Baš je ZDRAVa dokolica PRAVa!

personSlađana Milošević
history5 minutes reading

U starogrčkom jeziku termin dokolica je korišćen da označi stvaralaštvo u vremenu koje prođe van obaveznog radnog vremena. Reč je o onome što osoba stvori, tj. napravi u toku svog slobodnog vremena (izvor: https://velikirecnik.com/2017/12/20/dokolica/). Ta dokolica, koja se sastoji iz različitih aktivnosti, može biti i “izvor” smisla.

Danas kada kažemo dokolica obično mislimo na lenčarenje i dosadu, na odsustvo potrebe da se radi i stvara, zbog čega mnogi dokolicu doživljavaju kao negativno stanje koje treba izbegavati.

Da li je tako? I zašto se često osećamo loše kada sebi priuštimo malo dokolice?

“Vreme koje uživate da izgubite nije izgubljeno vreme” mudrost je nobelovca Bertranda Rasela. On je 1932. godine napisao eseј ”Pohvala lenjosti” gde obјašnjava kako bi poslodavci mnogo više postigli ako bi skratili radnu nedelju. Naravno, njegovi predlozi nisu prihvaćeni.

To da je dokolica dobra, kako je na početku 20. veka tvrdio Rasel, potvrdila su istraživanja. Jedno od njih koje je 2017. godine uradio The Ohio State University (vidi ovde). U istraživanju je učestvovalo 1399 osoba, 74% ženskog pola, starosti od 19 do 89 godina.

Učesnici/e su uradili test samo-procene (Pittsburgh Enjoyable Activities Test (PEAT)), a  zatim su učestvovali u deset različitih vrsta slobodnih aktivnosti (opisanih dole).

Šta je mereno?

  • Pozitivna i negativna psiho-socijalna stanja
  • Krvni pritisak
  • Hormon stresa, kortizol (preko 2 dana) i drugi faktori

Koje su neke vrste slobodnih aktivnosti iz studija?

  • Provoditi mirno vreme sam
  • Provoditi vreme opuštajući se
  • Odlaziti u posete drugima
  • Imati obrok sa drugima
  • Raditi zabavne stvari sa drugima
  • Učestvovati u klubovima/zajedničkim aktivnostima i verskim okupljanjima
  • Odmarati
  • Komunicirati sa prirodom
  • Imati sportske aktivnosti
  • Baviti se hobijima

Kakvi su bili rezultati?

Utvrđeno je da su prijatne slobodne aktivnosti povezane sa:

  • Nižim stopama depresije i negativnih stanja
  • Poboljšanim fizičkim i psiho-socijalnim stanjem

Po čemu je različito ovo istraživanje od drugih?

  • U poređenju sa prethodnim studijama koje su proučavale pojedinačne faktore, ovo je velika studija koja se bavi raznim aktivnostima u slobodno vreme i njihovim prednostima za zdravlje i dobrobit
  • Autori studije raspravljaju o važnosti zdravih životnih navika (zdrave navike u ishrani, vežbe za telo, opuštanje (meditacija), zdrave navike spavanja itd.), izbegavanje štetnih navika (pušenje, konzumiranje droga, preterani alkohol itd.); i slobodne aktivnosti kao alati za poboljšanje fizičkog i emocionalnog zdravlja
  • Ova se ravnoteža može razlikovati od osobe do osobe

Dakle, baš je ZDRAVa dokolica PRAVa!

Foto: Pexels.com/Ivan Babydov

Izvori:

https://sh.wikipedia.org/wiki/Dokolica

https://velikirecnik.com/2017/12/20/dokolica/

https://hiperboreja.blogspot.com/2018/06/pohvala-besposlicarenju-bertrand-rasel.html

https://u.osu.edu/emotionalfitness/2017/09/22/mental-health-benefits-of-leisure-activities/

Sladjana Milosevic
Autorka bloga Slađana Milošević,

Akreditovani coach/mentor (MP EIA). Akreditovani coach/mentor supervizor (ESIA)

Diplomate in Logotherapy (Viktor Frankl Institut, SAD)

Logocoaching – coaching primenom osnovnih principa logoterapije.

Coaching – Sir John Whitmore je coaching definisao kao: „Oslobađanje potencijala osobe radi postizanja maksimalnog učinka“ (izvor: Whitmore, J. (2002). Coaching for Performance, Third Edition: Growing People, Performance, and Purpose).

Coaching nije psihoterapija!

Logoterapija – Logoterapija daje odgovore na pitanja o smislu egzistencije. Kao psihoterapeutski pravac unosi u psihoterapiju saznanje da uz telesnu i psihičku dimenziju, čovek poseduje i treću, duhovnu dimenziju. U logoterapiji, fokus je na budućnost, na zadatke i smisao.

Više o logoterapiji možete saznati ovde: Viktor Frankl Institut, Beč/Austrija.

Za više informacija o logocoaching-u, coaching-u i superviziji za coaching i mentorstvo, Slađani možete pisati: kontakt@plesigrad.rs

Izbornik