I kad bi duh Božji napao Saula, David uzevši harfu svirao bi rukom svojom, te bi Saul odahnuo i bilo bi mu bolje, jer bi zli duh otišao od njega.

Pre više hiljada godina, ovo su bile preporuke lekara caru Saulu, prvom izralelskom kralju iz 11-og veka, koga je depresija ometala u obavljanju vladarskih dužnosti.

Doktor Nil Nidli, internista, pisac, istraživač, predavač i autor knjige Izlaz iz depresije, dolazi do zaključka da u proseku svaki treći pacijent koji poseti internistu, boluje od bolesti depresije. Za razliku od lekara koji najčešće takvim pacijentima prepisuju lekove, u knjizi Izlaz iz depresije, zagovara potpuno drugačiji pristup – istraživanje uzroka koji su doveli do pojave depresije. Svetsku slavu je stekao upravo zbog pristupa kojim teži da trajno i potpuno izleči pacijente.

Zahvaljujući proučavanju rezultata najnovijih istraživanja na temu bolesti uma i dugogodišnjoj kliničkoj praksi, autor odbija da simptome bolesti maskira lekovima, promovišući novi način lečenja. Takođe identifikuje moguće uzroke nastanka depresije, kao i posledice koje ona ima na psihofizičko zdravlje čoveka. Osim što razmatra ulogu lekova i biljnih preparata, njihova poželjna dejstva i kontraindikacije, on takođe govori i o uticaju ishrane, životnog stila, nudi načine za jačanje izvora moći volje.

Dr Nidli nas upućuje na opsežne naučne dokaze, činjenice i načine lečenja i prepoznavanja svih oblika depresije, od lakših pa do težih stanja. Jedan od načina kako prevazići depresiju, jeste i terapija klasičnom muzikom u cilju popravljanja raspoloženja i jačanja mentalnih funkcija.

Šta treba znati o terapiji klasičnom muzikom:

– Postoje čvrsti dokazi o pozitivnom uticaju muzike na mentalno zdravlje

– Nije svaka vrsta muzike korisna za zdravlje

– Klasična muzika se pokazala najefikasnijom čak i među onima koji ne poznaju tu vrstu muzike, niti je čak vole.

U knjizi se navodi da, bez obzira što svaka osoba ima svoju omiljenu vrstu muzike, ona neće moći uvek da im popravi raspoloženje. Procesom muzičke psihoterapije, nakon određenog broja seansi kojima su pristupili dobrovoljci, predloženo je da slike u svom umu povežu sa klasičnom muzikom, što može da popravi raspoloženje i smanji stres. Ovo istraživanje je pokazalo bolje rezultate na testovima opšteg raspoloženja, oni su izjavili da se osećaju manje umorno i depresivno. Da to nije bio samo subjektivni osećaj, govori i podatak većeg opadanja nivoa hormona kortizola u krvi, čija koncentracija se inače povećava kada je osoba pod stresom.

Na seansama ove terapije, dobrovoljci su slušali posebne i odabrane deonice klasične muzike. Od njih se tražilo da za vreme slušanja muzike odrede jednu, dve ili tri značajne stvari u njihovom životu. Nakon što su im slike iz života spontano došle na um, razgovarali bi o tome sa psihoterapeutom. Ova studija je trajala 12 sedmica, a promene koje su ispitanici doživeli, nisu bile kratkog veka, što je pokazao ponovljeni test nakon šest sedmica. Pokazali su ređu pojavu poremećaja raspoloženja i znatno smanjen osećaj umora i depresije u poređenju sa testovima pre terapije. Ova studija nije dozvoljavala ljudima da sami biraju svoju omiljenu muziku, a većina njih nikada nije dovoljno slušala klasičnu muziku da bi mogla da je izabere kao svoju omiljenu vrstu muzike. „Pokazalo se da je tradicionalna klasična muzika jedina vrsta muzike koja popravlja mentalno zdravlje, posmatrano subjektivno i objektivno.“

Dr Nidli savetuje pažljivo slušanje klasične muzike najmanje sat vremena svake dve sedmice i da tokom slušanja, razmišljate o važnim događajima i stvarima u vašem životu i uključite svoju imaginaciju. Savetuje deonice Respiđijevih, Ravelovih, Bahovih i Bramsovih kompozicija.

Isceliteljske moći muzike i njen značaj na moždane funkcije u borbi protiv Parkinsonove bolesti, navodi i magazin Hopkins Medicine: „Samo slušanje muzike aktivira više regiona mozga istovremeno od bilo koje druge ljudske aktivnosti“.

Mi vam predlažemo ove nežne note Baha, kako bi vas podstakle da napravite umetnost od onog što trenutno radite.

Uživajte!

Linkovi:

https://www.knjizare-vulkan.rs/psihologija/24083-izlaz-iz-depresije

https://www.nedleyhealth.com/

https://www.nedleyhealth.com/product/depression-the-way-out

https://www.hopkinsmedicine.org/news/articles/harnessing-the-healing-power-of-music

Foto: yourclassical.org

commons.wikimedia.org

pexels.com

Članak Uticaj klasične muzike na mentalno zdravlje se pojavljuje prvo na Ples i Grad.

Nadam se da će nam u budućnosti moji divni prijatelji napisati jedan tekst o svom iskustvu sa školom plesa i plesom uopšte, a do tada evo priče o tome zašto biste kao par mogli da počnete da plešete.

Počeću sa pričom koju sam već sam podelila u ovom tekstu na našem blogu. Pomenula sam klijenta koji mi je u jednom trenutku, shvativši da pišem tekstove na Ples i Grad blogu rekao da razmišlja da nagovori suprugu da plešu. Kaže: „Nagovaram ženu da idemo (na ples). Ako ništa drugo gledaćemo se u oči dva sata“. Potpuno je u pravu, ples jeste odlična terapija za bračne parove.

U tekstu časopisa Today iz 2009. našli smo jednostavno objašnjenje; autorka članka Lois Elfman, razgovarala je sa profesionalnom plesačicom Elenom Grinenko, koja kaže: “Što se tiče terapije za parove, ples je idealan. Ples uči mnogo o odnosu između muškarca i žene, para. Ples zahteva dobru etiku i komunikaciju, i dobar „jezik tela““.

Profesionalni plesač koji je angažovan u emisiji “Ples sa zvezdama,” Tony Dovolani u istom članku kaže:

“To je kao da ste našli novu ljubav jedno za drugo. Učenje novih koraka zahteva da par na tome radi zajedno. Oni se gledaju u oči, razmišljaju zajedno o sledećem koraku. Otvaraju se novi kanali energije, oseća se veća povezanost. Sve kao da se ponovo rađa“.

Dovolani kaže da učenje plesa jeste učenje komunikacije i poštovanje se takođe povećava. Fizička aktivnost sama po sebi je odlična za umanjenje stresa i povećava pozitivna osećanja u zajedničkom iskustvu i vremenu koje je par izdvojio samo za sebe.

I da, sve je ovo tako logično i mogli smo do tih zaključaka da dođemo i sami. Ali da vidimo ipak i šta kažu istraživanja i drugi terapeuti. Tekst koji sledi preuzet je i prilagodjen sa sajta: Why Marriage Counselors Recommend Dancing – Arthur Murray Studios

.

Ples: Osveženje braka

Prema Američkom udruženju psihologa (APA) dosada je jedan od najvećih ubica veza. Problem je u tome što je lako dopustiti da dosada uđe u dugotrajnu vezu. Za zdravu vezu potrebna je otvorena komunikacija i činiti sve da veza bude interesantna (izvor: Happy couples: How to keep your relationship healthy (apa.org))

Kada se zapadne u kolotečinu, najbolje je uvesti nešto novo. Stručnjaci preporučuju izbacivanje iz rutine i isprobavanje novih stvari. Jer i odlazak u isti restoran iz nedelje u nedelju, koliko god je to vreme samo za par, postaje vremenom dosadno.

Zašto je ples dobar kao nešto novo? Ples kao što smo već rekli, pre svega uključuje fizičku povezanost. Kontakt uzrokuje oslobađanje hormona kao što je oksitocin za koji je poznato da pomaže da se oseti ljubav i povezanost sa drugima. I ne samo to, već ples zahteva stalno usklađivanje sa partnerom. Kada na ovaj način koristite govor tela, oboje ćete se osećati više emotivno usklađeniji, pokazuju studije. Druga studija pokazala je da bavljenjem telesnom aktivnošću, kao što je ples, “parovi prijavljuju da su zadovoljniji svojim odnosima i više zaljubljeni u svog partnera”.

Kao terapeutkinja, dr. Hokule’a Borofsky u ovom tekstu u potpunosti podržava ples kao oblik terapije što je potvrdilo i njeno lično iskustvo. Ples nudi savršene uslove za ponovno zbližavanje parova. Ples je, kako ona ističe, koketna, seksi, zabavna i uzbudljiva aktivnost koja može vratiti deo te energije sa medenog mesecu u vezu. Srce vam kuca brže, dlanovi vam se mogu znojiti, a otkucaji muzike pozitivno utiču na duh. Doživljavanje ovoga sa svojim partnerom nudi vam priliku da se ponovo zaljubite u svog partnera.

I ne samo to, ples otklanja dosadu. Sa plesom se nikada ne zna što se može očekivati. Telo se kreće, potrebno je potpuno pratiti partnera. Sa promenom otkucaja i pomeranjem, stalno treba biti usredsređen na sledeći korak i napraviti ga zajedno. Na plesnom podijumu nema dosade! Ovaj doživljaj sa svojim partnerom otvara komunikaciju, radost i zabavu.

Na Facebook strani Dancing in Delta sumirane su koristi plesa za parove:

• Kvalitetno vreme provedeno zajedno
• Stvara se jaka veza
• Ples je timski rad
• Osećanja se izražavaju

Dok očekujemo tekst našeg para sa tri doktorata, šaljemo vam dobre vibracije i nadamo se da plešete što više i što češće.

IZVORI:

Why dancing is like couples therapy (today.com)

https://www.facebook.com/danceindelta/photos/pcb.4439353309435797/4439349749436153/

Happy couples: How to keep your relationship healthy (apa.org)

Why Marriage Counselors Recommend Dancing – Arthur Murray Studios

Foto: Pexels.com/Arina Krasnikova

Pexels.com/Polina Tankilevitch

Članak Ples kao terapija za parove se pojavljuje prvo na Ples i Grad.

Kao producent i koreograf tematskih, nedavnih koreografija, Theme & Intention, za inspiraciju mu je poslužila  Terapija prihvatanjem i posvećenošću, poznata kao ACT (Acceptance & Commitment Therapy) terapijski model (pravac).

Za Ples i grad, Falkner je pripremio detalje o svoje koreografije pod nazivom:

Terapija prihvatanjem i posvećenošću

Dva su motiva u ACT-u na koja sam se fokusirao:

• Svesnost i puna svesnost
• Biti svestan misli i osećanja bez unapred usvojenih predstava i pristrasnosti

Svesnost i puna svesnost bili su posebno atraktivni motivi ACT-a za posmatranje kroz prizmu plesa. Mislim da se osoba ne može kretati namerno bez svesnosti i pune svesnosti. Da bih ovo podržao koreografijom, radio sam sa plesačima koje sam uključio u stvaranje koreografije. Na primer, pitao sam ih da li osećaju gde ih deo koreografije vodi u prostor pokreta. Dodatno, pitao bi ih da li bi skok ili okret bio prirodniji ako već nije bio “postavljen”. Moj cilj je bio da naglasi ulogu svesnosti koju ona ima tokom kreativnog procesa, da se ostane veran temi. Ovo je važan deo zagonetke koja dozvoljavala plesu da bude umetnost, što i jeste.

Biti svestan misli i osećanja bez izbegavanja ili pristrasnosti je drugi motiv unutar ACT-a na koji sam se fokusirao. Analogija koju moja majka koristi je ona sa stanicom voza. Voz dolazi i odlazi sa stanice, kao što misli dolaze i odlaze. Možemo posmatrati misli i osećanja iz naše perspektive na stanici voza, a da u isto vreme prepoznamo da su prolazne. Na ovaj način, kao što stanica omogućuje vozu da dođe i prođe, mi moramo dozvoliti mislima da dolaze i odlaze. Za svesnost koja je potrebna da se napravi koreografija, sebe sam izazvao da budem otvoren za pokrete da mi sami „dođu“. Ranije, uvek bih mislio da faza koreografije ne “radi” bez da je prethodno dobro procenim. Ovo ograničava kreativne mogućnosti koreografa jer ne istraži sve načine na koji faza može da podrži temu. U suprotnosti sa ovim, radio sam na tome da budem otvoren za pokrete i stilove koje normalno ne bih istraživao. Moj cilj je bio da izazovem svoja sopstvena shvatanja i pristrasnost. Ovo je bilo teško, ali bio je to izazov za mene i nastavljam da ga koristim kao alat da prepoznam kada ograničavam sebe.

ACT mi je poslužio kao alat da istražim svoja osećanja, emocije, životne događaje i još mnogo toga. Dalje, poslužio mi je kao tema za koreografiju. Nadam se da deljem ove moje priče, biti još mnogo koristi od onoga što ovaj terapijski model pruža.

Koreografiju možete videti ovde:

https://www.instagram.com/tv/CVScBoFldHh/?utm_medium=copy_link

Više informacija o Falkneru i njegovom radu:

https://falknerdischer.com/

https://www.instagram.com/p/B8G9wk8hcEO/

https://youtube.com/channel/UCO8hO9RqxP_9rYNMh2vHhrQ

Više o ACT-u:

http://psihologika.rs/terapija-prihvatanjem-i-posvecenoscu/

https://en.wikipedia.org/wiki/Acceptance_and_commitment_therapy

Foto: instagram.com/Falkner Discher

Članak Falkner Discher koreograf – Inspiracija u terapijskom modelu se pojavljuje prvo na Ples i Grad.