Razgovori sa Vladanom nam ukazuju na suštinski važne stvari u životu. Savetuje nas da se okrenemo ka „unutra“, a kada to uspemo, dobićemo i sve ostalo što nam je potrebno.

Šta za njega znači pomoć ljudima i koji su njegovi osnovi principi, ispričaće nam na svoj način, svojim „jezikom”.

~ P&G: Kada ste počeli da primećujete Vaš uticaj na ljude i mogućnost da im pomažete? 

Vladan: Još kao mlad, doneo sam odluku da ću da živim paralelno.  Sa jedne strane, ovaj život koji liči na svačiji drugi, završim škole, fakultet, zaposlim se, radim, postanem stručnjak u poslu i tako do penzije. Sa druge strane, radio sam sa ljudima sve vreme. Nakon završenog Tehnološkog fakulteta, karijere tehnologa, doškolovao sam se na trećem stepenu ekonomije, većinom se bavio marketingom.

U ranom detinjstvu, moji najbliži su primetili da imam tople ruke. Tražili su da ih masiram i da im stavljam ruke na glavu, i glavobolja bi im prolazila. Rukama sam opuštao i mišiće leđa, masažama. Potom je i okolina reagovala. To je prvenstveno bio uticaj moje bake. Ona, koja je bila narodna isceliteljka, prenela je na mene znanja i veštine tog vremena, a to sam vremenom usavršavao i nadograđivao.

Iako sam školovan iscelitelj, od rođenja sam imao osećaj da sam kao iscelitelj formiran, osećao sam kao da sve to znam. Pohađao sam veliki broj kurseva i škola kako bih proverio šta je to što ja ustvari „znam“. Nastavljao sam učenje raznih metoda i rada sa ljudima i napredovao. Bez prakse nema napretka. Pored isceliteljskih tehnika, sklon sam duhovnim tehnikama. Išao sam na mnogo inicijacija, bio sam kod velikih svetskih učitelja. Bio sam na preko 100 seminara iz raznih oblasti isceliteljskih tehnika uglavnom, završio englesku četvorogodišnju školu homeopatije. Učitelj sam reiki-a, prana healing-a i drugih tehnika.

~ P&G: Kako je Vaša baka lečila u svoje vreme?

Vladan: Baka je bila fenomen po tome što je niko nije učio. Bila je majstor za iscelivanje uganuća i preloma i bila je seoska babica. Samo jednom je videla kako žene porađaju i nastavila da radi. Mislimo da je bilo između 150 i 250 porođaja. U to vreme i u selu je to bio veliki broj, i nikada se nije desilo ništa loše. Baba je znala, verovatno iz prasećanja, da peva vedske pesme – basme koje leče, da masira i okrene dete u položaj za rađanje. Lečila je i čajevima, starim metodama skidanja negativne energije pomoću basmi, mantri, olovom.

~ P&G: Uvideli ste da većina ljudi koji dolaze kod Vas kako biste im pomogli da izađu iz problema, suštinski nije srećna?

Vladan: Moja urođena ljubav jeste rad sa ljudima, a ja to zovem duhovni rad. Veliki broj ljudi nisu srećni ili nisu sasvim srećni. Ovo je teška konstatacija, ali je tako. Sreća i radost je ustvari nešto što bi trebalo da bude normalno za nas, da to bude naše radno stanje. Ako nismo srećni i radosni onda smo u stanju ispod normale. To stanje kod mnogih ljudi, na žalost, može da traje celi život.

~ P&G: Na koji način Vi „vidite“ ljude kojima pomažete?

Vladan: Za mene kao urođenog jasnovida, poznavanje izvora je ključ, a izvor je duhovni nivo. To zovem karmička dijagnostika. Čoveka posmatram celovito: po izgledu, oblačenju, isijavanju, jasnoći govora. Razdvajam sve to u tri celine: duhovnu, emotivnu tj. astralnu i materijalnu. Čovek je komplikovano i vrlo složeno biće i ima 7 tela: fizičko, energetsko, astralno, eterično, mentalno, božansko i duhovno. Zbog  pojednostavljenja, čoveka posmatram kao biće sa tri nivoa postojanja: duhovni, astralni i fizički. Pod duhovnim, to je jasnoća nečijeg govora, stremljenja, ciljevi u životu. Pod astralnim podrazumevam osećanja koja ima, da li je pun ljubavi, tuge, mržnje, ozlojeđenosti. Fizički vidim kako izgleda kakvo mu je stanje tela, zdravlje, kondicija… Moje „viđenje“ traje nekoliko sekundi.

~ P&G: Kako izgleda Vaš rad sa nekom osobom?

Vladan: Osoba se predstavlja i kratko opisuje problem. Ocenio sam korak, izgled, način odevanja, raspored boja, boju i snagu glasa, jasnoću izražavanja, emocionalno i fizičko stanje. Obolelo mesto i osećanja koja ima, govore kako osoba razmišlja i koji je uzrok bolesnog stanja. Nekom preporučujem da se javi lekaru, nekom sugerišem promenu načina života koji je doveo do tog stanja, odradim opuštanje, ukažem na greške u življenju, dam uputstva, ohrabrim… Nekom uradim regresiju da oslobodi neko nerešeno stanje iz prošlosti, nekog naučim vežbama, obučim da svesno diše…

~ P&G: Koja poboljšanja zapažate kod ljudi koji dolaze kod Vas na tretmane?

Vladan: Uglavnom kažu da im je bolje, primećujem u njima više radosti i sreće. Kao da su spustili težak teret koji su nosili na ramenima. Naravno, niko od njih nije ni tražio da ga nose, niti to nekom pomaže. Primećujem promenu u shvatanjima i življenju, mnogi od njih počinju da se bave duhovnim radom, počinju da upravljaju svojim životom. Kada vidim da nekog sve to počinje interesovati, pomognem mu duhovnim poukama kako da dalje radi na sebi.

~ P&G: Kakvo je naše pravo biće?

Vladan: Čovek ima u sebi dve moćne energije – izbor i odluku. To se može nazvati snaga namere. Našim izborom upravlja naša mudrost, ona koju smo dostigli. Naš izbor može biti i pogrešan naravno, ali razvijajući znanje, razvijamo sposobnost dobrog izbora. Naše unutrašnje biće možemo videti ukoliko imamo razvijen potencijal ili naučiti razne tehnike da bismo ga videli. Svetlostno telo, odnosno isijavanje svetlosti iz naših ćelija, možemo videti ako smo se bavili duhovnim radom i „punili“ sa svetlošću. Možemo videti i svoj kanonski lik koji nam je Bog dao prilikom stvaranja. On je lep, prosvetljen, sa aurom koja pleni. Možemo ih videti pomoću raznih tehnika, što ne može svako. U situacijama kad smo mirni, zahvalni, sređeni, onda možemo stabilizovati jedan prekrasni lik, koga nazivam kanonski. Kanonski lik, po mom mišljenju je projekcija naše suštine.

ODELO ZA NAŠE TELO

~ P&G: Kada bi naša odeća oslikavala naš unutrašnji svet, kakva bi ona bila?

Vladan: Čovek koji se bavi sobom, duhovnošću i duhovnim veštinama, on razvija svetlost u sebi i u drugima. Naša prava  odeća je od svetlosti, mi smo svetlosna bića. Čovek koji malo bolje „vidi”, vidi čoveka u svetlosti.

Evo male vežbe: Koncentrisati se na srce, sredinu pluća, i sa namerom isijavanja svetlosti na naše ćelije, da sve ćelije ispunimo svetlošću. Ako određeno vreme ovo radimo kao vežbu, u nama će biti vidljivo svetlosno telo.

~ P&G: Vi ste u stanju da vidite čovekovu auru. Šta je aura, kako ona izgleda i šta govori o nama?

Vladan: Aura je vidljivi omotač oko našeg fizičkog tela. Ona oslikava našu suštinu, naše zdravlje, težnje. Po njoj se može proceniti i stanje zdravlja, emocija, kao i duhovno stanje. Nije uvek jasna aura i nije laka za videti. Aura može biti mala, velika; sveti ljudi imaju velike aure, deluju pozitivno na ljude. Postoje oni koji imaju dosta tamne aure, oni deluju negativno na okolinu i to je svako od nas iskusio. U nečijem prisustvu nam je lepo bez ikakvog razloga ili nas osoba napuni negativnom energijom. Od toga se možemo štititi tako što sebe osnažimo održavanjem zdravlja i duhovnim zdravljem, ili da budemo pripravni pa napravimo određeni napor da to na nas ne deluje. Na taj način se dosta toga može sprečiti.

~ P&G: Kako naše misli utiču na nas?

Vladan: Mi zapravo imamo samo jednog neprijatelja i to siu naše misli. Prosečnog čoveka raznose misli. Možemo ih ukrotiti tehnikama molitve ili meditacije, svakodnevnim radom, i u dužem periodu. Tada ćemo imati izbistreniji pogled na svet i sve oko sebe i moći ćemo da „vidimo“ bolje. Trebalo bi da naučimo kako da se ne poistovećujemo sa umom jer on pripada materijalnom svetu, kao i telo. Misli nas bacaju u prošlost koju tada ponovo i ponovo prožiljavamo, ili u budućnost koja nije došla. Čovek koji je ukrotio misli, živi u sadašnjosti i nema problema.

~ P&G: Kako možemo sebe isceljivati?

Vladan: Jedna od isceliteljskih tehnika je i pisanje. Pisanje je dobra tehnika koju bi svako od nas trebalo da koristi tokom dana, da napiše dnevno makar jednu rečenicu. Pesnik sam po pravoj svojoj vokaciji, ispred svega ostalog, gde sam postigao određene uspehe. Biti pesnik, znači povezati se duboko sa svojom suštinom. Pesma više od svega, dolazi iz naše duše i po pesmi možemo dublje upoznati čoveka. Daj mi jednu tvoju pesmu, i daću ti tvoju biografiju. Pisanje je odmor od briga i emocionalnih stresova i ulazak u jedan specifični oblik meditacije, jer smo suzili koncentraciju na nešto važno i stavili to na papir. Neke od mojih pesama se mogu naći u Srpskom žurnalu.

~ P&G: Kakav je po Vama život oslobođen patnje i briga?

Vladan: Moguće da nismo naučili, shvatili ili prepoznali, ili nas niko nije naučio da je život ogroman potencijal i da ga sami moramo iskoristiti. Ako imamo ideju da patnja nije smisao života, naći ćemo način da budemo u radosti, blaženstvu i sreći. Bog nam je dao život da bude radost, svetlost i ljubav.

Jedan od načina da budemo srećni jeste da naučimo da delimo, da dajemo. Postoje ljudi koji po prirodi lako dele, i oni koji nemaju tu koordinatu. Kada bi čovek naučio da deli i da ne traži ništa zauzvrat, on bi bio prosvetljen. Davanje je samo kada daješ i ne obazireš se da li ćeš nešto dobiti. Mi smo ustvari svi jedan organizam, i kada razvijemo tu sposobnost da druge posmatramo kao sebe, onda mi živimo u jednoti, živimo u Bogu.

„ZAHVALNOST JE NAJVEĆA MOLITVA“

~ P&G: Šta smatrate najboljom molitvom?

Vladan: Ako me neko pita kako se najbolje moliti, rekao bih – Nemoj se moliti, stvaraj i zahvaljuj! Prosečna molitva je najčešće obična tražilica, u okviru sebičnosti. Bog je nama dao velike potencijale, i vidjljive i nevidljive, i na svemu treba da mu se neprekidno zahvaljujemo, i to je za mene zapravo najveća i prava molitva. I treba iskreno razgovarati sa Bogom.

~ P&G: Zašto nam je još potrebna molitva?

Vladan: Molitvom i meditacijama podižemo nivo svesti i na taj način lečimo slabost prema iskušenjima i pojačavamo snagu volje i dostižemo najveći unutarnji mir. Meditacija ili molitva vode ka životu u sadašnjem trenutku. Sadašnji trenutak je najvažniji trenutak u našem životu. Ne vidim puno srećnih ljudi, ali ni onih koji žive sadašnji trenutak.

Um ima sposobnost da nas vraća u proživljene momente, u prošlost punu briga i da nas vraća na ono što smo odživeli ili projektujemo budućnost. Smatra se da od 100 godina, nema više od 4-5 godina života u sadašnjem trenutku. Jasnije rečeno, pravog života. Čovek koji živi u sadašnjem trenutku je istinski živ i srećan, zato savetujem knjigu Majkla Brauna Proces prisutnosti, koja vam može pomoći u učenju tehnika proživljavanja prošlosti i ostvarenja sadašnjeg trenutka.

~ P&G: Kako Vi vidite svet?

Vladan: Za mene je život čista lepota. Vidim svet kao prekrasan, vidim prirodu i njenu auru u hiljadu boja, kao rascvetale boje. Treba imati razvijenu sposobnost viđenja za to i da budemo u sadašnjem trenutku i da malo otvorimo treće oko. Kroz treće oko bukvalno možemo videti oko svega postojećeg neizmeran broj boja koje titraju. Tako vidimo i svoje unutrašnje i spoljašnje biće kao jedno. To je toliko lepo da ni jedan pesnik ili književnik ne bi umeo to da izrazi ili najveći slikar da naslika.

I za kraj, Vladanovi saveti za savršen život:

1. Živite u istini
2. Svaki dan vežbajte, duhovno, emocionalno, fizički
3. Ma kako teška bila situacija koja vas je snašla, ne smete zaboraviti sebe, nađite vremena za sebe
4. Živite kao da ste u idealnoj budućnosti. Ne zamišljate je, već živite ono što bi za vas bila idealna budućnost
5. Neka jedini Bog bude uvek u vašim mislima.

Druženje sa Vladanom nam pomaže da otkrivamo svet koji nije onakav kakvim ga vidimo i da ga upotrebimo u svrhu ljubavi i duhovnog napretka.

Na koji način Vam Vladan može pomoći kao i o njegovim uputstvima za napredak, možete nam pisati na kontakt@plesigrad.rs

Linkovi:

https://srpskizurnal.com/

https://www.delfi.rs/knjige/42839_proces_prisutnosti_knjiga_delfi_knjizare.html

Foto: Privatna galerija

unsplash.com

pexels.com

Članak Povratak narodnoj mudrosti ili, šta vas sprečava da budete srećni? se pojavljuje prvo na Ples i Grad.

Pojam je imenovao psiholog Mihály Csíkszentmihályi 1975. godine. Koncept se naširoko spominjao u raznim područjima, iako se tvrdilo da postoji hiljadama godina pod drugim imenima. (Izvor: Flow (psychology) – Wikipedia)

U međuvremenu sam na listi odabranih vesti koje čitam pronašla odličan članak Harvard Business Review-a, od 17.10.2022: How can you find joy (or at least peace) during difficult times? („Kako naći radost (ili makar mir) tokom teških vremena?“). Taj članak me je doveo da zanimljive aplikacije Joy Generator (Generator Radosti). Ako otvorite aplikaciju videćete da je jedan deo i Find Your Flow (aplikacija nudi još opcija, koje možete videti ako otvorite Meni u gornjem, desnom uglu aplikacije).

Ovaj deo aplikacije zapravo traži od vas da crtate i pojašnjava osnovne pojmove vezano za flow (izvor: Find Your Flow):

Fokusiranje na male izbore pri stvaranju umetničkog dela može pomoći u otključavanju kreativnog mentalnog stanja koje već znamo kao flow – kada ste toliko zaokupljeni zadatkom da se čini da vreme, prostor i sve brige nestaju. Flow se smatra pozitivnim stanjem uma, gde su dubok fokus, veština i produktivnost u harmoniji.

Mnogi hobiji ili aktivnosti mogu da pokrenu flow sve dok imaju jasan cilj i „nagradu“, daju vam trenutnu povratnu informaciju i osećaj kontrole i omogućuju da uklonimo smetnje.

Umetnost (slikanje, ples, muzika, šta god) samo je jedan jednostavan način za kratku pauzu i stvaranje. Nije čak ni važno sviđa li vam se ono što napravite. Poenta je proces.

I da se sada vratimo naslovu: Flow i ples.

Ples je jedna od najstarijih „flow“ aktivnosti. Kompleksan je i privlačan ljudima svih uzrasta. I neformalni ples, kao što je ples u klubu, i specifični žanrovi plesa, kao što je balet, mogu stvoriti iskustva flow-a. Tinejdžeri koji su išli u klubove izveštavali su o osećaju povezanosti sa ljudima oko sebe i uživali su u izazovu stvaranja pokreta koji odgovaraju muzici i pokretima drugih plesača. (Izvor: Finding Flow Through Yoga, Martial Arts, and Dancing | Shortform Books)

U poglavlju Flow in the dancing body: an intersubjective experience, knjige The Oxford Handbook of Dancing and Wellbeing objašnjava se, vrlo zanimljivo i povezanost plesača i posmatrača vezano za flow:

„Tvrdi se da flow omogućuje istraživaču/gledaocu da se poveže s’ iskustvom plesača, deluje u njemu i stopi se s njim, informišući i njihovo razumevanje dobrobiti plesača i vlastito blagostanje u trenutku promatranja. Flow stoga nudi perspektivu blagostanja koja poboljšava odnos gledalac/plesač“.

Iako se već mnogo pisao o flow-u uvek može da se nađe nešto novo.

A i vi sada možete da probate Generator Radosti (Joy Generator) i „ubacite“ se u flow.

Posle toga obavezno zaplešite! 😊

IZVORI:

Flow (psychology) – Wikipedia

Mihaly Csikszentmihalyi – Wikipedia

Flow (psychology) – Wikipedia

https://www.health.harvard.edu/

How can you find joy (or at least peace) during difficult times? – Harvard Health

https://apps.npr.org/joy-generator/#story=menu&page=0

Finding Flow Through Yoga, Martial Arts, and Dancing | Shortform Books

Flow in the dancing body: an intersubjective experience (openrepository.com)

The Oxford Handbook of Dance and Wellbeing – Hardcover – Vicky Karkou; Sue Oliver; Sophia Lycouris – Oxford University Press (oup.com)

Foto: Unsplash.com

Pexels.com

Članak Ples i flow ili Generator Radosti se pojavljuje prvo na Ples i Grad.

O tome kako sam živeći u Velikoj Britaniji krajem 90-ih godina prošlog veka shvatila da ne mogu da se setim kako se smeju članovi moje porodice, moji prijatelji. Tužno! Nisam tada napisala da jeste postojala jedna osoba čijeg smeha sam mogla da se setim, ali u trenutku pisanja rada nisam. To je moja drugarica iz detinjstva, iz osnovne i srednje škole, Dara. Nju sam ovog leta posle mnogo godina opet pronašla. Dara se tako zarazno smejala da smo jednom prilikom zbog njenog smeha kojim je započeo čas matematike, morali da odložimo pismeni zadatak. Smejao se naš profesor u gimnaziji i ceo razred, predvođen Darinim glasnim i zaraznim smehom. Sada kada sam ponovo pronašla Daru srećna sam što se i dalje mnogo i zarazno smeje, svemu i svačemu. Kakav DAR moje drage drugarice Dare!

Pošto sam sa Darom izgubila kontakt, došla su neka teška vremena, a mi smo zaboravili da se smejemo. To mora da se vežba i da se stalno „praktikuje“.

Kasnije, iako sam se u coaching-u, mentorstvu i superviziji obučavala uglavnom na programima u Velikoj Britaniji, a moji učitelji su imali sjajan i tipičan britanski smisao za humor, sve do studija logoterapije na Institutu Viktor Frankl u Teksasu ja nisam znala da „koristim“ humor, u radu i životu. Ali, ako je humora bilo u koncentracionom logoru, onda bih morala i ja to da primenim!

Na vest da će se u Crnoj Gori tradicionalno održati takmičenje u izležavanju, predložila sam Suzani da napišemo za Pravo i Zdravo jedan članak o tome. Da povežemo sa našom pričom o važnosti dokolice i da se svi zajedno malo nasmejemo.

Takmičenje se završilo i stiže vest: “Šampion Crne Gore u izležavanju: Nije bilo teško, nisam se ni zagrejao“. Suzana i ja smo se toliko smejale, kaže pobednik: „Nisam se ni zagrejao“. Ok, gotova priča, možda ćemo naći devojku koja je jedne godine pobedila (ako se dobro sećam!), pa će nam ona ispričati tu priču o takmičenju u izležavanju.

Iste večeri stiže vest, da je pobednik upao u redakciju „Dana“ nezadovoljan što su objavili vest da je pobedio i napisali da je „potpuni džabalebaroš“. Ne, nije smešno jer je jedan od novinara i povređen. Pobednik je priveden.

A opet, smešna je čitava ta ideja takmičenja u izležavanju, u Crnoj Gori. I to da se pobednik „nije ni zagrejao“. A tek ova reč „džabalebaroš“ koliko je smešna. Džaba-leb-aroš! Baš smešno!

Ovde dolazimo do priče o perspektivi. Šta je zapravo smešno? Uvek možete pronaći nešto smešno, uvek možete da gledate na stvari, ljude i događaje iz perspektive „smeha“. To može biti odlična vežba za uvođenje smeha u svakodnevni život; probajte da u svemu pronađete nešto smešno.

Frankl preporučuje da se često i mnogo smejemo (a on je bio lekar, psihijatar i neurolog), naročito sebi. Koliko sam uspela da saznam o njemu, bio je jako duhovit čovek. Možete pogledati ovaj kratak video gde je osim važne poruke uspeo i da zasmeje publiku: Viktor Frankl: Why believe in others | TED Talk

Smejati se sebi je najslađe; ja recimo stalno idem u prodavnicu iako nemamo velike potrebe, ali valjda je to tako kada živite daleko od civilizacije. Prozvala sam sebe „Ceger Tetka“ i smejem se sama sebi dok uz naše brdo nosim cegere iz prodavnice, iako nisu laki (reč Ceger je isto presmešna, kao i mnoge druge reči, npr. meni je jako smešna i reč Šerpa).

Frankl još ističe da su humor i kreativnost povezani!

Za više humora u životu preporučujem da nađete mesto i vreme za humor.

Pronađite mesta gde ćete se nasmejati. FB ili Instagram strane, portali sa smešnim video zapisima. Na ružne vesti iz naše stvarnosti često su komentari na portalima i društvenim mrežama jako duhoviti i nasmeju me. Zatim knjige poput one „Psiholozi, psihijatri i drugi bolesnici“. Serije, filmovi.

Takođe, odredite vreme da se svakog dana nečemu dobro nasmejete, par minuta. Može to biti uz jutarnju kafu dok ste na vašem „mestu za humor“ (sajt, strana, knjiga) ili uveče dok sumirate utiske dana. Uvek postoji nešto smešno.

I za kraj, malo smeha iz moje dve zbirke kratkih priča. Pisanje priča je isto odlično i mesto i vreme za humor.

ZDRAV ŽIVOT (Iz zbirke „Šumadijske Haiku Priče“, e-izdanje ISBN-978-86-902422-1-4)

Jedan stanovnik našeg sela odlučio se za rekreaciju pod stare dane; džogiranje po duboko uzoranoj njivi, u stilu Rokija.

„Jesi Ti sine dobro?“ pita ga tetka sutradan.

„Jesam Tetka, što?“

„Pa što trčiš sine po njivi gore-dole, video te Zoki? Nemoj da me zabrinjavaš, ljubi Te tetka“:

Kraj priče.“

PODCAST (Iz zbirke „Pogledi sa Trešnje“, e-izdanje ISBN 978-86-902422-2-1)

„Podcast je ego trip u kome se ne zna da li više zna gost ili voditelj.

Stepen pozitivnog učinka podcast-a na gledaoca obrnuto je proporcionalan broju podcast-a koji je gledao i slušao“.

Originalna misao © Slađana Milošević

Foto: pexels.com

Unsplash.com

Članak O-smeh ili Moja priča o smehu se pojavljuje prvo na Ples i Grad.

Ovog puta smo razgovarale sa Nelom Maran (SAD), čija ćerka Leona pleše od malih nogu. Želele smo da nam kao roditelj ispriča zašto misli da je ples dobar za decu.

MOLIMO VAS DA SE KRATKO PREDSTAVITE (SEBE I DETE, OSNOVNE INFORMACIJE I OSTALO ŠTO ŽELITE DA PODELITE SA NAŠIM ČITAOCIMA)

Iako neki od nas odaberu ples kao način izražavanja, mogu sa sigurnošću da kažem da je ples odabrao Leonu! Ovo joj je daleko najveći talenat koji je čini srećnom i slobodnom.

Leona je moja kćerka koja ima 11 godina, a ples je deo njenog života poslednjih 7 godina.

OD KAD VAŠE DETE PLEŠE I ZAŠTO? KO JE NJENA INSPIRACIJA U PLESU?

Otkako je Leona bila beba uživala je u muzici i plesu. Nije mogla ni samostalno da hoda, a napravila je prve plesne korake ispred televizora dok je slušala Barney’s Tunes. Zvuk muzike odmah ju je terao na kretanje i igranje.

Izvodila bi za nas svoje izmišljene plesove s takvim uživanjem i ponosom da bi nas to ostavilo očarane.

Otprilike kada je imala 4 godine insistirala je da je odvedemo u plesnu školu! Naravno, želeli smo da podržimo njenu ljubav prema plesu, pa smo je upisali u plesnu školu, gde je odabrala 3 plesna časa: balet (lyrical ballet), tap dance i jazz. Obožavala je to!

KAKO MISLITE DA JE PLES BIO KORISAN ZA VAŠE DETE I DECU UOPŠTE? U ČEMU VAŠE DETE NAJVIŠE UŽIVA U PLESU?

Budući da je Leona uvek uživala u pažnji, bilo je sasvim prirodno da voli da nastupi na pozornici i da uživa ​​u svim trenucima koji će joj omogućiti da zasija. Ples i pozornica podstakli su njeno samopouzdanje na jedan prirodan način.

Nakon dve godine plesa pridružila se takmičarskom timu i budući da ima taj žar za takmičenjem to je učinilo da joj ples postane još više privlačan. Takmičenja su je takođe naučila da će uspeh doći samo uz naporan rad i disciplinu, bez toga nije moguće uspeti.

Dok je Leoni davao krila da leti, ples joj je pomagao i da stekne toliko važnih veština poput slušanja, praćenja instrukcija, pamćenja, tačnosti, svega toga što detetu može pomoći da se bolje uklopi i lakše usvoji nove stvari u novim okruženjima i bude uspešnije ne samo školi, već i u stvarnom svetu. Pomogao joj je da shvati važnost timskog rada, ali i vođe. Ples ju je naučio da uživa ​​i da ceni rezultate marljivog rada i da nauči da će samo upornošću doći do uspeha. Takođe joj je pomoglo u savršenom držanju tela, glumi i socijalnim veštinama. Međutim, najvažnija lekcija od svih je da ples donosi radost i sreću i da uvek treba dobro da se zabavimo, šta god radili.

ZAŠTO BISTE PREPORUČILI RODITELJIMA DA VODE SVOJU DECU U PLESNU ŠKOLU?

Poslednje dve godine Leona je bila usredsređena na klasični balet i čarobno se transformisala u gracioznu, elegantnu plesačicu. Dok strastveno pleše u našem domu, svakog slobodnog trenutka jasno vidim ljubav i emocije koje ulaže u svaki pokret. Vidim njene strane koje vidim samo kad pleše! Prekrasne boje njene ličnosti.

Kao roditelj, verujem da je korisno upisati dete na bilo koju aktivnost u kojoj uživa i oseća se dobro. Ako vole da plešu, molim vas podržite ih u tome. Ples pomaže deci u fizičkom i mentalnom razvoju, ali što je najvažnije, čini ih srećnima. Kao roditelji želimo da naša deca budu zdrava i srećna, pa ako vaše dete odabere ples, pomozite mu da otpleše srcem i oboji naše domove i pozornice svojim divnim, živopisnim plesovima. Magično je!

Članak Ples je odabrao malu Leonu se pojavljuje prvo na Ples i Grad.

Dajana, princeza od Velsa (rođena Diana Frances Spencer; 1. jul 1961. – 31. avgust 1997.) bila je članica britanske kraljevske porodice. Bila je prva supruga Čarlsa, princa od Velsa, naslednika britanskog prestola i majka princa Vilijama i princa Harija Dajana, princeza od Velsa — Vikipedija, slobodna enciklopedija (wikipedia.org).

Dajana je bila talentovana za muziku, ples i sport. Učila je balet i tap dance. Dajana je takođe radila kao instruktorka plesa za mlade do jedne nesreće na skijanju i povrede.

Opšte je poznata činjenica da je patila od depresije, bulimije i da se mnogo puta samopovređivala. Ples joj je bio poput leka; možemo je videti kako pleše u Netflix-ovoj seriji u različitim prilikama. „Volim ples. Tu se mogu izraziti i pokazati kako se osećam”, rekla je.

Tako sam odlučila da pišem o princezi i njenoj ljubavi prema plesu.

Poznato je nekoliko prilika kada je Dajana javno plesala. Imamo i slike 😊

Baletska zvezda Wayne Sleep sarađivao je sa princezom Dajanom koja je želela da iznenadi svog muža, princa Čarlsa, specijalnim izvođenjem za njegov rođendan 1985. godine u Kraljevskoj operi u Londonu. (Dancing with Diana: Princess wowed audience in surprise appearance – YouTube)

Sleep je upoznao Lejdi Dajanu u studiju za probe u zapadnom Londonu. „Bila je u trikou. Moja prva misao je bila: previsoka je da bi plesala sa mnom, svi će mi se smejati“. Ali, ubrzo sam shvatio da ima dobar smisao za humor i da ćemo se dobro zabaviti zbog ove razlike u visini. Već je bila odlučila uz šta ćemo plesati: „Uptown Girl“ Billy-a Joel-a.

Koreografija je uključivala jazz i balet, a činilo se da je Dajana uživala u svakom minutu. Kasnije je rekla Sleep-u da je tada razumela koja je to radost kada se nastupa.

Princ Čarls nije bio zadovoljan njenim nastupom. Nije mu se svideo i bio je ljubomoran jer je sva pažnja ponovno bila usmerena na Dajanu.

Zatim, tu je njen poznati ples s John-om Travolta-om, davne 1985. Bilo im je super zajedno, Travolta je rekao da nikada neće zaboraviti kako ga je radosno pogledala kad ju je zamolio da pleše sa njim (John Travolta and Lady Diana Dance – video dailymotion).

Tek nedavno su objavljene fotografije Dajane kako pleše u Beloj kući 1985. godine s predsednikom Reganom i glumcima Tom-om Selleck-om i Clint-om Eastwood-om (See Previously Unpublished Pictures of Diana Dancing With Tom Selleck and Clint Eastwood (parade.com)

Ples je Dajani pomagao da prođe kroz teška vremena u braku i životu. Volela je da pleše i bila je vrlo talentovana.

Ples je lek. Ponekad najbolji.

31. avgusta 1997. godine, Dajana je smrtno nastradala u automobilskoj nesreći u tunelu Pont de l’Alma u Parizu dok je vozač bežao iz fotografa. Imala je 36 godina.

Gde god je sada, sigurno i dalje pleše. Graciozno i lepo.

Izvori:

www.wikipedia.com

Dancing with Diana: Princess wowed audience in surprise appearance – YouTube

John Travolta and Lady Diana Dance – video dailymotion

See Previously Unpublished Pictures of Diana Dancing With Tom Selleck and Clint Eastwood (parade.com)

Članak Princeza i ples se pojavljuje prvo na Ples i Grad.

Ona je u školi bila beznadežan slučaj. Bilo je to u 30-im godinama prošlog veka i škola je pisala roditeljima: “Mislimo da Gillian ima poremećaj učenja”. Nije mogla da se koncentriše, stalno se vrpoljila. To se danas zove ADHD (poremećaj pažnje). Ali to je bilo u 30-im godinama i ADHD tada još nisu „definisali“; to nije bila raspoloživa dijagnoza. Ljudi nisu bili svesni da smeju da imaju takvu bolest.

No, majka je Gillian odvela kod lekara specijaliste. Devojčica je sedela 20 minuta dok je lekar razgovarao sa njenom majkom o svim problemima koje je imala u školi. Uznemiravala je druge, kasnila je sa domaćim, i slično. Na kraju je doktor seo kraj nje i rekao: “Gillian, slušao sam o svemu što mi je tvoja majka rekla i sad moram s njom razgovarati sam, pričekaj ovde, vratićemo se brzo”. Na to su izašli i ostavili je u prostoriji, samu. Dok su izlazili, doktor je uključio radio na svom stolu. Kad su izašli, rekao je majci: “Samo čekajte i gledajte”. Istog trenutka kad su napustili sobu, Gillian je ustala i počela da igra u ritmu muzike. Posmatrali su je par minuta, a onda se doktor okrenuo majci i rekao joj: “Gospođo Lynne, Gillian nije bolesna, ona je plesačica. Odvedite ju u plesnu školu”.

Majka je poslušala lekara i odvela Gillian u plesnu školu. Njoj je tamo bilo predivno, seća se: „Ne mogu vam opisati kako je to bilo predivno. Ušli smo u sobu prepunu ljudi poput mene. Ljudi koji nisu mogli mirno da sede, koji su se morali kretati da bi mislili. Plesali su balet, step, jazz, savremeni ples”. Kasnije je Gillain primljena u Kraljevsku baletsku školu, postala je solista i imala sjajnu karijeru. Kad je diplomirala, osnovala je svoju plesnu grupu, srela Andrew Lloyd Webera… Zaslužna je za neke od najuspešnijih pozorišnih produkcija u istoriji (mjuzikli “Mačke” i “Fantom u operi”), podarila je radost i uživanje milionima ljudi i postala multi-milionerka. Dobila je i titulu DBE i danas se po njoj zove jedno pozorište na West-End-u; pre nje nijedna žena koja nije kraljevskog roda, nije imala pozorište po njoj nazvano, na tom prestižnom mestu.

Neki drugi lekar prepisao bi Gillian lekove za smirenje!

Ovaj je prepisao ples i… ostalo je istorija!

Probajte i vi ples kao lek, može biti samo radost i uživanje.

A može da postane i nešto mnogo više od toga 😉

Tekst o Gillian Lynne  preuzet je sa strane: https://www.ted.com/talks/sir_ken_robinson_do_schools_kill_creativity/transcript#t-898565

Članak Prepiši mi pravi lek! se pojavljuje prvo na Ples i Grad.