“Searching for some company
Feel the rhythm dance with me
Them beat boy blues seem out of place
Now they want to party pace party pace
Dance dance on the floor
Dance dance move some more
Dance dance feel the heat
Hit that perfect beat boy, hit that perfect beat beat boy…”

Stihovi pesme: Hit That Perfect Beat koju možete čuti ovde.

Ovo su stihovi velikog hita grupe Bronski Beat, jednog od mojih omiljenih bendova iz pop faze 80-ih godina prošlog veka. Danima su mi u mislima…

Pomislila sam: „Koliko ima pesama i naslova pesama koji sadrže reč Ples?“. Tu je čuvena i omiljena “Dance Me to the End of Love”, Lenarda Koena, koju prvo želim  da pomenem. Pesmu možete čuti ovde.

„Dance Me to the End of Love“ je pesma iz 1984. koju je Cohen prvi put snimio za svoj album „Various Positions“ iz iste godine. Iako struktuirana kao ljubavna pesma, „Dance Me to the End Of Love“ zapravo je inspirirana holokaustom (više o pesmi možete pročitati, na engleskom jeziku, ovde: Wikipedia).

Sledeća mi je na umu bila je Dance Little Sister. I to ona Terencea Trenda D’Arby-ja. Postoji isti naslov, ali od Rolling Stones-a.

Dancing in the Moonlight, bile su sledeće reči kojih sam se setila.

U tom sam trenutku rekla sam sebi: Hajde da pretražim internet! Prvi link je bio za 120 pesama sa rečju Ples u naslovu! Evo ga ovde. Naravno, toliko ih ima: Dancing Queen (na našem blog-u), Private Dancer (tekst o Tini na našem sajtu u delu Pravo i Zdravo), Let’s Dance, I want to dance with someone (who loves me), Save the last dance for me, …

Tražim dalje podatak o tekstovima pesama koji sadrže reč Ples, ne samo u naslovu. Ostaviću ću vas ovde da prođete kroz listu. (napomena: pesme su na engleskom, sadrže reč Dance/Dancing).

Zanimljivost za kraj, tu je i Plesna simfonija, Simfonija br. 8, delo klasične muzike, kompozitora Dona Gilisa. Ali isto tako i prelepi Valcer Cveća Čajkovskog (omiljena kompozicija moje Kate, psa rase tornjak), ima reč koja označava ples u naslovu (kao i mnogi drugi valceri).

Da, ples je definitivno inspiracija! Naši tekstovi do sada su uglavnom bili o tome koliko je ples sam po sebi dobar, koristan i zdrav. Ovde smo hteli da ukažemo na to da i kada pišemo i pevamo o plesu, mi zapravo možemo da opišemo najrazličitija osećanja, emocije, fenomene… ceo naš život!

Ipak, da sada ostavimo tekstove i da zaplešemo.

Može uz jednu sa našeg prostora: Mi plešemo i Prljavo Kazalište.

IZVORI:

dance on the floor bronski beat lyrics – Search (bing.com)

Bronski Beat- Hit That Perfect Beat (Official Music Video) – YouTube

Bronski Beat – Wikipedia

dance me to the end of love lyrics – Search (bing.com)

Lenard Koen — Vikipedija, slobodna enciklopedija (wikipedia.org)

Dance Me to the End of Love – Wikipedia

Leonard Cohen – Dance Me to the End of Love (Official Video) – YouTube

The Holocaust – Wikipedia

Sananda Maitreya – Dance Little Sister (Official Video) – YouTube

Terence Trent D’Arby – Wikipedia

Sananda Maitreya – Dance Little Sister (Official Video) – YouTube

Dancing in the Moonlight (Original Recording) – King Harvest – YouTube

120+ Songs With Dance in the Title – Spinditty

Abba – Dancing Queen (Official Music Video Remastered) – YouTube

Dancing princess – Ples & Grad – Sladjana Milosevic (plesigrad.rs)

Tina Turner – Private Dancer (Official Music Video) – YouTube

Tina – Ples i Grad

Pravo i zdravo – Ples i Grad

David Bowie – Let’s Dance (Official Video) – YouTube

Save the last dance for me – The Drifters – YouTube

Lyrics containing the term: Dancing

Don Gillis (1912-78) : Symphony No. 8 ‘A Dance Symphony’ (1950) – YouTube

Don Gillis (composer) – Wikipedia

George Balanchine´s The Nutcracker – Waltz of the Flowers – YouTube

Petar Iljič Čajkovski – Wikipedija (wikipedia.org)

Prljavo Kazalište – Mi plešemo – YouTube

Prljavo kazalište – Wikipedija (wikipedia.org)

Foto: Unsplash.com

Članak Ples u stihovima se pojavljuje prvo na Ples i Grad.

I oni koji su viđeni kako plešu, smatrani su se ludima od strane onih koji nisu mogli da čuju muziku – Fridrih Niče 

Pronašla sam skoro ovu mudrost i oduševila se, ponovo.

Kao i sve na internetu, prvo treba proveriti da li je ovo stvarno rekao Niče. Ne, ne postoje dokazi za to, čak neki navode da se ova izreka pripisuje velikom filosofu tek od 2003. godine. Ko bi u moru informacija znao šta je tačno? Piše i da je čuvena glumica Megan Fox istetovirala ovo na telu, opet ko zna?

U svakom slučaju, Ničeu je muzika bila jako važna i poznata je njegova mudrost (stvarno njegova): “Da nije muzike, ovaj svet bi bio greška.”

Ono što mi je zanimljivo ovde je kako razumemo ovu izjavu, bez obzira ko je dao.

Kako onome ko ne čuje muziku objasniti o čemu se radi? I koliko je lepo, važno? I šta propušta što ne čuje i ne zaigra?

Šta činimo da onima koji ne čuju omogućimo da čuju?

Da li smo svesni kako izgledamo igrajući dok neko drugi ne čuje?

Kako to da neko čuje muziku, a neko ne (ako nije u pitanju to da osoba ima ograničenje da čuje)?

Zašto mi igramo kada čujemo muziku? Kako igramo?

Da li muzika ikada prestaje da svira?

Da li potpuno uživamo u muzici koju čujemo?

Ima još mnogo pitanja ovde… Vidite i sami da pitanja koliko su ova pitanja važna, teraju nas da razmišljamo o različitim aspektima života.

Zanimljivo je da sam skoro u Netflix-ovoj seriji “Atypical” videla prvi put nešto što se zove Silent Disco (Tihi disko). Radi se o tome da autistični dečak ne može da prisustvuje plesu u školi, jer je za njega to prevelika buka i stres, on to ne može da izdrži. Njegova devojka odlučuje da ipak omogući da on bude na plesu. Organizuje “Silent Disco” ili “Tihi ples”. To podrazumeva da svi imaju slušalice i igraju, a da se muzika ne čuje glasno i ne smeta autističnom dečku. Sjajna ideja, zar ne?

Za mene i nakon ovog članka ostaje pitanje kako da onima koji ne čuju ili ne žele da čuju muziku pomognemo da ipak čuju i zaigraju.

Veliki zadatak za male korake. Svako koliko može i kada god može. To i mi pokušavamo ovim našim blogom i hvala što nas čitate i pratite.

Izvori:

https://bs.wikipedia.org/wiki/Friedrich_Nietzsche#:~:text=Friedrich%20Nietzsche%20%28Fridrih%20Ni%C4%8De%3B%2015.%20oktobar%201844%20%E2%80%93,a%20nakon%20toga%20da%20dolazi%20do%20dekadencije%20kulture

https://www.netflix.com/rs/title/80117540

Članak Da li muzika ikada prestaje da svira? se pojavljuje prvo na Ples i Grad.

P&G: MOLIMO VAS DA SE KRATKO PREDSTAVITE (SEBE I DETE, OSNOVNE INFORMACIJE I OSTALO ŠTO ŽELITE DA PODELITE SA NAŠIM ČITAOCIMA)

Nataša: Moje ime je Nataša Gligorijević. Završila sam poljoprivredni fakultet. Živim u mestu Vučje, na jugu Srbije u sredini gde se odstupanja od konvencionalnih normi ponašanja često osuđuju, jer se ne razumeju. Volim ljude, volim iskrenost, poštovanje i poštenje. Iznad svega volim muziku i igru. U mojoj kući se po ceo dan čuje muzika.

Sada imam 46 godina i mnogo lepih i ružnih situacija u životu iza sebe. Kroz sve to mi je muzika pomogla. Ja se smejem uz muziku, plačem i tugujem uz muziku. Ona mi pomaže da tugu, bes, ljutnju, razočarenja, sreću i radost proživim na način da te emocije ne ostanu zaglavljene u telu i mozgu. Kroz život sam naučila da kada su emocije zaglavljene u bilo kom delu tela sigurno vode u bolest. To sam i sama iskusila, kad sam gledala smrti u oči rađajući svoje prvo dete.

Majka sam dve devojčice. Moja starija ćerka ima 13 godina, lepo crta, piše pesme i prozu. Nagrađivana je više puta na raznim konkursima za osnovce, a ima dara i za pevanje. Mlađa je rođena balerina, kao ja. Ide u četvrti razred osnovne škole i jako joj smeta, što joj drugari ne razumeju zašto ide na balet, ali mi radimo na tome da se to promeni. Voli da crta i gleda crtaće, posebno filmove o plesu. Pomaže mi u bašti i po kući.

Živim na selu, negujem svoju poluorgansku baštu. Suprug je velika podrška deci i meni.

P&G: I SAMI STE SE BAVILI PLESOM, NAPIŠITE NAM UKRATKO KAKO?

Nataša: Bila sam oduševljena grupom Lokice, koje su nastupale sa Zdravkom Čolića i plesnom grupom Petra Slaja, u vreme kada sam odrastala. To oduševljenje me i danas prati i inspiriše; zamišljam sebe, kako i ja igram u jednoj takvoj grupi.

Moja želja da plešem nije bila baš odmah prihvaćena, jer sam bila tiha, povučena, introvertna devojčica. U šestom razredu dobijem priliku da napravim grupu i pozovem sve devojčice od 5 do 8 razreda da dođu u biblioteku na audiciju. Devojčice su odabrane, grupa napravljena. 1987. godine na smotri modernog omladinskog baleta Srbije u Beloj Palanci naša grupa „Mladost“ osvaja treće mesto. Savršeno iskustvo, sreća, radost i energija da nastavimo da plešemo. To je bio ostvaren moj mladalački san. Naučila sam pravilno držanje tela, imala dobru kondiciju i što je najvažnije – stekla sam veru u sebu.

P&G: OD KAD VAŠE DETE PLEŠE I ZAŠTO? KO JE NJENA INSPIRACIJA U PLESU?

Nataša: Moja mlađa ćerka Draga pleše od svoje 6-e godine, sa prekidima tokom zime, jer smo udaljeni od grada 15 kilometara. Zimi je teško, nema autobusa, ili kasne, a suprug je tada radio u fabrici u tri smene i nije mogao da vozi Dragu na treninge kada je to bilo potrebno. Ali, prevazilazimo sve izazove!

Mislim da je Draga pored mene zavolela ples, jer ja ponekad znam da zaigram u kući bez nekog posebnog razloga; pesma mi se dopala, prekidam to što radim, odigram pa nastavim dalje.

Prvi put sam primetila da oseća ritam sa dve godine. Stoji ispred TV-a, ide pesmica tokom crtanog filma i Draga „pravi“ prve pokrete. To mi je bio „okidač“ da obratim pažnju na taj talenat. Ona kad igra ima neki drugačiji pogled u očima, drugačiji govor tela. Dopada joj se što su oko nje deca, koja vole ples. Na plesu ju je grupa prihvatila, stekla je drugare, koje u školi nema, jer svi misle da je čudna jer ne priča o igricama, slavnim TikToker-ima ili YouTube-erima. Na plesu je srećna, ponosna, nasmejana. Prvo su joj se dopali šljašteći kostimi, lepršave suknjice i frizurice. Kasnije inspiraciju nalazi u tome što napreduje sve je bolja, treneri je hvale, a i sama se trudi da vežba kod kuće, između treninga, ima osećaj pripadnosti i to je ispunjava. Kada igra to je njen svet lepote, ljubavi, sreće.  Mislim da je to njena inspiracija. Prvo je dve godine igrala džez balet, a onda je prešla na šou dens i to joj se dopada jako.

P&G: KAKO MISLITE DA JE PLES BIO KORISAN ZA VAŠE DETE I DECU UOPŠTE? U ČEMU VAŠE DETE NAJVIŠE UŽIVA U PLESU?

Nataša: Ples je Dragi puno pomogao u psihičkom smislu. Podigla je svoje samopouzdanje. Prestala je da plače svaki čas, kod kuće i u školi. Na primer učiteljica ukaže na neku grešku, ona plače, drugari neće da se druže sa njom, plače. Ples je sve to izbrisao. Naučila je da ima svoj stav, da slobodno kaže svoje mišljenje ili predlog. Shvatila je da su svi drugačiji i da to treba da poštuje.  Stvorila je osećaj odgovornosti za sebe i druge oko sebe. Mentalno je jača, a time i bolja u školi. Zdravija je ređe se prehladi, jer je ples uticao i na jačanje imuniteta. Srećna je, a osmeh, koji vidim kad god krećemo na trening je neopisivo najlepši prizor za roditelje. Više je nije sramota da sa ponosom kaže da je njena grupa osvojila prvo mesto na nekom takmičenju. Najviše voli to što može da izrazi svoje osećaje kroz pokret, jer ples je pomalo i gluma.

P&G: ZAŠTO BISTE PREPORUČILI RODITELJIMA DA VODE SVOJU DECU U PLESNU ŠKOLU?

Nataša: Iz mog iskustva i moje priče ples je učiteljica života. Ples je način života. Deca na plesu stiču važne životne veštine. Samopouzdanje. Značaj timskog rada u smeru uspeha. Značaj samostalnog rada, odgovornosti, ka sebi i timu. Poštovanje različitosti. Dečaci uče važnost jednakosti polova. Jačaju mentalni sklop, razvijaju moždane vijuge. Telo luči hormon sreće u većim količinama, jer kad plešu, postoji samo muzika, pokret, sreća, mir i radost. U plesu nema mesta besu, stresu, ljutnji, anksioznosti, nasilju. Fizički su zdravi. Telo im se razvija na pravilan način. Meni je najvažnije što ples blagotvorno deluje na psiho-fizičko zdravlje, a svakom roditelju je zdravlje deteta najvažnije.

Foto: privatna galerija

Članak Plesno srce devojčice sa juga Srbije se pojavljuje prvo na Ples i Grad.

Knjiga sadrži članak dr Viktora E. Frankla koji je prvi put ovde štampan na engleskom jeziku, kao i radove 33 autora iz celog sveta.

Prihod od prodaje knjige donira se organizaciji Ujedinjenih Nacija za pomoć izbeglicama i osobama sa smetnjama u razvoju.

Knjigu možete poručiti preko Amazon-a.

Knjiga je predstavljena i na sajtu Viktor Frankl Institute, Beč, Austrija.

Prevod teksta koji ovde objavljujemo je sa mog ličnog bloga, a za knjigu su ga uredili dr Maria Marshall i dr Edward Marshall (Ottawa Institute for Logotherapy, Kanada).

————————————————————————————————————————–

U Srbiji, tokom aprila i maja meseca 2020. godine zbog pandemije imali smo karantin tokom 4 nedelje. Skoro 80 sati bez mogućnosti da napustimo svoje kuće i stanove. Osim pandemije, politička situacija bila  je vrlo nestabilna.

Obožavam da šetam. Pošto ustanem, šetam 15 minuta svakog dana, rano ujutru. I kasnije tokom dana, šetamo Katu i Dragutina, naša dva psa rase tornjak, ponekad samo 15 minuta, ponekad i više od jednog sata.

Tako zatvorena u vremenu neizvesnosti i nesigurnosti, mogla sam potpuno da razumem mudrost dr Frankla. Takođe, imala sam i dovoljno vremena da se bavim muzikom.

Muziku obožavam, najviše od svih instrumenata koje pomalo sviram, volim moju violinu. Počela sam da je sviram sa 45 godina i to što sam uspela smatram najvećim uspehom u mom životu.

Moja violina je tako uvek uz mene. I ona je zapravo veoma vezana za logoterapiju, a tokom izolacije sam potpuno razumela zašto je to tako.

Pomislila sam: Ne zaboravi šta si naučila u logoterapiji, a violina ti „govori“ isto. Evo kako:

G žica: Gratitude and Meaningful Goals – Zahvalnost i smisleni ciljevi

D žica: Defiant Power of Human Spirit – Prkosna moć ljudske prirode

A žica: Attitudinal Value and Change – Vrednosti i promena

E žica: Existance (“Here and Now”) – Postojanje (“Ovde i Sada”)

Onda sam pomislila, a zašto da ne “uključim” sve note/slova!

I pogledajte, postoji poruka u svakom noti!

C – Conscience – savest – Intuitivna sposobnost ljudskog bića da otkrije smisao situacije

D – Defiant power of the human spirit – Prkosna moć ljudske prirode – Sposobnost ljudskog bića da otkrije smisao u patnji

E – Existential Ekzistencijalizam – Frankl koristi termin (1) postojanje samo po sebi, biti jedinstveno ljudsko biće I (2) smisao ekzistencije, (3) težnja da se pronađe jedinstven smisao postojanja – “Ovde” i “Sada”

F – Freedom of the Will Slobodna volja  – Sposobnost čoveka da “zauzme” stav bez obzira na uslove sa kojima se sreće u životu. Suprotstavlja se determinizmu, ali ne tako da isključuje uslove života. Jedan od osnovih aksioma logoterapije i egzistencijalne analize. (pored smisla života i volje za smislom)

G – Gratitude and Meaningful Goals – Zahvalnost i smisleni ciljevi – Jednostavno, uvek budi zahvalan i postavi sebi smislene ciljeve

A – Attitudinal value Vrednosti – Vrednost sa kojom se nalazi smisao čak i kada se nađe u situaciji patnje

B – Be – Budi Ti! – Samo Budi jednistven, kao što jesi!

A sve može ovako da se sumira:

FACE (suoči se) sa svim što se dešava, sa stavom i uzmi svoj život u svoje ruke!

I Budi, Ti, jedinstveno, odgovorno ljudsko Biće!

Na kraju, dodajem da dr Franklu zahvaljujem svakog dana na mudrosti koju je podelio sa svetom jer mi je pomogao da razumem I živim život.

Izvori: Revised: Lewis, M. H, LOGOTHERAPY AND EXISTENTIAL ANALYSIS: A GLOSSARY OF ENGLISH TERMS, Revised: August 2014

Fotografija autorke bloga sa violinom i notama: © Bojan Đurić, Sept. 2020

Slike: https://www.gtdb.org/gdae/videos/-JY8UxCjZoY

Članak Logoterapija i muzika tokom pandemije u Srbiji se pojavljuje prvo na Ples i Grad.

A onda su se kao naslov nametnule reči pesme „Mi plešemo“ Prljavog Kazališta, koju svi volimo i znamo.

Da vidimo ko to još voli ples i muziku. Neću pisati o glumcima, jer su ples i muzika svakako deo njihovog posla.

Počeću sa tim da postoji tradicionalno verovanje da su matematičari dobri muzičari i da su matematika i muzika povezane. Kako kaže Timoti Gauers u knjizi „Matematika, sažeti priručnik“: „Posledica toga je da niko nije iznenađen kada sazna da je neki matematičar dobar pijanista, da mu je hobi komponovanje ili da voli da sluša Baha“. Ipak u toj knjizi Gaures jasno daje do znanja da ne postoji direktna veza između matematike i muzike, bar ne dokazana.

Ali evo, na primer. Ajnštajn je obožavao violinu. Kažu da je govorio da nije fizičar, bio bi muzičar. Iz iskustva znam koliko je violina značajna za imaginaciju i drugačije razmišljanje (iako je „frustrirajući instrument u smislu savladavanja“, kako bi rekao Mladi Šeldon). Ajnštajn je govorio da je imaginacija važnija od znanja; obožavao je svoju violinu, zvao ju je Lina. Tvrdio je da mu donosi najviše radosti u životu i za njega je sviranje klasične muzike bila tehnika za razmišljanje.

Još jedan, svetski poznat naučnik, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku, Ričard Fajnman takođe je svirao – bubnjeve. Daglas Hofstadter, autor knjige „Čudnovata petlja sam ja“ takođe ima ogromno interesovanje za muziku, koja pomaže da razume kako postojimo, ko smo i odakle smo. Lazar Džamić, naš i svetski priznat stručnjak za marketing, autor nekoliko fantastičnih knjiga takođe svira bubnjeve.

A sada da vidimo ko i kako pleše. U potrazi za poznatim ljudima koji vole ples, naišla sam na ovaj članak (na engleskom jeziku). Tu možete i videti kako izgleda kada neki od poznatih ljudi plešu, kao da ih niko ne gleda. Na tim su fotografijama svi lepo raspoloženi, osmehuju se, osim Putina 😉

A na listi su Kraljica Elizabeta, Princ Čarls, Pablo Pikaso, Če Gevara, Džeki Kenedi…

Osim što obožava konje i svoje pse, kraljica Elizabeta voli i tradicionalni škotski ples.

Zanimljivo je da sam pronašla i duhovitu priču po kojoj je tokom jednog prijema u svom zamku u Vindzoru, kraljica zaplesala sa ostalima uz pesmu grupe ABBA „Dancing Queen“ (Kraljca koja pleše). Neko je primetio da Kraljica pleše, a ona je rekla: „Trudim se da uvek igram uz ovu pesmu, jer ja sam kraljica i volim da plešem.“ 😊

Neke od najlepših izreka o plesu dali su Niče, Ajnštajn, Platon, Konfučije, Džejn Ostin, Jejts, Šekspir, Krišnamurti, Rumi… Neke od njih smo dali u našem blogu. Te su prelepe mudrosti pravi dokaz o važnosti i lekovitosti plesa.

Lično poznajem puno programera, profesora univerziteta, prevodilaca, lekara, terapeuta iz celog sveta koji su odlični plesači. Neki od njih bili su tokom proteklih godina bili moji mentori; sa njima se lakše učilo i savladavalo gradivo, lepo smo „plesali“ zajedno na putu savladavanja novih znanja i veština.

U nekom od narednih tekstova pisaćemo i o njima.

Do tada, plešite ceo dan i noć, kao da vas niko ne gleda 😉

Izvori:

http://uspesnazena.com/mudre-misli/biseri-seron-stoun-najinteligentnije-osobe-u-holivudu/?fbclid=IwAR1GPkSkbEKMN-rOuDV2fCO35313YMPd-czD7AtdFpKzsR8T1fcuTmayriA

https://www.cmuse.org/interesting-musical-facts-about-albert-einstein/

https://www.messynessychic.com/2018/05/16/famous-people-dancing-like-nobodys-watching/

https://www.hellomagazine.com/royalty/2018083061724/the-queen-country-dance-balmoral/

https://sedulia.blogs.com/sedulias_quotations/2008/07/queen-elizabeth.html

Članak Mi plešemo se pojavljuje prvo na Ples i Grad.

Članak Zamisli život bez muzike i plesa se pojavljuje prvo na Ples i Grad.

Bez muzike, život bi bio jedna velika greška (Fridrih Niče)

U kultnoj emisiji „Muzički tobogan“, davnih 80-ih godina prošlog veka 😊 čula sam prvi put ovaj stih:

“Muzika je put do sreće, Polje, šuma, reka, lug, Put do njenog srce kad’ te ona neće, Muzika je stihu drug!

Muzika je sve što mrda, Muzika je oko nas. Sve što trešti, drnda, Sve što vrišti, zvrnda, Bio sopran ili bas”.

Teško je rečima opisati lepotu, važnost i korist muzike. Rekao je Viktor Igo: “Muzika može da izrazi što se ne može reći i što nije moguće da se prećuti”.

Kako sada napisati bilo šta? Možete samo da pustite svoju omiljenu muziku i da jednostavno osetite i razumete baš sve što ovde piše.

Ali evo, par rečenica…

O važnosti muzike i njenom uticaju na čoveka i društvo, pisao je Platon. Govorio je da muzika treba što više da podstiče harmoniju, meru i red. „Muzika daje dušu univerzumu, krila umu i mašti i život svemu!“.

I zaista važno je slušati lepu, skladnu muziku, jer takva muzika pozitivno utiče na pojedinca i društvo u celini.

O pozitivnim efektima muzike mnogo toga je napisano.

Počeću sa pričom iz teretane. Suprug je stigao malo ranije, polako su pristizali ostali i spremali se za vežbanje. U momentu kada je začula pesma iz čuvenog filma „ROCKY“, suprug je video da su svi počeli da intenzivnije, strastvenije da vežbaju, u ritmu muzike. Okom vidljivo, očigledno i naučno potvrđeno. Evo, poslušajte tu pesmu i razumećete 😊

Brojne su studije koje pokazuju pozitivan uticaj muzike na zdravlje. Muzika je stihu, ali i srcu drug i to u pravom smislu te reči. Muzika povoljno utiče na umanjenje stresa, na anksioznost, umanjenje bolova u kičmi, kao i kod gubitka pamćenja.

Muzika se sluša kako bi se popravilo raspoloženje i pažnja sklonila sa svakodnevnih izazova sa kojima se svi susrećemo. Isto tako muzika služi za povezivanje sa drugim ljudima jer daje osnovu za razgovor o nekom muzičkom delu ili nas povezuje kroz ples.

Neke pesme takođe, mogu ujediniti velike grupe ljudi. Prisetite se posljednjeg koncerta na kome ste bili. Poseban je osećaj kada čujemo himnu, zar ne?

Čula sam da je čovek naučio da stvara muziku od ptica; slušao je kako pevaju i dobio ideju da i sam stvara. Verujem da je tako, oslušnite ponekad ptice kako pevaju u tišini. To je potpuno magično. Ono što uzmemo iz prirode, sigurno je dobro.

Ljudi uče o sebi kroz odabir muzike, omiljene žanrove ili izvođača.

PITANJE? Da li poznajte nekoga ko ne voli muziku?

Sumirano, 13 koristi od slušanja muzike (Izvor: https://wealthygorilla.com/13-proven-benefits-listening-music/):

• Bolje kognitivne performanse
• Bolje raspoloženje
• Pomoć kod mršavljenja
• Umanjenje depresije
• Povećanje izdržljivosti
• Brži oporavak nakon napornog posla
• Umanjenje bola
• Povećavanje motivacije za vežbanje (kao u slučaju pesme iz filma Rocky u teretani 😊
• Bolji san
• Bolja meditacija
• Smanjenje anksioznosti
• Relaksira pacijente pre i posle operacije (naučno dokazano efektnije od lekova!)
• Poboljšava raspoloženje dok se vozi

Kako sve različiti žanrovi utiču na zdravlje (izvor je Centre of Excellence, on-line kurs Muziko-terapije):

BLUZ – za anksioznost i nervozu

PANK I ROK – porast energije i povećanje nivoa adrenalina

REGE – umirujući efekat, za probleme sa upravljanjem ljutnjom. To je muzika koja ima ritam zdravog srca kada miruje, zato je dobar za kontrolu besa

POP – za letargične, stalno umorne. Preporučuje se posle napornog radnog dana

KLASIKA – umirujuće. Za ljude sa psihološkim problemima.

HIP-HOP I ROK – iako reči često pozivaju na nasilje, koriste se u muziko-terapiji, ukoliko muzika pacijentu odgovara

HEVI METAL – pogoduje za ljude koji imaju visoko mišljenje o sebi

KANTRI MUZIKA – za depresiju

Još ćemo pisati o muzici. Ovo je samo uvod.

A sada, pustite neku dobru muziku i uživajte!

ZANIMILJIVO! TED govori o muzici:

The transformative power of classical music – Benjamin Zander

https://www.youtube.com/watch?v=r9LCwI5iErE

Music and creativity in Ancient Greece – Tim Hansen

https://www.youtube.com/watch?v=R0JKCYZ8hng

Izvori:

https://wealthygorilla.com/13-proven-benefits-listening-music/

TED-Ed (muzika): https://www.youtube.com/results?search_query=ted+music

Centre of Excellence, online kurs Muziko-terapije): https://www.centreofexcellence.com/shop/music-therapy-course/

Članak Muzika je put do sreće… i zdravlja! se pojavljuje prvo na Ples i Grad.

Koliko je to važno, ispričaću kroz priču o jednoj kompoziciji, koja je mnogo više od toga.

Za film „Šindlerova lista“, Stiven Spilberg (Steven Spielberg) želeo je da muziku komponuje Džon Vilijams (John Williams). Vilijams je napisao muziku za Zvezdane Ratove, Indijanu Džons, E.T., Supermen, Bliski susreti treće vrste.

Kada je odgledao film, Vilijams je bio oduševljen i rekao je slavnom režiseru: „Za ovo je potreban bolji kompozitor od mene“. Spilberg mu je odgovorio: „Znam, ali oni su svi mrtvi“. (izvor: Wikipedia).

Tako je nastala čuvena kompozicija koju po meni najbolje izvodi čuveni violinista, Itzhak Perlman. Perlman je bio oduševljen muzikom koju je Vilijams napravio, kao i pozivom da je odsvira. Smatrao je da će tako dati svoj mali doprinos jer vrlo dobro poznaje istorijsku pozadinu i sam je, kako kaže „indirektno bio žrtva te istorije“.

Perlman svira se neverovatnom emocijom!

Kompozicija Vilijamsa i interpretacija Perlmana prenose nam tugu i opisuju stradanje, pre svega Jevreja, u logorima tokom drugog svetskog rata.

Pogledajte jedno izvođenje i poslušajte kako to zvuči: https://www.youtube.com/watch?v=iPRkZxlBAqI

Ne postoje reči kojima se sve ovo može opisati.

Sigurno ste sve, jednostavno, osetili.

Muzika koja nam govori da nikada ne zaboravimo ono što se dogodilo i da svako od nas, kao odgovorno ljudsko biće da doprinos da se tako nešto nikada više ne ponovi…

Izvor:  https://en.wikipedia.org/wiki/Schindler%27s_List#Music

Članak Kako će muzika sačuvati svet se pojavljuje prvo na Ples i Grad.

Ona je u školi bila beznadežan slučaj. Bilo je to u 30-im godinama prošlog veka i škola je pisala roditeljima: “Mislimo da Gillian ima poremećaj učenja”. Nije mogla da se koncentriše, stalno se vrpoljila. To se danas zove ADHD (poremećaj pažnje). Ali to je bilo u 30-im godinama i ADHD tada još nisu „definisali“; to nije bila raspoloživa dijagnoza. Ljudi nisu bili svesni da smeju da imaju takvu bolest.

No, majka je Gillian odvela kod lekara specijaliste. Devojčica je sedela 20 minuta dok je lekar razgovarao sa njenom majkom o svim problemima koje je imala u školi. Uznemiravala je druge, kasnila je sa domaćim, i slično. Na kraju je doktor seo kraj nje i rekao: “Gillian, slušao sam o svemu što mi je tvoja majka rekla i sad moram s njom razgovarati sam, pričekaj ovde, vratićemo se brzo”. Na to su izašli i ostavili je u prostoriji, samu. Dok su izlazili, doktor je uključio radio na svom stolu. Kad su izašli, rekao je majci: “Samo čekajte i gledajte”. Istog trenutka kad su napustili sobu, Gillian je ustala i počela da igra u ritmu muzike. Posmatrali su je par minuta, a onda se doktor okrenuo majci i rekao joj: “Gospođo Lynne, Gillian nije bolesna, ona je plesačica. Odvedite ju u plesnu školu”.

Majka je poslušala lekara i odvela Gillian u plesnu školu. Njoj je tamo bilo predivno, seća se: „Ne mogu vam opisati kako je to bilo predivno. Ušli smo u sobu prepunu ljudi poput mene. Ljudi koji nisu mogli mirno da sede, koji su se morali kretati da bi mislili. Plesali su balet, step, jazz, savremeni ples”. Kasnije je Gillain primljena u Kraljevsku baletsku školu, postala je solista i imala sjajnu karijeru. Kad je diplomirala, osnovala je svoju plesnu grupu, srela Andrew Lloyd Webera… Zaslužna je za neke od najuspešnijih pozorišnih produkcija u istoriji (mjuzikli “Mačke” i “Fantom u operi”), podarila je radost i uživanje milionima ljudi i postala multi-milionerka. Dobila je i titulu DBE i danas se po njoj zove jedno pozorište na West-End-u; pre nje nijedna žena koja nije kraljevskog roda, nije imala pozorište po njoj nazvano, na tom prestižnom mestu.

Neki drugi lekar prepisao bi Gillian lekove za smirenje!

Ovaj je prepisao ples i… ostalo je istorija!

Probajte i vi ples kao lek, može biti samo radost i uživanje.

A može da postane i nešto mnogo više od toga 😉

Tekst o Gillian Lynne  preuzet je sa strane: https://www.ted.com/talks/sir_ken_robinson_do_schools_kill_creativity/transcript#t-898565

Članak Prepiši mi pravi lek! se pojavljuje prvo na Ples i Grad.