Do sada smo uradili nekoliko razgovora sa plesačima i roditeljima plesača iz različitih delova sveta. Danas vam predstavljamo Dragu Gligorijević i njenu Mamu Natašu, iz Vučja, sa juga Srbije. Naša je misija da promovišemo ples i kroz podršku plesačima u manjim sredinama, baš kao što je to ovde slučaj.

P&G: MOLIMO VAS DA SE KRATKO PREDSTAVITE (SEBE I DETE, OSNOVNE INFORMACIJE I OSTALO ŠTO ŽELITE DA PODELITE SA NAŠIM ČITAOCIMA)

Nataša: Moje ime je Nataša Gligorijević. Završila sam poljoprivredni fakultet. Živim u mestu Vučje, na jugu Srbije u sredini gde se odstupanja od konvencionalnih normi ponašanja često osuđuju, jer se ne razumeju. Volim ljude, volim iskrenost, poštovanje i poštenje. Iznad svega volim muziku i igru. U mojoj kući se po ceo dan čuje muzika.

Sada imam 46 godina i mnogo lepih i ružnih situacija u životu iza sebe. Kroz sve to mi je muzika pomogla. Ja se smejem uz muziku, plačem i tugujem uz muziku. Ona mi pomaže da tugu, bes, ljutnju, razočarenja, sreću i radost proživim na način da te emocije ne ostanu zaglavljene u telu i mozgu. Kroz život sam naučila da kada su emocije zaglavljene u bilo kom delu tela sigurno vode u bolest. To sam i sama iskusila, kad sam gledala smrti u oči rađajući svoje prvo dete.

Majka sam dve devojčice. Moja starija ćerka ima 13 godina, lepo crta, piše pesme i prozu. Nagrađivana je više puta na raznim konkursima za osnovce, a ima dara i za pevanje. Mlađa je rođena balerina, kao ja. Ide u četvrti razred osnovne škole i jako joj smeta, što joj drugari ne razumeju zašto ide na balet, ali mi radimo na tome da se to promeni. Voli da crta i gleda crtaće, posebno filmove o plesu. Pomaže mi u bašti i po kući.

Živim na selu, negujem svoju poluorgansku baštu. Suprug je velika podrška deci i meni.

P&G: I SAMI STE SE BAVILI PLESOM, NAPIŠITE NAM UKRATKO KAKO?

Nataša: Bila sam oduševljena grupom Lokice, koje su nastupale sa Zdravkom Čolića i plesnom grupom Petra Slaja, u vreme kada sam odrastala. To oduševljenje me i danas prati i inspiriše; zamišljam sebe, kako i ja igram u jednoj takvoj grupi.

Moja želja da plešem nije bila baš odmah prihvaćena, jer sam bila tiha, povučena, introvertna devojčica. U šestom razredu dobijem priliku da napravim grupu i pozovem sve devojčice od 5 do 8 razreda da dođu u biblioteku na audiciju. Devojčice su odabrane, grupa napravljena. 1987. godine na smotri modernog omladinskog baleta Srbije u Beloj Palanci naša grupa „Mladost“ osvaja treće mesto. Savršeno iskustvo, sreća, radost i energija da nastavimo da plešemo. To je bio ostvaren moj mladalački san. Naučila sam pravilno držanje tela, imala dobru kondiciju i što je najvažnije – stekla sam veru u sebu.

P&G: OD KAD VAŠE DETE PLEŠE I ZAŠTO? KO JE NJENA INSPIRACIJA U PLESU?

Nataša: Moja mlađa ćerka Draga pleše od svoje 6-e godine, sa prekidima tokom zime, jer smo udaljeni od grada 15 kilometara. Zimi je teško, nema autobusa, ili kasne, a suprug je tada radio u fabrici u tri smene i nije mogao da vozi Dragu na treninge kada je to bilo potrebno. Ali, prevazilazimo sve izazove!

Mislim da je Draga pored mene zavolela ples, jer ja ponekad znam da zaigram u kući bez nekog posebnog razloga; pesma mi se dopala, prekidam to što radim, odigram pa nastavim dalje.

Prvi put sam primetila da oseća ritam sa dve godine. Stoji ispred TV-a, ide pesmica tokom crtanog filma i Draga „pravi“ prve pokrete. To mi je bio „okidač“ da obratim pažnju na taj talenat. Ona kad igra ima neki drugačiji pogled u očima, drugačiji govor tela. Dopada joj se što su oko nje deca, koja vole ples. Na plesu ju je grupa prihvatila, stekla je drugare, koje u školi nema, jer svi misle da je čudna jer ne priča o igricama, slavnim TikToker-ima ili YouTube-erima. Na plesu je srećna, ponosna, nasmejana. Prvo su joj se dopali šljašteći kostimi, lepršave suknjice i frizurice. Kasnije inspiraciju nalazi u tome što napreduje sve je bolja, treneri je hvale, a i sama se trudi da vežba kod kuće, između treninga, ima osećaj pripadnosti i to je ispunjava. Kada igra to je njen svet lepote, ljubavi, sreće.  Mislim da je to njena inspiracija. Prvo je dve godine igrala džez balet, a onda je prešla na šou dens i to joj se dopada jako.

P&G: KAKO MISLITE DA JE PLES BIO KORISAN ZA VAŠE DETE I DECU UOPŠTE? U ČEMU VAŠE DETE NAJVIŠE UŽIVA U PLESU?

Nataša: Ples je Dragi puno pomogao u psihičkom smislu. Podigla je svoje samopouzdanje. Prestala je da plače svaki čas, kod kuće i u školi. Na primer učiteljica ukaže na neku grešku, ona plače, drugari neće da se druže sa njom, plače. Ples je sve to izbrisao. Naučila je da ima svoj stav, da slobodno kaže svoje mišljenje ili predlog. Shvatila je da su svi drugačiji i da to treba da poštuje.  Stvorila je osećaj odgovornosti za sebe i druge oko sebe. Mentalno je jača, a time i bolja u školi. Zdravija je ređe se prehladi, jer je ples uticao i na jačanje imuniteta. Srećna je, a osmeh, koji vidim kad god krećemo na trening je neopisivo najlepši prizor za roditelje. Više je nije sramota da sa ponosom kaže da je njena grupa osvojila prvo mesto na nekom takmičenju. Najviše voli to što može da izrazi svoje osećaje kroz pokret, jer ples je pomalo i gluma.

P&G: ZAŠTO BISTE PREPORUČILI RODITELJIMA DA VODE SVOJU DECU U PLESNU ŠKOLU?

Nataša: Iz mog iskustva i moje priče ples je učiteljica života. Ples je način života. Deca na plesu stiču važne životne veštine. Samopouzdanje. Značaj timskog rada u smeru uspeha. Značaj samostalnog rada, odgovornosti, ka sebi i timu. Poštovanje različitosti. Dečaci uče važnost jednakosti polova. Jačaju mentalni sklop, razvijaju moždane vijuge. Telo luči hormon sreće u većim količinama, jer kad plešu, postoji samo muzika, pokret, sreća, mir i radost. U plesu nema mesta besu, stresu, ljutnji, anksioznosti, nasilju. Fizički su zdravi. Telo im se razvija na pravilan način. Meni je najvažnije što ples blagotvorno deluje na psiho-fizičko zdravlje, a svakom roditelju je zdravlje deteta najvažnije.

Foto: privatna galerija