I kad bi duh Božji napao Saula, David uzevši harfu svirao bi rukom svojom, te bi Saul odahnuo i bilo bi mu bolje, jer bi zli duh otišao od njega.

Pre više hiljada godina, ovo su bile preporuke lekara caru Saulu, prvom izralelskom kralju iz 11-og veka, koga je depresija ometala u obavljanju vladarskih dužnosti.

Doktor Nil Nidli, internista, pisac, istraživač, predavač i autor knjige Izlaz iz depresije, dolazi do zaključka da u proseku svaki treći pacijent koji poseti internistu, boluje od bolesti depresije. Za razliku od lekara koji najčešće takvim pacijentima prepisuju lekove, u knjizi Izlaz iz depresije, zagovara potpuno drugačiji pristup – istraživanje uzroka koji su doveli do pojave depresije. Svetsku slavu je stekao upravo zbog pristupa kojim teži da trajno i potpuno izleči pacijente.

Zahvaljujući proučavanju rezultata najnovijih istraživanja na temu bolesti uma i dugogodišnjoj kliničkoj praksi, autor odbija da simptome bolesti maskira lekovima, promovišući novi način lečenja. Takođe identifikuje moguće uzroke nastanka depresije, kao i posledice koje ona ima na psihofizičko zdravlje čoveka. Osim što razmatra ulogu lekova i biljnih preparata, njihova poželjna dejstva i kontraindikacije, on takođe govori i o uticaju ishrane, životnog stila, nudi načine za jačanje izvora moći volje.

Dr Nidli nas upućuje na opsežne naučne dokaze, činjenice i načine lečenja i prepoznavanja svih oblika depresije, od lakših pa do težih stanja. Jedan od načina kako prevazići depresiju, jeste i terapija klasičnom muzikom u cilju popravljanja raspoloženja i jačanja mentalnih funkcija.

Šta treba znati o terapiji klasičnom muzikom:

– Postoje čvrsti dokazi o pozitivnom uticaju muzike na mentalno zdravlje

– Nije svaka vrsta muzike korisna za zdravlje

– Klasična muzika se pokazala najefikasnijom čak i među onima koji ne poznaju tu vrstu muzike, niti je čak vole.

U knjizi se navodi da, bez obzira što svaka osoba ima svoju omiljenu vrstu muzike, ona neće moći uvek da im popravi raspoloženje. Procesom muzičke psihoterapije, nakon određenog broja seansi kojima su pristupili dobrovoljci, predloženo je da slike u svom umu povežu sa klasičnom muzikom, što može da popravi raspoloženje i smanji stres. Ovo istraživanje je pokazalo bolje rezultate na testovima opšteg raspoloženja, oni su izjavili da se osećaju manje umorno i depresivno. Da to nije bio samo subjektivni osećaj, govori i podatak većeg opadanja nivoa hormona kortizola u krvi, čija koncentracija se inače povećava kada je osoba pod stresom.

Na seansama ove terapije, dobrovoljci su slušali posebne i odabrane deonice klasične muzike. Od njih se tražilo da za vreme slušanja muzike odrede jednu, dve ili tri značajne stvari u njihovom životu. Nakon što su im slike iz života spontano došle na um, razgovarali bi o tome sa psihoterapeutom. Ova studija je trajala 12 sedmica, a promene koje su ispitanici doživeli, nisu bile kratkog veka, što je pokazao ponovljeni test nakon šest sedmica. Pokazali su ređu pojavu poremećaja raspoloženja i znatno smanjen osećaj umora i depresije u poređenju sa testovima pre terapije. Ova studija nije dozvoljavala ljudima da sami biraju svoju omiljenu muziku, a većina njih nikada nije dovoljno slušala klasičnu muziku da bi mogla da je izabere kao svoju omiljenu vrstu muzike. „Pokazalo se da je tradicionalna klasična muzika jedina vrsta muzike koja popravlja mentalno zdravlje, posmatrano subjektivno i objektivno.“

Dr Nidli savetuje pažljivo slušanje klasične muzike najmanje sat vremena svake dve sedmice i da tokom slušanja, razmišljate o važnim događajima i stvarima u vašem životu i uključite svoju imaginaciju. Savetuje deonice Respiđijevih, Ravelovih, Bahovih i Bramsovih kompozicija.

Isceliteljske moći muzike i njen značaj na moždane funkcije u borbi protiv Parkinsonove bolesti, navodi i magazin Hopkins Medicine: „Samo slušanje muzike aktivira više regiona mozga istovremeno od bilo koje druge ljudske aktivnosti“.

Mi vam predlažemo ove nežne note Baha, kako bi vas podstakle da napravite umetnost od onog što trenutno radite.

Uživajte!

Linkovi:

https://www.knjizare-vulkan.rs/psihologija/24083-izlaz-iz-depresije

https://www.nedleyhealth.com/

https://www.nedleyhealth.com/product/depression-the-way-out

https://www.hopkinsmedicine.org/news/articles/harnessing-the-healing-power-of-music

Foto: yourclassical.org

commons.wikimedia.org

pexels.com

Članak Uticaj klasične muzike na mentalno zdravlje se pojavljuje prvo na Ples i Grad.

U iščekivanju dva nova teksta drugih autora (iz Srbije i SAD-a), kojima se jako radujemo, dobila sam par novih ideja. Setih se i da bismo mogli da povežemo ples sa nekom drugom umetnošću.

I evo ga: Pjer Ogist Renoar i ples!

Pjer Ogist Renoar (25. Februar 1841. – 3. Decemar 1919.), francuski slikar, jedan od najistaknutijih impresionista i najvećih evropskih slikara XIX veka. Njegove slike značajne su po svojoj jarkoj svetlosti i zasićenim bojama (izvor: Wikipedia).

Renoar je voleo da slika ples i naslikao tri slike na temu plesa: Ples na selu, Ples u gradu, i Ples u Bugivalu pod uticajem putovanja u Italiju 1881. godine.

Slika Ples na selu prikazuje par koji pleše na balkonu ispod kestena: muškarac je Paul Lhote, prijatelj Pjera Ogista Renoara, a žena Aline Charigot, koja je kasnije postala njegova supruga. Obe figure su naslikane u prirodnoj veličini i zauzimaju skoro celu sliku. Čini se da je par zaokupljen muzikom i jedno drugim dok plešu u vedroj i veseloj atmosferi. Žena ima osmeh na licu, a telo joj je umotano oko muškarca. Ona je okrenuta prema posmatraču, a muškarac prema njoj. U pozadini sa desne strane je neuredni stočić ispod drveta i par lica ispod nivoa plesnog podijuma dok je u prednjem delu slike mali odbačeni šešir (izvor: http://artnit.net/paleta/item/5451-pjer-ogist-renoar-ples-na-selu.html)

Slika Ples na selu ima laganu kompoziciju i njegove figure su delikatne. Kretanje je prikazano kroz govor tela i odeću para i čini se da su uronjeni u sopstvene misli i prostor. Preovlađuju tople boje. Žena u svetloj dugoj haljini sa crvenim šarama, sa crvenim šeširom i žutim rukavicama koja u desnoj ruci drži žutu lepezu sa crvenim i ljubičastim mrljama u kontrastu je sa tamnim muškim odelom. Nijanse svetlosti i senke stvaraju toplu, senzualnu sliku (izvor: http://artnit.net/paleta/item/5451-pjer-ogist-renoar-ples-na-selu.html).

Slika Ples na selu koju je naslikao 1883. godine se danas nalazi u muzeju Orsej u Parizu.

Uživajte u predivnim slikama plesa ovog velikog umetnika i naravno, zaplešite danas!

Izvori:

Pjer Ogist Renoar — Vikipedija, slobodna enciklopedija

http://artnit.net/paleta/item/5451-pjer-ogist-renoar-ples-na-selu.html

Country Dance – Pierre Auguste Renoir — Google Arts & Culture

Musée d’Orsay (musee-orsay.fr)

Foto: Impressionists and the man who made them | The Cultural Critic

Članak Ples na platnu se pojavljuje prvo na Ples i Grad.

Za Ples i Grad govori Miloš Vulović, jedan od vrhunskih profesionalaca, najistaknutijih igrača i prvi solista Ansambla “Kolo“, umetnički direktor i koreograf KUD „Oplenac“.

Miloš će nam pričati o tome kako je biti deo najboljeg nacionalnog ansambla i njegovog umetničkog oblika izražavanja na sceni, kako mu je folklor postao životni poziv, šta za njega predstavlja igra i šta savetuje mladima.

~ P&G: Kada si shvatio da će folklor biti tvoj životni poziv?

Miloš: Folklorom sam počeo amaterski da se bavim 1990. godine u Badovincima, iz čiste ljubavi prema igri, koja je godinama prerastala u nešto više. Odlaskom na audiciju u Nacionalni ansambl „Kolo“ – 2004. godine,  prihvatio sam posao profesionalnog igrača-pevača kao životni poziv i opredeljenje.

~ P&G: Koliko ti je ljubav prema folkloru promenila život?

Miloš: Ljubav prema folklornoj umetnosti je definitivno uticala i promenila moj životni put i tok. Da nisam postao profesionalni igrač danas bih verovatno bio radnik u nekoj od telekomunikacionih firmi (završio sam PTT školu), trener u nekom od lokalnih klubova ili poljoprivrednik na porodičnom gazdinstvu. Ipak, postao sam profesionalni igrač i uz pomoć posla koji obavljamo moje kolege i ja širimo srpsku kulturu i tradiciju širom sveta. Mogu slobodno reći da mi je ljubav prema igri promenila život na bolje.

~ P&G: Kakav je osećaj biti deo kulturnog nasleđa koje čuva od zaborava srpsku narodnu kulturu i njenu reputaciju?

Miloš: Izuzetno velika čast, obaveza i zadovoljstvo! Prenositi znanje na nove generacije, prenositi našu kulturu, tradiciju na ljude širom planete izuzetno je zadovoljstvo. Mislim da mi kao narod i dalje nismo svesni koliko je naša kultura i tradicija bogata, koliko toga treba da znamo i naučimo o sebi samima. Na sreću UNESKO i ljudi širom sveta imaju veliko interesovanje da upoznaju i sačuvaju to kulturno nasleđe uz našu pomoć i znanje.

~ P&G: Folklor traži mnogo fizičke spreme i prožima se sa sportom, pa sa čime bi ga ti uporedio?

Miloš: Kao čovek koji se godinama bavi sportom i trenerskim poslom, mogu reći da je bavljenje folklorom, igrom, pesmom, izuzetno fizički zahtevno. Da bi biste bili solidan igrač jednog dobrog amaterskog ansambla, morate imati fizičku snagu i kondiciju jednog prvoligaškog profesionalnog sportiste. Fizička snaga i kondicija profesionalnog igrača bi bila negde u rangu trialtonaca.

Nakon svakog koncerta, profesionalni igrač izgubi od 1,5 do 3 kilograma za sat ipo vremena koliko prosečno traje jedan koncert. Mesečni prosek koncerata je 7-10, a svaki radni-trenažni dan profesionalnig igrača, traje 4 sata zajedničkog-grupnog rada, plus individualni rad na sebi svakog pojedinca. Mislim da ovo najbolje oslikava fizičko trošenje profesionalnog folklornog igrača-pevača.

~ P&G: Ko je bio tvoja inspiracija i motivacija tokom života da istraješ u onom što radiš?

Miloš: Inspiracija i motivacija su mi bili deda i baka koji su me i odgajili u duhu tradicije našeg naroda.
Imam priliku da kroz posao edukujem veliki broj ljudi vrednostima, kvalitetima naše kulturne tradicije i to mi daje dodatni motiv i istrajnost.

~ P&G: Šta znači, pored dobrog tehničkog izvođenja, biti dobar umetnik u ovoj vrsti umetnosti?

Miloš: Pored velikog rada, velikog odricanja, ogromne upornosti, ogromnog ulaga u sebe i konstantnog nadograđivanja svog znanja i fiziče spreme, morate biti posebni, drugačiji. Morate imati taj X faktor, u suprotnom ste neprepoznatljivi, u žargonu – deo „mase“.

~ P&G: Koliki izazov predstavlja jednom koreografu usaglašavanje elemenata igre, pesme, kostima i ljudi na sceni?

Miloš: Ogroman! Pogrešan redosled igara-pesama u koreografiji znači neuspeh te koreografije, da ne pričam o pogrešnoj igri-pesmi, delu kostima (koji ne pripada podneblju za koju radite koreografiju, a i to se dešava). To je debakl za koreografiju, koreografa, a pre svega skrnavljenje tradicije i kulture te oblasti. Mora se izuzetno voditi računa o odabiru igara, koraka, o melodijama, dinamici, izboru igrača, solista koji mogu da iznesu to delo kao i o izboru adekvatnih kostima koji daju kolorit na sceni. Sve ovo je samo dobar preduslov, dobra osnova, ali ne mora da znači da će koreografsko delo „zaživeti“ u praksi, publika je ta koja koreografiji daje i određuje „životni vek“.

~ P&G: Koliko je “Kolo“ uspelo da popularizuje srpsko kulturno nasleđe u zemlji inostranstvu i koliko se tokom godina, prilagođavalo savremenom načinu scenskog izraza?

Miloš: Mislim da je „Kolo“ uspelo da približi i popularizuje narodnu igru, pesmu, muziku, na pravi način. Visok kvalitet izvedbe ansambla „Kolo“ pozicioniralo je ovu umetničku kuću na najaviše lestvice kako u zemlji tako i u inostranstvu. Koncerti na najprestižnijim svetskim scenama u NjuJorku, Čikagu, Sidneju, Tokiju, Pekingu, Moskvi, Beču, Parizu itd… bukvalno na svim kontinentima i svetskim metropolama, dokazuju koliko je „Kolo“ kao ansambl uspešan prezenter naše kulture. Ono je uzor ansamblima u zemlji i inostranstvu, dobitnik je najviših državnih odlikovanja i jedan od najboljih ambasadora zemlje u svetu.

„Kolo“  je bilo jedan od realizatora i nosilaca projkta pri upisu  „KOLO U 3 i KOLO U 6“ na UNESKO-vu  SVETSKU LISTU NEMATERIJALNOG BLAGA. Svojevremeno 2010. godine je tadašnji ambasador Srbije u Japanu poslao OTVORENU NOTU Predsedniku Srbije, rekavši da je „Kolo“ koncertom u Tokiju za sat ipo uradilo na prezentaciji Srbije više nego on za ceo mandat od 5 godina.

Ansambl radi dosta toga na osavremenjivanju i prilično prati savremene tokove, podiže svoj kvalitet i radi na širini kako igračkog kvaliteta tako i na produkcijskim novinama. No, moramo imati na umu da se ipak bavimo očuvanjem narodne kulture, igre, pesme, muzike i tradicije.

Svoju vidljvost i dostupnost održava i na svim društvenim mrežama i internet platformama.

~ P&G: Da li je interesovanje današnje omladine za stilove narodne igre i folklora isto kao nekad?

Miloš: Nažalost, interesovanje za fizičku aktivnost kod omladine danas je na mnogo manje neko nekada, samim tim i interesovanje za folklor je u padu.

~ P&G: Kakve su tvoje preporuke za mlade koji bi želeli da se profesionalno bave ovom vrstom umetnosti? Čemu ih igra može naučiti?

Miloš: Preporuka za sve mlade ljude je BAVITE SE IGROM! Naučno je dokazano da su ljudi koji se bave igrom mnogo srećniji i zadovoljniji. Igranjem podižete svoje psiho-motoričke sposobnosti, socijalizujete se, dobijate zdravo telo. Oni koji se odluče za profesionalizam moraju biti spremni na rad, upornost, istrajnost i rezultati će sami doći.

~ P&G: Šta smatraš svojim najvećim postignućem?

Miloš: Igrao sam na svim kontinetima, na najboljim igračkim scenama na svetu, učio i učim ljude po svetu da igraju srpska kola.  Za dečaka sa sela, snovi su ostvareni!

~ P&G: Šta je za tebe igra u dve reči?

Miloš: SVE!

Fotografije: privatna arhiva

Linkovi:

http://kolo.rs/

https://www.instagram.com/_m_v_3/

https://www.facebook.com/milos.vulovic.52

https://www.instagram.com/kudoplenactopola/

Članak Prvi solista Ansambla „Kolo“ Miloš Vulović – Intervju se pojavljuje prvo na Ples i Grad.

Koliko je to važno, ispričaću kroz priču o jednoj kompoziciji, koja je mnogo više od toga.

Za film „Šindlerova lista“, Stiven Spilberg (Steven Spielberg) želeo je da muziku komponuje Džon Vilijams (John Williams). Vilijams je napisao muziku za Zvezdane Ratove, Indijanu Džons, E.T., Supermen, Bliski susreti treće vrste.

Kada je odgledao film, Vilijams je bio oduševljen i rekao je slavnom režiseru: „Za ovo je potreban bolji kompozitor od mene“. Spilberg mu je odgovorio: „Znam, ali oni su svi mrtvi“. (izvor: Wikipedia).

Tako je nastala čuvena kompozicija koju po meni najbolje izvodi čuveni violinista, Itzhak Perlman. Perlman je bio oduševljen muzikom koju je Vilijams napravio, kao i pozivom da je odsvira. Smatrao je da će tako dati svoj mali doprinos jer vrlo dobro poznaje istorijsku pozadinu i sam je, kako kaže „indirektno bio žrtva te istorije“.

Perlman svira se neverovatnom emocijom!

Kompozicija Vilijamsa i interpretacija Perlmana prenose nam tugu i opisuju stradanje, pre svega Jevreja, u logorima tokom drugog svetskog rata.

Pogledajte jedno izvođenje i poslušajte kako to zvuči: https://www.youtube.com/watch?v=iPRkZxlBAqI

Ne postoje reči kojima se sve ovo može opisati.

Sigurno ste sve, jednostavno, osetili.

Muzika koja nam govori da nikada ne zaboravimo ono što se dogodilo i da svako od nas, kao odgovorno ljudsko biće da doprinos da se tako nešto nikada više ne ponovi…

Izvor:  https://en.wikipedia.org/wiki/Schindler%27s_List#Music

Članak Kako će muzika sačuvati svet se pojavljuje prvo na Ples i Grad.

Postala je prva crna žena koja je otputovala u svemir na brodu Space Shuttle Endeavour. Jemison se pridružila NASA-i 1987. godine i odabrana je za službu u misiji STS-47, tokom koje je bila u orbiti oko Zemlje gotovo osam dana 12. – 20. septembra 1992. godine.

Jemison, rođena u Alabami, a odrasla u Čikagu, diplomirala je na Stanford-u, hemijsko inženjerstvo, kao i afro-američke studije. Završila je i medicinu na Cornell-u. Bila je lekar mirovnog korpusa u Liberiji i Sierra Leone-u od 1983. do 1985. godine i radila je kao lekar opšte prakse.

NASA-u je napustila 1993. godine i osnovala kompaniju za tehnološka istraživanja. Kasnije je osnovala neprofitnu obrazovnu fondaciju. Napisala je nekoliko knjiga za decu i nekoliko puta se pojavila na televiziji, uključujući i pojavljivanje u epizodi Star Trek: The Next Generation. Ima nekoliko počasnih doktorata i primljena je u Nacionalnu žensku kuću slavnih i Međunarodnu svemirsku kuću slavnih.

Sada se već sigurno pitate zašto na ovom blogu pišemo o jednoj NASA astronautkinji?

Razlog tome je činjenica da je, osim svega ovoga o čemu sam pisala, Mae bila i plesačica i koreografkinja! Da, ples je bio njena, kako sama kaže, na smenu prva i druga ljubav; uvek se “takmičila” sa naukom u njenom životu. Velika dilema sa kojom se Mae suočila na fakultetu bila je hoće li ići u New York u medicinsku školu ili postati profesionalna plesačica. Nastupala kao plesačica i kao koreografkinja i za to je bila plaćena.

U više nastupa Mae je objašnjavala zašto je ples koristan i važan. Ona stalno ističe važnost veze nauke i umetnosti.

Preporučujem da pogledate video na kraju teksta: “Kako je to što sam plesač učinilo da sam i bolja astronautkinja”.

“Ples je način da fizički ispitate svet” kaže Mae. „I nauka i umetnost zahtevaju kreativnost, da bi se svet “pomerio” napred“.

Ističe da je najbolje pitanje dobila od devojčice od 12 godina: “Kako je to što si bila plesačica pomoglo da budeš bolja astronautkinja?”. Mae odgovara: “Plesači moraju da budu jako disciplinovani, morate vežbati sve vreme i morate da obraćate pažnju na ljude oko sebe, da pamtite komplikovane strukture i scenarije, da ste „debele kože“ jer morate da prihvatite kritike i usvojite ih. Sve to pomaže”. U svemir je ponela mnogo stvari, među njima i poster jedne plesačice, želeći da i drugi, sa njom odu tamo.

Divna priča o tome kako ples može da vam pomogne da odete u svemir ili na bilo koje drugo mesto gde se ostvaruju vaše želje!

Video „This is how being a dancer makes you a better astronaut“

https://edition.cnn.com/videos/us/2019/06/10/mae-jemison-biography-scn-orig.cnn/video/playlists/moon-space/

Izvori:

https://en.wikipedia.org/wiki/Mae_Jemison

https://edition.cnn.com/videos/us/2019/06/10/mae-jemison-biography-scn-orig.cnn/video/playlists/moon-space/

Foto: https://www.nasa.gov/

Članak Svemir i ples se pojavljuje prvo na Ples i Grad.