Petu po redu Radionicu ličnog razvoja – Sreća je trenutak, održali smo u subotu, sa naglaskom na temu TIHOVANJE i tome kako nam može pomoći u svakodnevnom životu. Takođe smo upražnjavali vizuelizaciju i pričali o pojedinim doživljajima, o upoznavanju sebe i svoje sreće. Naš gost, saputnik i prijatelj, bio je, kao i do sada vidar Vladan Pantelić.

Pozivamo Vas i na šestu po redu Radionicu ličnog razvoja – Sreća je trenutak, koju ćemo održati 2. marta, od 12-15h, kada ćemo pričati o tome Zašto povređujemo zglobove i o svesnosti zglobova. Priča o zglobovima je ustvari priča o životnom ciklusu pojedinca. Predavanje na ovu temu biće održano tehnologijom tihovanja. Ova metoda predavanja je mnogo moćnija od uobičajenog predavanja, na primer pevanje svetih tekstova iz Biblije, moćnije i prirodnije od čitanja.

PREUZMI PROGRAM RADIONICE: 02.03. Program Radionice

A sada o tome kako smo se proveli u subotu 🙂

Predivna srpska reč – TIHOVANJE, umesto strane i manje razumljive – meditacija, jedan je od načina da osluškujemo sebe i svoje unutrašnje biće, i jedan od načina dubokog ronjenja u okean svesti. Tihovanje naliči na nečujnu molitvu – najdublji tih. Bez tihovanja duhovni napredak je spor, gotovo nemoguć. Zašto je TIHOVANJE od izuzetne važnosti, koliko je važno da „uronimo“ u sebe i izmestimo se kako nas nikakav spoljašnji nemir ne bi ometao, pričao nam je Vladan:

„Prvi put sam čuo za taj izraz kada sam bio dete od mog dede Nikole. Imao je običaj da se popne na zaravan iznad našeg doma, zaravan sa divnim pogledom. Svakog dana bi otišao i gledao planine u daljini. Pitali smo ga šta radi gore. Govorio je: „Gledam u planine, tihujem“. Nikada za tu reč ni on ranije nije čuo. Nekako mu je došla iz dubine bića. Za njega tihovanje je bilo posmatranje venaca plavih planina na jugu od našeg doma, posmatranje bez misli.

MI NEMAMO DRUGOG NEPRIJATELJA U ŽIVOTU OSIM SVOJIH MISLI! ONE SU TE KOJE PRAVE ZBRKU U NAMA I U NAŠEM SPOLJAŠNJEM ŽIVOTU.

Dakle, u stanju dubokog tihovanja, ne mislimo ni o čemu, niti imamo svest o bilo čemu. U tom stanju tihovanje i molitva bez reči su isto. Tada je naše biće u polju stvaranja – jedinstvenom polju. Tada nismo ni budni niti smo zaspli. Tada smo u onostranjenju. Najvažnije naše stanje jeste kad smo u bezmislima. Čovek je tada ono što JESTE. Tada je duboko srećan, potpuno ispunjen, ispunio je svoj život.

Vizuelizacija – forma drveta

Radili smo vizuelizaciju. Zadatan je bio pronaći put ka šumi, a u šumi prepoznati svoje drvo; pronaći najveće drvo u šumi, drvo poglavicu. Dodatak zadatku je bio da svako popravi, alhemijom svesti, prostor oko drveta ili da popravi nešto na drvetu, da ga zalije, i sve drugo što smeta. Ovo je, ustvari, rad na sebi, preko simbolike drveta. Završna alhemijska radnja na sebi je da zagrlimo drvo.

Kako učesnici koriste maštu i otpuštaju sprege

Učesnici su opisali svoje doživljaje i emotivno ih proživeli:

Slobodanka kaže: „Sreća ne mora biti neka euforija, došlo mi je to „niotkuda“, jednog jutra za doručkom. Sreća je i okupljanje ljudi, radosno dete, pevanje ptica. Život u sreći mene tera na pokret, jačam svoje zglobove kroz ples, tako  otklanjam sputanost.“

„Učili su nas da budemo ozbiljni u nekim godinama. Ja plešem i pevam bez obzira na godine, jer dete u meni hoće da se igra. Ne mislim o godinama, naprosto kažem sebi: JA TO MOGU! AKO TREBA DA „CAPNEM“ NEKA TO BUDE DOK PLEŠEM.“

Mira veruje da svako od nas ima način kroz koji će da pokaže, da izrazi svoju emociju ili sreću. Dala je i primer osobe koja je temperaturu izbacila kroz pokret jer joj je teško kroz komunikaciju da ispolji nešto što je pritiskalo. Uspela je da izbaci sve iz sebe igrajući, kroz ples, spontani i opušteni pokret. „Uprkos osudama, nađimo način za otpuštanjem mašte i za kreativnost“, kaže ona.

Sunčica smatra da mnogo mladih ljudi ima velike strahove i da zbog njih mnogo toga ne postižu, skupljaju se u sebe i ne izražavaju se. „Mislim da ove radionice nisu samo za nas, već za širu populaciju. Ko god bi želeo da čuje kako da dođe do sebe i kako da se oslobodi strahova. Tome težimo ovde. Potrebno je i telesno i mentalno biti pokretan da bi čovek bio kompletan.“

Kako još upoznajemo sebe?

Dato nam je mnogo mogućnosti da upoznamo sebe. Dato nam je, na primer. i da se lečimo samo preko šaka… Preko prstiju se mogu lečiti unutrašnji organi i svaki prst predstavlja neku emociju i organ… Trebalo bi masirati svaki prst, svakog dana, kaže Vladan. Palac predstavlja želudac i slezinu, brige. Kažiprst – bubrege, bešiku i strah. Srednji prst – bes, žuč i jetru. Prstenjak – tugu i žalost, pluća i debelo crevo. Mali prst – nervozu, srce  i tanko crevo, a dlan – pupak i radost.

„Svako može da nauči da se leči sam i ishranom, jer svaka bolest je došla iz misli i iz hrane. Pričali smo puno o sreći, zaključivši da bi sreća trebalo da bude naše radno stanje. Pri ustajanju treba da se otvorimo, raširimo ruke, popričamo sa Bogom. Sreća – to je puno pojmova.“

MI SMO POVEZANI, NE SAMO SA LJUDIMA, VEĆ I SA BILJKAMA, ŽIVOTINJAMA I MINERALIMA. SVI SMO MI JEDNO!

„Svi oni koji su nekad plesali, osetili su nešto BEZVREMENO, kao da ne postoje.“

Još neki od Vladanovih saveta:

• Predlaže da uvedemo u svoju praksu sve naučeno, da krenemo u novi dan srećno.
• Rekao bih NE-RAD, ništa ne radim samo dejstvujem iz stanja sreće.
• Veliko znanje stičemo i preko knjiga, mnogo šta se sazna, i to nam skraćuje puteve… Naročito su vredne knjige koje su pisali prosvetljeni ljudi.
• Sve što radimo, proizvodi karmu – neko delo. I dobra i loša dela imaju odraz u nama.
• Sve u prirodi možemo da upotrebimo za učenje.

Fotografije: Ples i Grad

unsplash.com