su u burn-out-u (sindrom sagorevanja na poslu) prepisuju odlaske u šumu. Šuma leči! Prvo sam se oduševila, a onda sam pročitala status jedne moje, mudre poznanice. Kaže: „Šta smo mi kao čovečanstvo doživeli da se odlazak u šumu prepisuje kao lek? Pa zar to ne bi trebalo da bude nešto potpuno normalno?“

Tačno tako! Ali, da li je danas tako, koliko se ide u šumu, koliko se pešači ili vežba u prirodi?

Imamo ovde komšiju, čoveka od punih 60 godina. Uspešnog preduzetnika, ostvarenog i finansijski obezbeđenog, porodičnog. Putovao je po svetu. Pre nekog vremena nam je rekao da nikada nije bio u šumi!?! Mi u čudu, kažemo da ćemo ga povesti jednom, tu na 10-ak minuta od naše kuće je prava šuma. Često srećemo tamo srne, fazane. Oduševio se, ali prvo mora da se pripremi da može da pešači tih 10-ak minuta do šume, pa onda kroz šumu?! Jednostavno, da ne poverujete.

Naša misija, baš zbog mnogo takvih slučajeva, jeste da pišemo o ovim i sličnim temama, da vam damo što više različitih informacija kako biste poboljšali svoj život.

No, vratimo se temi: Šuma kao lek. Kretanje kroz šumu smatra se terapijom, a šumski velnes je sve popularniji. Naravno da je tako! Svako ko je jednom šetao kroz šumu zna koliko je to lekovito. Tišina, mir, sklad.

Naučno je dokazano da šuma ima značajan uticaj na ljudsko zdravlje, da odlazak u šumu smanjuje pritisak i puls. Poboljšava se zdravlje, mentalno, fizičko. Formirana grupa stručnjaka organizacije Forest Research (FR) iz Velike Britanije nakon prikupljanja podataka iz različitih izvora o pozitivnim uticajima boravka u šumi napravila je izveštaj i snimila video „Šuma i zdravlje čoveka“ koji možete pogledati ovde.

(Izvor: Forest Europe Health and Wellbeing Expert Group – Forest Research)

Ova tema je obrađena i u odličnom članku National Geographic-a gde možete pročitati sve o šumskom velnesu, na srpskom jeziku.

Ovde ću samo izdvojiti da od naučno dokazanih blagodeti šumske medicine, kako stoji na sajtu National Geographic-a, sagovornica, Prim. dr Gorana Isailović već deset godina je predsednica Medical SPA asocijacije Srbije (MSPAAS), u okviru koje deluje i Forest teraphy South Eastern Europe, koji se bavi šumskom medicinom i šumskim velnesom, izdvaja:

– Stimulisanje imunosistema

– Smanjenje krvnog pritiska

– Bolja kontrola stresa

– Poboljšanje raspoloženja

– Povećana sposobnost koncentracije, čak i kod dece s poremećajem pažnje

– Ubrzan oporavak nakon operacije ili bolesti

– Bolji san

Jedan dobar primer šumskog velnesa je ovaj koji na Obedskoj bari organizuje JP „Vojvodinašume“. Prilog RTS-a o tome možete da pogledate ovde. Jer ko će vas bolje provesti kroz šume od onih koji o njima uče, najviše znaju, koji šumu čuvaju, brinu o njoj i vole je!

Do susreta u šumi, ostajete nam Pravo i Zdravo!

Izvori:

https://www.netflix.com/rs/title/81078137

https://globalwellnessinstitute.org/what-is-wellness/

https://www.forestresearch.gov.uk/

https://foresteurope.org/wp-content/uploads/2017/08/Forest_book_final_WEBpdf.pdf

https://foresteurope.org/new-forest-europe-video-forests-human-health/

https://www.forestresearch.gov.uk/news/contribution-forests-human-health-and-well-being/

https://nationalgeographic.rs/ekologija/a26788/zasadi-drvo-suma-leci-sumska-medicina-je-nas-besplatni-lekar.html

https://mspaasrbije.wordpress.com/

https://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/3182/putujemo/4080980/obedska-bara-sumski-velnes-turizam.html

Foto: Pexels.com/Mahima

Članak Imate li vremena za šetnju šumom? se pojavljuje prvo na Ples i Grad.