SLIKA I PLES

Vasilij Kandinski “The Dance Curves” iz 1926.

Više o delu možete videti ovde.

PLES KAO LEK

Nova knjiga “The Dance Cure”, autor Dr Peter Lovatt.

Peter-a možete pratiti na strani.

Knjiga u kojoj otkriva iznenađujuće pozitivne kognitivne i emocionalne prednosti plesa i kako plešući možete da postanete srećni, može da se poručiti na ovoj adresi.

PRAISTORIJSKI PLESAČI

U pećini Bhimbetka na zidovima nalaze se paleolitske slike stare oko 30.000 godina, koje pokazuju grupe ljudi kako plešu. Zbog toga je pećine Bimbetke UNESCO proglasio svetskom baštinom. Ove slike su stvorene prirodnim pigmentima i nalaze se duboko unutar pećina, što ih je sačuvalo kroz vekove.

Želimo vam razigranu, srećnu i punu smisla 2025. godinu!

IZVORI:

Василиј Кандински — Википедија

Wassily Kandinsky Dance Curves :: Behance

https://www.instagram.com/drpeterlovatt/

The Dance Cure: The Surprising Science to Being Smarter, Stronger, Happier: Lovatt, Peter: 9780063046887: Amazon.com: Books

Bimbetka — Википедија

Rock Shelters of Bhimbetka – Documents – UNESCO World Heritage Centre

Članak Za kraj 2024. godine… SLIKA I PLES se pojavljuje prvo na Ples i Grad.

Predavanje je zamišljeno kao interaktivno, i očekujemo da nam se pridružite u razgovorima, pitanjima i predlozima.

Nakon predavanja, naše učesnice su u mogućnosti da učestvuju u plesnom treningu od 60 minuta.

Vladan je naš redovni predavač na različite životne teme i napravio je kratak osvrt na ono što će nam predstaviti u svom predavanju:

„Tokom studija engleske klasične homeopatije u Novom Sadu i Beogradu, i radeći kliničke vežbe sa pacijentima, jedna od najčešćih tema su bili strahovi. U homeopatiji je sistematizovano preko 200 vrsta strahova, dobijenih kroz uobičajene i iscrpne razgovore sa pacijentima. Neki strahovi su vrlo logični i postali su normalna tema, jer ih je imao skoro svaki pacijent.

Primera radi jedan od najčešćih je strah od smrti, potom strah od bolesti, strah od siromaštva, strah od mraka, itd. Postoje strahovi koji su ređi, a neki od njih su vrlo, vrlo retki. Postoje i strahovi koji su sasvim, sasvim retki i neuobičajeni. Neki strahovi iz grupe strahova preko 200, bili su strahovi koji su kod naših studenata izazivali čuđenje, jer su dolazili iz mašte ili fantazije pacijenata, koji nisu imali temelj u njihovoj realnosti. Primer je strah od afričke kuge, koja nije postojala u Africi, a ni ti pacijenti nisu nikada bili u Africi, niti im je put na taj kontinent bio na pomolu. To su irealni strahovi po svojoj prirodi, ali su za neke pacijente bili realni i zbog toga su puno patili.

Primetio sam, u privatnom životu, radeći ili samo poznavajući ljude, da kod velikog broja ljudi, dakle u visokom procentu, jednu osobinu, a to je da ljudi vrlo teško menjaju navike. Npr, jedan čovek je kupio cipele po njegovoj meri jer se mučio sa starim cipelama. Ali nije bacio stare cipele već je nastavio da nosi stare, a da čuva nove. Takvih i sličnih primera ima mnogo. Tehnički gledano takvi primeri spadaju u strahove od promene. Ja sam ih nazvao strah od sreće, jer bi ljudi postali srećniji da su stvari promenili.

A promena je, ustvari, u ljudskom životu jedina istina!

Ali praksa pokazuje da ogroman broj ljudi teško menja navike, pa i one vrlo štetne. A sreća je prava sreća za hrabre ljude i njih inercija ne može da zarobi.“

Fotografije: unsplash.com

Članak Strah od sreće i promene se pojavljuje prvo na Ples i Grad.

Nisam isti od juče, a kamoli od pre par godina

O meditaciji, o tome zašto povređujemo zglobove i koja je svrha tog znanja, o našem detinjstvu, o pozitivnim promenama koje doživljavamo na našim Radionicama, o svrsi i životu, o upoznavanju sebe i drugih… o thai-chiu, o plesu, o osećanjima i reči iskazanim pokretom, razgovarali smo ove subote, kao i do sada sa našim vodičem Vladanom.

Pozivamo Vas na RADIONICU LIČNOG RAZVOJA – SREĆA JE TRENUTAK – u subotu, 9. marta 12-15.30h, koju možete preuzeti u pdf formatu: DUH, UM I TELO I NJIHOVE TAJNE VEZE – Šta su naši generatori radosti

Radionice održavamo u Lider klubu na Savi, u prostoru kafe bara Barža. Poziv je otvoren i slobodan za sve! Na našim stranicama pročitajte nešto više o temama kojima smo se do sada bavili: https://plesigrad.rs/licni-razvoj/

Učenje o zglobovima

Naše telo ima 13 velikih zglobova. Broje se od desnog skočnog zgloba kao prvog, zatim zglob desnog kolena; desnog kuka, desnog zgloba šake dao četvrtog, desni lakat kao peti, šesti-desno rame, vrat broj sedam; osmi rame, deveti levi lakat, deseti zglob šake, jedanaesti levi kuk, dvanaesti levo koleno, trinaesti levi skočni zglob.

Glavna fizička funkcija zglobova definiše se jednim imenom – pokretljivost!

Zglobovi u našem telu predstavljaju najvažnije aspekte našeg života – tj. kako treba živeti. Ti aspekti se izražavaju kroz ključne reči i ključne rečenice:

1. SVRHA; Koja je moja svrha?
2. IZAZOV; Koji je moj izazov?
3. SLUŽENJE; Kako mogu da poboljšam moje služenje?
4. OBLIKOVANJE; Koja forma me sinhronizuje?
5. SJAJ (AUTORITET); Kako mogu da poboljšam svoj autoritet?
6. JEDNAKOST; Kako mogu da se organizujem da postignem ravnotežu?
7. HARMONIZOVANJE (RAVNOTEŽA); Kako mogu da harmonizijem činjenje drugima?
8. INTEGRITET (CELOVITOST); Živim li u skladu sa onim u šta verujem?
9. NAMERA; Kako mogu da ostvarim moju svrhu?
10. MANIFESTACIJA (SAVRŠENSTVO); Kako mogu da usavršim ono što radim?
11. OSLOBAĐANJE; Kako mogu da se oslobodim i dozvolim sebi da idem?
12. SARADNJA; Kako mogu da posvetim svoje biće svemu što poseduje život?
13. PRISUSTVO; Kako mogu da proširim moju radost i moju ljubav?

Ako neko povredi neki zglob, razlog se nalazi u značenju zgloba. Ako je povreda između zglobova, razlog je nedostatak energije ili znanja koje definiše sledeći zglob iznad povrede – za zglobove na desnoj strani tela ili ispod povrede, za zglobove na levoj strani tela. Lako je zaključiti da povreda nekog zgloba, na primer broj 1 – skočni zglob desne noge  znači da ne znamo sopstvenu svrhu življenja, itd…

A kako možemo „čitati“ prirodu? Možemo videti sebe u simbolici drveta.

Meditacijom, svi smo pronašli svoje drvo, uradili alhemijske radnje na poboljšanju slike, videli drvo-poglavicu i mnogo drugih pojedinosti. Drvo se, uglavnom, razlikuje od prethodnog viđenja.

Koliko nam se meditacije u šumi razlikuju od prošlog puta, koliko smo promenili sebe?

Nenad je rekao: ‘’Nisam isti od juče, a kamoli od pre par godina.‘’

Pričali smo o čemu nam kazuje drvo, šta nam priča šuma.

Pričali smo o našem detinjstvu. Šta smo radili tada, šta od toga radimo sada ili želimo da uradimo.

Pričali smo o programiranju koje smo doživeli od roditelja.

Pričali smo i o tome kako naša sreća smeta mnogima.

O našoj svrsi kako bismo se lakše nosili sa izazovima i problemima.

.

Iskazivali smo reči i emocije kroz pokret i pričali o njegovom lekovitom dejstvu. Pustili smo se rekom osećaja i u skladu sa svojim tokom plovili kroz pokret.

Dotakli smo se i mnogih drugih tema…

Fotografije: Ples i Grad

Članak „Moje drvo u šumi“ traži da se menja se pojavljuje prvo na Ples i Grad.

Pozivamo Vas i na šestu po redu Radionicu ličnog razvoja – Sreća je trenutak, koju ćemo održati 2. marta, od 12-15h, kada ćemo pričati o tome Zašto povređujemo zglobove i o svesnosti zglobova. Priča o zglobovima je ustvari priča o životnom ciklusu pojedinca. Predavanje na ovu temu biće održano tehnologijom tihovanja. Ova metoda predavanja je mnogo moćnija od uobičajenog predavanja, na primer pevanje svetih tekstova iz Biblije, moćnije i prirodnije od čitanja.

PREUZMI PROGRAM RADIONICE: 02.03. Program Radionice

A sada o tome kako smo se proveli u subotu 🙂

Predivna srpska reč – TIHOVANJE, umesto strane i manje razumljive – meditacija, jedan je od načina da osluškujemo sebe i svoje unutrašnje biće, i jedan od načina dubokog ronjenja u okean svesti. Tihovanje naliči na nečujnu molitvu – najdublji tih. Bez tihovanja duhovni napredak je spor, gotovo nemoguć. Zašto je TIHOVANJE od izuzetne važnosti, koliko je važno da „uronimo“ u sebe i izmestimo se kako nas nikakav spoljašnji nemir ne bi ometao, pričao nam je Vladan:

„Prvi put sam čuo za taj izraz kada sam bio dete od mog dede Nikole. Imao je običaj da se popne na zaravan iznad našeg doma, zaravan sa divnim pogledom. Svakog dana bi otišao i gledao planine u daljini. Pitali smo ga šta radi gore. Govorio je: „Gledam u planine, tihujem“. Nikada za tu reč ni on ranije nije čuo. Nekako mu je došla iz dubine bića. Za njega tihovanje je bilo posmatranje venaca plavih planina na jugu od našeg doma, posmatranje bez misli.

MI NEMAMO DRUGOG NEPRIJATELJA U ŽIVOTU OSIM SVOJIH MISLI! ONE SU TE KOJE PRAVE ZBRKU U NAMA I U NAŠEM SPOLJAŠNJEM ŽIVOTU.

Dakle, u stanju dubokog tihovanja, ne mislimo ni o čemu, niti imamo svest o bilo čemu. U tom stanju tihovanje i molitva bez reči su isto. Tada je naše biće u polju stvaranja – jedinstvenom polju. Tada nismo ni budni niti smo zaspli. Tada smo u onostranjenju. Najvažnije naše stanje jeste kad smo u bezmislima. Čovek je tada ono što JESTE. Tada je duboko srećan, potpuno ispunjen, ispunio je svoj život.

Vizuelizacija – forma drveta

Radili smo vizuelizaciju. Zadatan je bio pronaći put ka šumi, a u šumi prepoznati svoje drvo; pronaći najveće drvo u šumi, drvo poglavicu. Dodatak zadatku je bio da svako popravi, alhemijom svesti, prostor oko drveta ili da popravi nešto na drvetu, da ga zalije, i sve drugo što smeta. Ovo je, ustvari, rad na sebi, preko simbolike drveta. Završna alhemijska radnja na sebi je da zagrlimo drvo.

Kako učesnici koriste maštu i otpuštaju sprege

Učesnici su opisali svoje doživljaje i emotivno ih proživeli:

Slobodanka kaže: „Sreća ne mora biti neka euforija, došlo mi je to „niotkuda“, jednog jutra za doručkom. Sreća je i okupljanje ljudi, radosno dete, pevanje ptica. Život u sreći mene tera na pokret, jačam svoje zglobove kroz ples, tako  otklanjam sputanost.“

„Učili su nas da budemo ozbiljni u nekim godinama. Ja plešem i pevam bez obzira na godine, jer dete u meni hoće da se igra. Ne mislim o godinama, naprosto kažem sebi: JA TO MOGU! AKO TREBA DA „CAPNEM“ NEKA TO BUDE DOK PLEŠEM.“

Mira veruje da svako od nas ima način kroz koji će da pokaže, da izrazi svoju emociju ili sreću. Dala je i primer osobe koja je temperaturu izbacila kroz pokret jer joj je teško kroz komunikaciju da ispolji nešto što je pritiskalo. Uspela je da izbaci sve iz sebe igrajući, kroz ples, spontani i opušteni pokret. „Uprkos osudama, nađimo način za otpuštanjem mašte i za kreativnost“, kaže ona.

Sunčica smatra da mnogo mladih ljudi ima velike strahove i da zbog njih mnogo toga ne postižu, skupljaju se u sebe i ne izražavaju se. „Mislim da ove radionice nisu samo za nas, već za širu populaciju. Ko god bi želeo da čuje kako da dođe do sebe i kako da se oslobodi strahova. Tome težimo ovde. Potrebno je i telesno i mentalno biti pokretan da bi čovek bio kompletan.“

Kako još upoznajemo sebe?

Dato nam je mnogo mogućnosti da upoznamo sebe. Dato nam je, na primer. i da se lečimo samo preko šaka… Preko prstiju se mogu lečiti unutrašnji organi i svaki prst predstavlja neku emociju i organ… Trebalo bi masirati svaki prst, svakog dana, kaže Vladan. Palac predstavlja želudac i slezinu, brige. Kažiprst – bubrege, bešiku i strah. Srednji prst – bes, žuč i jetru. Prstenjak – tugu i žalost, pluća i debelo crevo. Mali prst – nervozu, srce  i tanko crevo, a dlan – pupak i radost.

„Svako može da nauči da se leči sam i ishranom, jer svaka bolest je došla iz misli i iz hrane. Pričali smo puno o sreći, zaključivši da bi sreća trebalo da bude naše radno stanje. Pri ustajanju treba da se otvorimo, raširimo ruke, popričamo sa Bogom. Sreća – to je puno pojmova.“

MI SMO POVEZANI, NE SAMO SA LJUDIMA, VEĆ I SA BILJKAMA, ŽIVOTINJAMA I MINERALIMA. SVI SMO MI JEDNO!

„Svi oni koji su nekad plesali, osetili su nešto BEZVREMENO, kao da ne postoje.“

Još neki od Vladanovih saveta:

• Predlaže da uvedemo u svoju praksu sve naučeno, da krenemo u novi dan srećno.
• Rekao bih NE-RAD, ništa ne radim samo dejstvujem iz stanja sreće.
• Veliko znanje stičemo i preko knjiga, mnogo šta se sazna, i to nam skraćuje puteve… Naročito su vredne knjige koje su pisali prosvetljeni ljudi.
• Sve što radimo, proizvodi karmu – neko delo. I dobra i loša dela imaju odraz u nama.
• Sve u prirodi možemo da upotrebimo za učenje.

Fotografije: Ples i Grad

unsplash.com

Članak Kako nam TIHOVANJE pomaže u svakodnevnom životu se pojavljuje prvo na Ples i Grad.

Pozivamo Vas na RADIONICE LIČNOG RAZVOJA – SREĆA JE TRENUTAK – subotom od 12-14h, koje održavamo u Lider klubu na Savi, u prostoru kafe bara Barža, sa Vladanom Pantelićem. Poziv je otvoren i slobodan za sve! Na našim stranicama pročitajte nešto više o temama kojima smo se do sada bavili: https://plesigrad.rs/licni-razvoj/

~ P&G: Vladane, odakle nam dolazi sreća?

Vladan Pantelić: Sreća, kao i ljubav, kao da dolaze iz “ničega”. Ali to “ničega“ ne postoji. To je zapravo božanski prostor, koji je prepun sadržaja. Svako jutro, čim se probudim, prizivam sreću i ljubav. Raširim ruke prema nebu, iako je Onaj kome se obraćam zapravo svuda i u svemu. Pozdravim se s Njim, pričam bez straha, kao sa najboljim prijateljem. I pričam sa otvorenim srcem, grudi raširenih kao da su harmonika. Svako to može, to je dobra navika, koja ispunjava dušu.

~ P&G: Kakav je osvešćen čovek?

Vladan Pantelić: Osvešćen čovek lako prepoznaje istog takvog. Prepoznaje ga po izgledu, po sjaju u očima, po pažnji koju ispoljava slušajući sagovornika, po govoru, po razumevanju… On oseća svoje potencijale, koristi ih, osvešćuje, razvija. On shvata da MALE STVARI PRAVE VELIKE, da su deo velikih kao tren koji je deo večnosti, kao kap koja je deo okeana. Osvešćen čovek je srećan, pun ljubavi, prepoznaje snagu i upornost ega, radi na svom egu.

~ P&G: Kako izgleda rad na svom egu?

Vladan Pantelić: Ego postoji. Neki ljudi ga hoće silom skloniti kao neprijatelja. No ego, taj mali neprijatni entitet se ne predaje. Moramo reći da ego nije neprijatelj. Koristan je u etapi našeg učenja i prikazuje se kao ambicioznost. Svako ko želi da osvetli ego, da ga jače obasja, prepozna, savlada, mora da radi ozbiljno i znalački na sebi. To se radi tehnikama dubokog čišćenja svojih neželjenih sadržaja samskara. Ego se ispoljava i kroz sebičnost, zapravo nestaje kada nestane i sebičnost. A koren sebičnosti je jako dubok, dopire duboko u duhovni poredak, tamo gde nastaju misli. Potrebno je iskoreniti sebičnost, dopreti do shvatanja da smo svi mi jedno biće. Potrebno je očistiti neprijatne i nedelatne misli i posmatrati svet očima ne-ega. Rad na egu, rad na sebičnosti, predstavlja duboko duhovno oranje.

~ P&G: Neka vežba vizuelizacije i meditacije?

Vladan Pantelić: Veliki umovi, umetnici i drugi, imali su ili imaju moćnu vizuelizaciju. Mogli su da vide lik, na primer lik Mojsija u kamenu, drugi sokola ili konja u drvetu. Mi možemo vizuelizovati sebe kako srećni istrčavamo iz amfiteatra gde smo položili ispit, ili videti sebe kako srećno skakućemo posle sastanka sa voljenom osobom, ako je to cilj koji želimo da postignemo.

Vizuelizacija je specifično, vrlo precizno viđenje nečega što hoćemo da postignemo. To je ustvari, specifična pažnja kao laserski zrak, ili viđenje prostornog događaja. Vizualizacija predstavlja predradnju materijalnom delovanju, stvaranju. Snaga vizuelizacije i delovanja se razvija i poboljšava na mnogo načina. Ima mnogo poznatih tehnika vizuelizacije ili meditacije. Pomenuću samo jednu. Možemo je obraditi na nekom sledećem susretu. Možemo videti sebe u simbolici šume, posebno u simbolici drveta, videti sebe kao drvo, tj. videti drvo koje nas u tom trenutku predstavlja. Ako je drvo sa snažnim korenom u zemlji, sa pravim i čistim i visokim stablom, razgranatom krošnjom sa puno lišća ili cvetova, plodova, to govori o nama da smo dobro uzemljeni, da nam je telo zdravo i snažno, da nam je duhovna sposobnost velika. Izgled drveta u naprednoj meditaciji se može popraviti, a to je rad na sebi. Ovom meditativnom vežbom možemo raditi na izgradnji naše bolje budućnosti.

PUT KOJIM NIKO NE IDE

Vladan Pantelić: Postoje putevi kojima svi idu i putevi kojima se ređe ili vrlo retko ide. Propagiram put kojim niko ne ide! Puteve sam počeo vežbati kao student tako što sam svaki dan menjao trasu prema fakultetu i od njega ka stanu. U Crnoj Gori sam izabrao da idem putevima kojima niko ne ide. Dakle, iako je bila žarka vrućina, pešačio bih kamenjarima prepunih zmija, gde sam morao voditi računa o svakom koraku. Vukla me je snažna sila da upoznam puteve vrlo teške, pune izazova i pune opasnosti. Ove puteve ne reklamiram. Svako neka upoznaje sebe. Ovakav put otvara čoveka da istražuje nepoznato, nepoznate tehnologije znanja, druge civilizacije, druge svetove. Put kojim niko ne ide donosi velike nagrade!

… A jedna posebna Jelena, pričala je o mnogim iskušenjima kroz koja je morala proći i kroz koja sada prolazi, kako bi harmonizovala svoj život…

Dođite i vi da pričamo o temama koje otvaraju vidike i koje nas podstiču na dublji rad na sebi!

Za više informacija, možete nam pisati: kontakt@plesigrad.rs ili pozvati: 065 5156 244.

Fotografije: Ples i Grad

Unsplash.com

Članak Zagledaj se u sebe se pojavljuje prvo na Ples i Grad.

Voda ima moć da nas opusti i da nam pomogne da „uronimo“ u sadašnji trenutak. Zbog toga smo odlučili da stvaramo male trenutke sreće na brodu Lider kluba na Savi.

Narodni iscelitelj Vladan Pantelić o NAČINU ŽIVLJENJA i o trenucima sreće, svojim rečima:

– Mi smo stvaraoci svakog dana. Ako nas ne opterećuje prošlost, ona tada nema snagu na naš sadašnji trenutak ili ono šta će se tek desiti. Naravno, treba da pravimo kratkoročne planove, a najbitnije je – danas biti likvidan.

– Zdrav sam i to mi je dovoljno za radost.

– Sve najbolje što treba da uradimo ili da stvaramo, treba da bude iz stanja sreće, tj. da smo iznutra otvoreni, da se razotkrijemo. U praksi, trebalo bi da evociramo stanje kada smo bili najsrećniji. Neko kada se zaljubio; možda je naša sreća bila kada smo diplomirali… Postavimo se u to stanje kako bismo duhovno stvarali… Mi smo večno u razvoju i bog je u svima nama i u svemu i neprekidno sa tvorcem stvaramo.

Kako znamo da smo ostvarili sreću?

– Znamo da smo ostvarili sreću kada nemamo klonulost, utihnuće, kada imamo puno energije, dobro se osećamo. Na taj način ćemo se sve više kretati ka samospoznaji, koja je naš viši cilj, cilj našeg puta. Uronimo u sebe i naučimo da nismo fizičko telo, imamo mirnoću i radost u sebi… Ništa nas ne steže u grudima, dan dočekujemo radosno.

Zašto je značajan naš duhovni razvoj?

– Mi posedujemo dve velike energije u sebi, jedna da pravi izbore i druga da pravi odluke. Dakle, izbor i odluka. Pravimo izbore i potrebna nam je izvesna mudrost da bismo napravili dobar izbor. Čovek kada donese odluku, onda ide i u njeno ostvarenje i mora biti na visokom duhovnom nivou da bi doneo dobre odluke.

TRENUCI SREĆE

– Sreća je kada živimo u sadašnjosti, uhvatimo sadašnji trenutak i ne ispuštamo ga. Živ je samo onaj koji je u sadašnjosti i koji je radostan i srećan.

– Sreća je kada smo u molitvi ili meditaciji. Molitva kao razgovor sa bogom; tiho, mirno i istinito obraćanje bogu. Meditacija i molitva su u dubini iste. Meditacija pražnjenje uma, molitva punjenje uma drugim sadržajima.

Mi smo hramovi sreće i sreća bi trebala da postane naš način življenja i postojanja, i ovoj temi ćemo se stalno vraćati.

Fotografije: Ples i Grad

Artphoto

Članak Snagom reke „uhvati“ sadašnji trenutak se pojavljuje prvo na Ples i Grad.

Zapravo, imamo ideju kako da prebrodite depresivne januarske dane, i nastavljamo da se okružujemo ljudima kojima su potrebni malo drugačiji razgovori i druženja, uz one koji nadahnjuju.

U prelepom i toplom ambijentu Barža kluba na brodu na Savi, u okviru Lider kluba, družili smo se sa Vladanom, a to ćemo i dalje činiti subotom od 11h. Interakcijom, pričali smo o sreći i o tome da malu sreću uvek možemo da zamenimo većom srećom. Vladan nas je podsetio da donošenjem odluke, možemo promeniti svoj život i svoje stanje, ukoliko smo nezadovoljni istim.

A sreća je relativna i za svakog drugačija:

Za Duleta je sreća kada čuje zvuk motora dok ga startuje Gumeni Čamac

Za Cileta je sreća kada se zavuče u svom potpalublju i stvara muziku.

Za mene je sreća kada posle putovanja, planiram naredno, ili kada očekujem novu pesmu mog omiljenog benda i još veća kada iščekujem njihov koncert.

Za Ljiljanu je sreća biti zdrav, živeti u slobodnoj zemlji, imati slobodu kretanja i mišljenja, uz to, imati i divne prijatelje.

A jedna Maja kaže: „Sreća je duhovno iskustvo koje stičemo kada svaki dan proživimo sa samilošću, ljubavlju i zahvalnošću. To je stanje u kome život doživljavamo kao kuću ljubavi, a ne kao kuću straha, kao čudo, a ne kao patnju. Znamo da smo dodirnuli sreću kad istovremeno osetimo unutrašnji ushit i spokoj, nezavisno od toga o koliko maloj ili velikoj duhovnoj „stvari“ se radi. Sreća jeste odluka, ali je ona i poklon koji smo zaslužili kad smo shvatili da je život savršeno tkanje. Celovitost nas doziva, a celovitost jeste naše izvorno i autentično stanje.“ To je možda ono što Vladan naziva JEDNOTA!

Za Vladana sreća je: „Samospoznaja koja predstavlja dug duhovni put koji dovodi do svih odgovora i rešava probleme u našoj glavi i srcu, i kada smo u blaženstvu. Zapravo, sreća je razapeta između najmanje, pa do one kada je čovek u potpunom blaženstvu. To bi bila neka apsolutna sreća.“

A kakvi su srećni ljudi? Оni su istinisti prema sebi, daju, pomažu drugima da postanu bolji, raduju se malim stvarima, usaglašeni su sa svojim namerama i željama.

Vladan radi sa ljudima na podizanju svesti o sreći. Većina ljudi koji kod njega dođe, ima neki konkretan problem, ali on radi na svesti čoveka i tako pomaže da reše one dublje, skrivene probleme iz podsvesti.

Znate onaj osećaj kada se rastanete od neke osobe, a nekako se napunite pozitivnom energijom i verom da sve može da bude bolje. Takav neko, od koga se rastaneš i ostaneš sa hiljadu pitanja, a pun neke srećice, takav je naš Vladan!

Ne zaboravite: „I krivine su deo puta„, kaže Vladan.

Ako vas je umorila radna sedmica, treba vam mali predah, kafa i lepo okruženje, dođite da se družimo i napunimo baterije. Puni utisaka, otići ćete u narednu radnu sedmicu 🙂 A uz zvuke najlepše pesme o sreći, razmislite, šta je to za vas sreća?

Za više informacija, možete nam se obratiti na telefon 065/5156-244 ili pisati na mail: kontakt@plesigrad.rs

Fotografije: Art photo

Članak I januarska depra je ok, al’ pričaj mi o sreći… se pojavljuje prvo na Ples i Grad.

Razgovori sa Vladanom nam ukazuju na suštinski važne stvari u životu. Savetuje nas da se okrenemo ka „unutra“, a kada to uspemo, dobićemo i sve ostalo što nam je potrebno.

Šta za njega znači pomoć ljudima i koji su njegovi osnovi principi, ispričaće nam na svoj način, svojim „jezikom”.

~ P&G: Kada ste počeli da primećujete Vaš uticaj na ljude i mogućnost da im pomažete? 

Vladan: Još kao mlad, doneo sam odluku da ću da živim paralelno.  Sa jedne strane, ovaj život koji liči na svačiji drugi, završim škole, fakultet, zaposlim se, radim, postanem stručnjak u poslu i tako do penzije. Sa druge strane, radio sam sa ljudima sve vreme. Nakon završenog Tehnološkog fakulteta, karijere tehnologa, doškolovao sam se na trećem stepenu ekonomije, većinom se bavio marketingom.

U ranom detinjstvu, moji najbliži su primetili da imam tople ruke. Tražili su da ih masiram i da im stavljam ruke na glavu, i glavobolja bi im prolazila. Rukama sam opuštao i mišiće leđa, masažama. Potom je i okolina reagovala. To je prvenstveno bio uticaj moje bake. Ona, koja je bila narodna isceliteljka, prenela je na mene znanja i veštine tog vremena, a to sam vremenom usavršavao i nadograđivao.

Iako sam školovan iscelitelj, od rođenja sam imao osećaj da sam kao iscelitelj formiran, osećao sam kao da sve to znam. Pohađao sam veliki broj kurseva i škola kako bih proverio šta je to što ja ustvari „znam“. Nastavljao sam učenje raznih metoda i rada sa ljudima i napredovao. Bez prakse nema napretka. Pored isceliteljskih tehnika, sklon sam duhovnim tehnikama. Išao sam na mnogo inicijacija, bio sam kod velikih svetskih učitelja. Bio sam na preko 100 seminara iz raznih oblasti isceliteljskih tehnika uglavnom, završio englesku četvorogodišnju školu homeopatije. Učitelj sam reiki-a, prana healing-a i drugih tehnika.

~ P&G: Kako je Vaša baka lečila u svoje vreme?

Vladan: Baka je bila fenomen po tome što je niko nije učio. Bila je majstor za iscelivanje uganuća i preloma i bila je seoska babica. Samo jednom je videla kako žene porađaju i nastavila da radi. Mislimo da je bilo između 150 i 250 porođaja. U to vreme i u selu je to bio veliki broj, i nikada se nije desilo ništa loše. Baba je znala, verovatno iz prasećanja, da peva vedske pesme – basme koje leče, da masira i okrene dete u položaj za rađanje. Lečila je i čajevima, starim metodama skidanja negativne energije pomoću basmi, mantri, olovom.

~ P&G: Uvideli ste da većina ljudi koji dolaze kod Vas kako biste im pomogli da izađu iz problema, suštinski nije srećna?

Vladan: Moja urođena ljubav jeste rad sa ljudima, a ja to zovem duhovni rad. Veliki broj ljudi nisu srećni ili nisu sasvim srećni. Ovo je teška konstatacija, ali je tako. Sreća i radost je ustvari nešto što bi trebalo da bude normalno za nas, da to bude naše radno stanje. Ako nismo srećni i radosni onda smo u stanju ispod normale. To stanje kod mnogih ljudi, na žalost, može da traje celi život.

~ P&G: Na koji način Vi „vidite“ ljude kojima pomažete?

Vladan: Za mene kao urođenog jasnovida, poznavanje izvora je ključ, a izvor je duhovni nivo. To zovem karmička dijagnostika. Čoveka posmatram celovito: po izgledu, oblačenju, isijavanju, jasnoći govora. Razdvajam sve to u tri celine: duhovnu, emotivnu tj. astralnu i materijalnu. Čovek je komplikovano i vrlo složeno biće i ima 7 tela: fizičko, energetsko, astralno, eterično, mentalno, božansko i duhovno. Zbog  pojednostavljenja, čoveka posmatram kao biće sa tri nivoa postojanja: duhovni, astralni i fizički. Pod duhovnim, to je jasnoća nečijeg govora, stremljenja, ciljevi u životu. Pod astralnim podrazumevam osećanja koja ima, da li je pun ljubavi, tuge, mržnje, ozlojeđenosti. Fizički vidim kako izgleda kakvo mu je stanje tela, zdravlje, kondicija… Moje „viđenje“ traje nekoliko sekundi.

~ P&G: Kako izgleda Vaš rad sa nekom osobom?

Vladan: Osoba se predstavlja i kratko opisuje problem. Ocenio sam korak, izgled, način odevanja, raspored boja, boju i snagu glasa, jasnoću izražavanja, emocionalno i fizičko stanje. Obolelo mesto i osećanja koja ima, govore kako osoba razmišlja i koji je uzrok bolesnog stanja. Nekom preporučujem da se javi lekaru, nekom sugerišem promenu načina života koji je doveo do tog stanja, odradim opuštanje, ukažem na greške u življenju, dam uputstva, ohrabrim… Nekom uradim regresiju da oslobodi neko nerešeno stanje iz prošlosti, nekog naučim vežbama, obučim da svesno diše…

~ P&G: Koja poboljšanja zapažate kod ljudi koji dolaze kod Vas na tretmane?

Vladan: Uglavnom kažu da im je bolje, primećujem u njima više radosti i sreće. Kao da su spustili težak teret koji su nosili na ramenima. Naravno, niko od njih nije ni tražio da ga nose, niti to nekom pomaže. Primećujem promenu u shvatanjima i življenju, mnogi od njih počinju da se bave duhovnim radom, počinju da upravljaju svojim životom. Kada vidim da nekog sve to počinje interesovati, pomognem mu duhovnim poukama kako da dalje radi na sebi.

~ P&G: Kakvo je naše pravo biće?

Vladan: Čovek ima u sebi dve moćne energije – izbor i odluku. To se može nazvati snaga namere. Našim izborom upravlja naša mudrost, ona koju smo dostigli. Naš izbor može biti i pogrešan naravno, ali razvijajući znanje, razvijamo sposobnost dobrog izbora. Naše unutrašnje biće možemo videti ukoliko imamo razvijen potencijal ili naučiti razne tehnike da bismo ga videli. Svetlostno telo, odnosno isijavanje svetlosti iz naših ćelija, možemo videti ako smo se bavili duhovnim radom i „punili“ sa svetlošću. Možemo videti i svoj kanonski lik koji nam je Bog dao prilikom stvaranja. On je lep, prosvetljen, sa aurom koja pleni. Možemo ih videti pomoću raznih tehnika, što ne može svako. U situacijama kad smo mirni, zahvalni, sređeni, onda možemo stabilizovati jedan prekrasni lik, koga nazivam kanonski. Kanonski lik, po mom mišljenju je projekcija naše suštine.

ODELO ZA NAŠE TELO

~ P&G: Kada bi naša odeća oslikavala naš unutrašnji svet, kakva bi ona bila?

Vladan: Čovek koji se bavi sobom, duhovnošću i duhovnim veštinama, on razvija svetlost u sebi i u drugima. Naša prava  odeća je od svetlosti, mi smo svetlosna bića. Čovek koji malo bolje „vidi”, vidi čoveka u svetlosti.

Evo male vežbe: Koncentrisati se na srce, sredinu pluća, i sa namerom isijavanja svetlosti na naše ćelije, da sve ćelije ispunimo svetlošću. Ako određeno vreme ovo radimo kao vežbu, u nama će biti vidljivo svetlosno telo.

~ P&G: Vi ste u stanju da vidite čovekovu auru. Šta je aura, kako ona izgleda i šta govori o nama?

Vladan: Aura je vidljivi omotač oko našeg fizičkog tela. Ona oslikava našu suštinu, naše zdravlje, težnje. Po njoj se može proceniti i stanje zdravlja, emocija, kao i duhovno stanje. Nije uvek jasna aura i nije laka za videti. Aura može biti mala, velika; sveti ljudi imaju velike aure, deluju pozitivno na ljude. Postoje oni koji imaju dosta tamne aure, oni deluju negativno na okolinu i to je svako od nas iskusio. U nečijem prisustvu nam je lepo bez ikakvog razloga ili nas osoba napuni negativnom energijom. Od toga se možemo štititi tako što sebe osnažimo održavanjem zdravlja i duhovnim zdravljem, ili da budemo pripravni pa napravimo određeni napor da to na nas ne deluje. Na taj način se dosta toga može sprečiti.

~ P&G: Kako naše misli utiču na nas?

Vladan: Mi zapravo imamo samo jednog neprijatelja i to siu naše misli. Prosečnog čoveka raznose misli. Možemo ih ukrotiti tehnikama molitve ili meditacije, svakodnevnim radom, i u dužem periodu. Tada ćemo imati izbistreniji pogled na svet i sve oko sebe i moći ćemo da „vidimo“ bolje. Trebalo bi da naučimo kako da se ne poistovećujemo sa umom jer on pripada materijalnom svetu, kao i telo. Misli nas bacaju u prošlost koju tada ponovo i ponovo prožiljavamo, ili u budućnost koja nije došla. Čovek koji je ukrotio misli, živi u sadašnjosti i nema problema.

~ P&G: Kako možemo sebe isceljivati?

Vladan: Jedna od isceliteljskih tehnika je i pisanje. Pisanje je dobra tehnika koju bi svako od nas trebalo da koristi tokom dana, da napiše dnevno makar jednu rečenicu. Pesnik sam po pravoj svojoj vokaciji, ispred svega ostalog, gde sam postigao određene uspehe. Biti pesnik, znači povezati se duboko sa svojom suštinom. Pesma više od svega, dolazi iz naše duše i po pesmi možemo dublje upoznati čoveka. Daj mi jednu tvoju pesmu, i daću ti tvoju biografiju. Pisanje je odmor od briga i emocionalnih stresova i ulazak u jedan specifični oblik meditacije, jer smo suzili koncentraciju na nešto važno i stavili to na papir. Neke od mojih pesama se mogu naći u Srpskom žurnalu.

~ P&G: Kakav je po Vama život oslobođen patnje i briga?

Vladan: Moguće da nismo naučili, shvatili ili prepoznali, ili nas niko nije naučio da je život ogroman potencijal i da ga sami moramo iskoristiti. Ako imamo ideju da patnja nije smisao života, naći ćemo način da budemo u radosti, blaženstvu i sreći. Bog nam je dao život da bude radost, svetlost i ljubav.

Jedan od načina da budemo srećni jeste da naučimo da delimo, da dajemo. Postoje ljudi koji po prirodi lako dele, i oni koji nemaju tu koordinatu. Kada bi čovek naučio da deli i da ne traži ništa zauzvrat, on bi bio prosvetljen. Davanje je samo kada daješ i ne obazireš se da li ćeš nešto dobiti. Mi smo ustvari svi jedan organizam, i kada razvijemo tu sposobnost da druge posmatramo kao sebe, onda mi živimo u jednoti, živimo u Bogu.

„ZAHVALNOST JE NAJVEĆA MOLITVA“

~ P&G: Šta smatrate najboljom molitvom?

Vladan: Ako me neko pita kako se najbolje moliti, rekao bih – Nemoj se moliti, stvaraj i zahvaljuj! Prosečna molitva je najčešće obična tražilica, u okviru sebičnosti. Bog je nama dao velike potencijale, i vidjljive i nevidljive, i na svemu treba da mu se neprekidno zahvaljujemo, i to je za mene zapravo najveća i prava molitva. I treba iskreno razgovarati sa Bogom.

~ P&G: Zašto nam je još potrebna molitva?

Vladan: Molitvom i meditacijama podižemo nivo svesti i na taj način lečimo slabost prema iskušenjima i pojačavamo snagu volje i dostižemo najveći unutarnji mir. Meditacija ili molitva vode ka životu u sadašnjem trenutku. Sadašnji trenutak je najvažniji trenutak u našem životu. Ne vidim puno srećnih ljudi, ali ni onih koji žive sadašnji trenutak.

Um ima sposobnost da nas vraća u proživljene momente, u prošlost punu briga i da nas vraća na ono što smo odživeli ili projektujemo budućnost. Smatra se da od 100 godina, nema više od 4-5 godina života u sadašnjem trenutku. Jasnije rečeno, pravog života. Čovek koji živi u sadašnjem trenutku je istinski živ i srećan, zato savetujem knjigu Majkla Brauna Proces prisutnosti, koja vam može pomoći u učenju tehnika proživljavanja prošlosti i ostvarenja sadašnjeg trenutka.

~ P&G: Kako Vi vidite svet?

Vladan: Za mene je život čista lepota. Vidim svet kao prekrasan, vidim prirodu i njenu auru u hiljadu boja, kao rascvetale boje. Treba imati razvijenu sposobnost viđenja za to i da budemo u sadašnjem trenutku i da malo otvorimo treće oko. Kroz treće oko bukvalno možemo videti oko svega postojećeg neizmeran broj boja koje titraju. Tako vidimo i svoje unutrašnje i spoljašnje biće kao jedno. To je toliko lepo da ni jedan pesnik ili književnik ne bi umeo to da izrazi ili najveći slikar da naslika.

I za kraj, Vladanovi saveti za savršen život:

1. Živite u istini
2. Svaki dan vežbajte, duhovno, emocionalno, fizički
3. Ma kako teška bila situacija koja vas je snašla, ne smete zaboraviti sebe, nađite vremena za sebe
4. Živite kao da ste u idealnoj budućnosti. Ne zamišljate je, već živite ono što bi za vas bila idealna budućnost
5. Neka jedini Bog bude uvek u vašim mislima.

Druženje sa Vladanom nam pomaže da otkrivamo svet koji nije onakav kakvim ga vidimo i da ga upotrebimo u svrhu ljubavi i duhovnog napretka.

Na koji način Vam Vladan može pomoći kao i o njegovim uputstvima za napredak, možete nam pisati na kontakt@plesigrad.rs

Linkovi:

https://srpskizurnal.com/

https://www.delfi.rs/knjige/42839_proces_prisutnosti_knjiga_delfi_knjizare.html

Foto: Privatna galerija

unsplash.com

pexels.com

Članak Povratak narodnoj mudrosti ili, šta vas sprečava da budete srećni? se pojavljuje prvo na Ples i Grad.

„Dobar život je onaj koji je inspirisan ljubavlju, a rukovođen znanjem.”

                                                                                                                                                                                     Bertrand Rasel

Kako „osvojiti“ sreću?

Na ovo pitanje davne 1930. godine pokušao je da odgovori i Bertrand Rasel u knjizi baš tog naslova „Osvajanje sreće“.

Bertrand Rasel (18. maj 1872. – 2. februar 1970.) je bio britanski filozof i matematičar, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1950. godine. Rođen je u jednoj od najistaknutijih aristokratskih porodica u Velikoj Britaniji. Bez roditelja je ostao rano i u matematici je našao spas; kao mlad bio je vrlo depresivan, a pomišljao je i na samoubistvo. Studirao je filozofiju, matematiku i logiku. Njegov rad imao je značajan uticaj na matematiku, logiku, teoriju skupova, lingvistiku, veštačku inteligenciju, informatiku i razna područja analitičke filozofije, naročito filozofiju matematike, filozofiju jezika, epistemologiju i metafiziku. Bio je istoričar, društveni kritičar, politički aktivista. Rasel je bio jedan od najistaknutijih logičara i intelektualaca 20. veka.

Već smo pominjali Rasela u našem tekstu o dokolici.

Još je mnogo predivnih mudrosti Bertnarda Rasela i možete ih naći ovde. (na engleskom jeziku).

Ali, da se vratimo na knjigu „Osvajanje sreće“. Knjiga je napisana 1930. godine i bilo mi je potpuno neverovatno da čitam tako davno napisano štivo, koje kao da je pisano danas. Forma je drugačija, suština je (očigledno) ista. Sve su ovo svakako teme kojima se filosofija oduvek bavi; ipak kod ove knjige je fascinantno to što se čini kao da je pisana u sadašnjosti, sa svim novinama i izazovima sa kojima se susrećemo. I koliko je samo genijalni Rasel prethodio današnjoj opsesiji samopomoći, koja je često promašena, prazna i pogrešna.

Na početku Rasel sam kaže da je knjigu napisao u „uverenju da dobro odmerenima naporima mnogi nesrećni ljudi mogu da postanu srećni“. Nema duboke filosofije niti je za čitanje potrebno visoko obrazovanje; ova knjiga je za sve nas.

Tako se u prvom delu knjige bavi Uzrocima nesreće i piše o tome zašto su ljudi nesrećni, o dosadi i uzbuđenju, o umoru, zavisti, osećanju greha, maniji gonjenja i strahu od javnog mnjenja.

Drugi deo knjige posvećen je Uzrocima sreće. Odgovara na pitanje da li je sreća moguća. Piše o poletu, naklonosti, porodici, radu, interesovanju, naporima i zaključuje poglavljem Srećan čovek.

Rasel kaže da je sposobnost biti srećan upravo to: sposobnost. Na tome mora da se radi i da se neguje da bi se sreća postigla. Osvajanje sreće je recept Rasela za dobar život.

Posle mnogo godina bavljenja ovim temama, posle studija logoterapije na Viktor Frankl Institutu u Teksasu/SAD mogu da kažem da je ova Raselova knjiga jedan pravi biser. Način na koji je sagledao i razložio stvari, pomogao čitaocu da razume je zaista fascinantna. I zaista, nema duboke filosofije, sve je tako jednostavno napisano i razloženo, ipak je knjigu pisao jedan matematičar i logičar.

Preporučujem svakako ovu korisnu knjigu za čitanje i poklon.

Izvori:

Бертранд Расел — Википедија (wikipedia.org)

Osvajanje sreće | Delfi knjižare | Sve dobre knjige na jednom mestu

The Conquest of Happiness by Bertrand Russell (goodreads.com)

Bertrand Russell Quotes (Author of A History of Western Philosophy) (goodreads.com)

O logoterapiji – DOBRO – Institut za logoterapiju, obrazovanje i savjetovanje (dobroinstitut.hr)

Education – viktorfranklinstitute.org

Foto: Spale media

Članak Osvajanje sreće se pojavljuje prvo na Ples i Grad.

P&G: MOLIMO VAS DA SE KRATKO PREDSTAVITE (SEBE I DETE, OSNOVNE INFORMACIJE I OSTALO ŠTO ŽELITE DA PODELITE SA NAŠIM ČITAOCIMA)

Nataša: Moje ime je Nataša Gligorijević. Završila sam poljoprivredni fakultet. Živim u mestu Vučje, na jugu Srbije u sredini gde se odstupanja od konvencionalnih normi ponašanja često osuđuju, jer se ne razumeju. Volim ljude, volim iskrenost, poštovanje i poštenje. Iznad svega volim muziku i igru. U mojoj kući se po ceo dan čuje muzika.

Sada imam 46 godina i mnogo lepih i ružnih situacija u životu iza sebe. Kroz sve to mi je muzika pomogla. Ja se smejem uz muziku, plačem i tugujem uz muziku. Ona mi pomaže da tugu, bes, ljutnju, razočarenja, sreću i radost proživim na način da te emocije ne ostanu zaglavljene u telu i mozgu. Kroz život sam naučila da kada su emocije zaglavljene u bilo kom delu tela sigurno vode u bolest. To sam i sama iskusila, kad sam gledala smrti u oči rađajući svoje prvo dete.

Majka sam dve devojčice. Moja starija ćerka ima 13 godina, lepo crta, piše pesme i prozu. Nagrađivana je više puta na raznim konkursima za osnovce, a ima dara i za pevanje. Mlađa je rođena balerina, kao ja. Ide u četvrti razred osnovne škole i jako joj smeta, što joj drugari ne razumeju zašto ide na balet, ali mi radimo na tome da se to promeni. Voli da crta i gleda crtaće, posebno filmove o plesu. Pomaže mi u bašti i po kući.

Živim na selu, negujem svoju poluorgansku baštu. Suprug je velika podrška deci i meni.

P&G: I SAMI STE SE BAVILI PLESOM, NAPIŠITE NAM UKRATKO KAKO?

Nataša: Bila sam oduševljena grupom Lokice, koje su nastupale sa Zdravkom Čolića i plesnom grupom Petra Slaja, u vreme kada sam odrastala. To oduševljenje me i danas prati i inspiriše; zamišljam sebe, kako i ja igram u jednoj takvoj grupi.

Moja želja da plešem nije bila baš odmah prihvaćena, jer sam bila tiha, povučena, introvertna devojčica. U šestom razredu dobijem priliku da napravim grupu i pozovem sve devojčice od 5 do 8 razreda da dođu u biblioteku na audiciju. Devojčice su odabrane, grupa napravljena. 1987. godine na smotri modernog omladinskog baleta Srbije u Beloj Palanci naša grupa „Mladost“ osvaja treće mesto. Savršeno iskustvo, sreća, radost i energija da nastavimo da plešemo. To je bio ostvaren moj mladalački san. Naučila sam pravilno držanje tela, imala dobru kondiciju i što je najvažnije – stekla sam veru u sebu.

P&G: OD KAD VAŠE DETE PLEŠE I ZAŠTO? KO JE NJENA INSPIRACIJA U PLESU?

Nataša: Moja mlađa ćerka Draga pleše od svoje 6-e godine, sa prekidima tokom zime, jer smo udaljeni od grada 15 kilometara. Zimi je teško, nema autobusa, ili kasne, a suprug je tada radio u fabrici u tri smene i nije mogao da vozi Dragu na treninge kada je to bilo potrebno. Ali, prevazilazimo sve izazove!

Mislim da je Draga pored mene zavolela ples, jer ja ponekad znam da zaigram u kući bez nekog posebnog razloga; pesma mi se dopala, prekidam to što radim, odigram pa nastavim dalje.

Prvi put sam primetila da oseća ritam sa dve godine. Stoji ispred TV-a, ide pesmica tokom crtanog filma i Draga „pravi“ prve pokrete. To mi je bio „okidač“ da obratim pažnju na taj talenat. Ona kad igra ima neki drugačiji pogled u očima, drugačiji govor tela. Dopada joj se što su oko nje deca, koja vole ples. Na plesu ju je grupa prihvatila, stekla je drugare, koje u školi nema, jer svi misle da je čudna jer ne priča o igricama, slavnim TikToker-ima ili YouTube-erima. Na plesu je srećna, ponosna, nasmejana. Prvo su joj se dopali šljašteći kostimi, lepršave suknjice i frizurice. Kasnije inspiraciju nalazi u tome što napreduje sve je bolja, treneri je hvale, a i sama se trudi da vežba kod kuće, između treninga, ima osećaj pripadnosti i to je ispunjava. Kada igra to je njen svet lepote, ljubavi, sreće.  Mislim da je to njena inspiracija. Prvo je dve godine igrala džez balet, a onda je prešla na šou dens i to joj se dopada jako.

P&G: KAKO MISLITE DA JE PLES BIO KORISAN ZA VAŠE DETE I DECU UOPŠTE? U ČEMU VAŠE DETE NAJVIŠE UŽIVA U PLESU?

Nataša: Ples je Dragi puno pomogao u psihičkom smislu. Podigla je svoje samopouzdanje. Prestala je da plače svaki čas, kod kuće i u školi. Na primer učiteljica ukaže na neku grešku, ona plače, drugari neće da se druže sa njom, plače. Ples je sve to izbrisao. Naučila je da ima svoj stav, da slobodno kaže svoje mišljenje ili predlog. Shvatila je da su svi drugačiji i da to treba da poštuje.  Stvorila je osećaj odgovornosti za sebe i druge oko sebe. Mentalno je jača, a time i bolja u školi. Zdravija je ređe se prehladi, jer je ples uticao i na jačanje imuniteta. Srećna je, a osmeh, koji vidim kad god krećemo na trening je neopisivo najlepši prizor za roditelje. Više je nije sramota da sa ponosom kaže da je njena grupa osvojila prvo mesto na nekom takmičenju. Najviše voli to što može da izrazi svoje osećaje kroz pokret, jer ples je pomalo i gluma.

P&G: ZAŠTO BISTE PREPORUČILI RODITELJIMA DA VODE SVOJU DECU U PLESNU ŠKOLU?

Nataša: Iz mog iskustva i moje priče ples je učiteljica života. Ples je način života. Deca na plesu stiču važne životne veštine. Samopouzdanje. Značaj timskog rada u smeru uspeha. Značaj samostalnog rada, odgovornosti, ka sebi i timu. Poštovanje različitosti. Dečaci uče važnost jednakosti polova. Jačaju mentalni sklop, razvijaju moždane vijuge. Telo luči hormon sreće u većim količinama, jer kad plešu, postoji samo muzika, pokret, sreća, mir i radost. U plesu nema mesta besu, stresu, ljutnji, anksioznosti, nasilju. Fizički su zdravi. Telo im se razvija na pravilan način. Meni je najvažnije što ples blagotvorno deluje na psiho-fizičko zdravlje, a svakom roditelju je zdravlje deteta najvažnije.

Foto: privatna galerija

Članak Plesno srce devojčice sa juga Srbije se pojavljuje prvo na Ples i Grad.