Gillian Lynne je čuvena koreografkinja (rođena Pyrke; 20.2.1926, preminula 01.7.2018).

Ona je u školi bila beznadežan slučaj. Bilo je to u 30-im godinama prošlog veka i škola je pisala roditeljima: “Mislimo da Gillian ima poremećaj učenja”. Nije mogla da se koncentriše, stalno se vrpoljila. To se danas zove ADHD (poremećaj pažnje). Ali to je bilo u 30-im godinama i ADHD tada još nisu „definisali“; to nije bila raspoloživa dijagnoza. Ljudi nisu bili svesni da smeju da imaju takvu bolest.

No, majka je Gillian odvela kod lekara specijaliste. Devojčica je sedela 20 minuta dok je lekar razgovarao sa njenom majkom o svim problemima koje je imala u školi. Uznemiravala je druge, kasnila je sa domaćim, i slično. Na kraju je doktor seo kraj nje i rekao: “Gillian, slušao sam o svemu što mi je tvoja majka rekla i sad moram s njom razgovarati sam, pričekaj ovde, vratićemo se brzo”. Na to su izašli i ostavili je u prostoriji, samu. Dok su izlazili, doktor je uključio radio na svom stolu. Kad su izašli, rekao je majci: “Samo čekajte i gledajte”. Istog trenutka kad su napustili sobu, Gillian je ustala i počela da igra u ritmu muzike. Posmatrali su je par minuta, a onda se doktor okrenuo majci i rekao joj: “Gospođo Lynne, Gillian nije bolesna, ona je plesačica. Odvedite ju u plesnu školu”.

Majka je poslušala lekara i odvela Gillian u plesnu školu. Njoj je tamo bilo predivno, seća se: „Ne mogu vam opisati kako je to bilo predivno. Ušli smo u sobu prepunu ljudi poput mene. Ljudi koji nisu mogli mirno da sede, koji su se morali kretati da bi mislili. Plesali su balet, step, jazz, savremeni ples”. Kasnije je Gillain primljena u Kraljevsku baletsku školu, postala je solista i imala sjajnu karijeru. Kad je diplomirala, osnovala je svoju plesnu grupu, srela Andrew Lloyd Webera… Zaslužna je za neke od najuspešnijih pozorišnih produkcija u istoriji (mjuzikli “Mačke” i “Fantom u operi”), podarila je radost i uživanje milionima ljudi i postala multi-milionerka. Dobila je i titulu DBE i danas se po njoj zove jedno pozorište na West-End-u; pre nje nijedna žena koja nije kraljevskog roda, nije imala pozorište po njoj nazvano, na tom prestižnom mestu.

Neki drugi lekar prepisao bi Gillian lekove za smirenje!

Ovaj je prepisao ples i… ostalo je istorija!

Probajte i vi ples kao lek, može biti samo radost i uživanje.

A može da postane i nešto mnogo više od toga 😉

Tekst o Gillian Lynne  preuzet je sa strane: https://www.ted.com/talks/sir_ken_robinson_do_schools_kill_creativity/transcript#t-898565