Zamisli život bez muzike i plesa

personSlađana Milošević
history2 minutes reading

Za naslov sam iskoristila reči poznatog hita grupe Film „Zamisli život u ritmu muzike za ples“.

Pomislila sam, a pitam sada i vas: „Zamislite život bez muzike?“ Mislim, probajte samo da zamislite?

A onda, zamislite život u kome ne umemo/ne znamo da uz muziku možemo da zaigramo?

Ples se definiše kao ritmično pokretanje tela prema ritmu muzike (može i bez muzike).

Pleše se pojedinačno, u parovima ili kao grupa.

Ples prati čoveka od pamtiveka; još i crteži u pećinama pokazuju čoveka kako pleše. Ako se setite filmova koji su predstavljali živote ljudi u različitim vremenima, uvek i svuda je bilo plesa.

U svojim počecima, ples je bio motorička reakcija na određene emocije, na pojačano veselje, strah, žalost, ljubav ili mržnju. Te motoričke reakcije bili su živahni, iracionalni, ali vrlo izraženi pokreti, koji su višekratnim uzastopnim ponavljanjem poprimili određeni ritmički obrazac i pretvorili se u ples.

Ples se generalno, mada ne uvek izvodio uz muziku. Neki plesovi (kao što je step ples) mogu da pruže njihovu sopstvenu zvučnu pratnju umesto (ili pored) muzike. Mnogi rani oblici muzike i plesa stvoreni su jedni za druge i često se izvode zajedno. Značajni primeri tradicionalnih plesnih/muzičkih spojeva obuhvataju žigu, valcer, tango, disko i salsa. Neki muzički žanrovi imaju paralelnu plesnu formu kao što su barokna muzika i barokni ples; druge vrste plesa i muzike mogu da dele nomenklaturu, ali da su razvijane zasebno, kao što su klasična muzika i klasični balet.

Ritam i ples su bili duboko povezani tokom istorije i prakse. Američki plesač Ted Šon je napisao: „Koncepcija ritma koja je osnova svih studija o plesu je nešto o čemu možemo da pričamo zauvek, a još uvek da ne završimo.“

Ples je važan kako za fizičko, tako i za psihičko zdravlje. Osim što sagoreva kalorije, naučno dokazano smanjuje nivo lošeg, a povećava nivo dobrog holesterola, jača kosti. Ples nas jednostavno čini srećnima jer se povećava nivo hormona sreće.

Ples je aktivnost i iskustvo koje takvo našem životu može dati smisao. O tome ćemo i dalje pisati.

Za sada samo poruka za kraj, iz pesme čiji smo naslov pomenuli na početku:

Ako zamisliš život u ritmu muzike za ples,

doći će do promjene u tvojoj glavi i vjerovat’ ćeš da postoji nada,

ako zamisliš život u ritmu muzike za ples.

Izvori:

https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D0%BB%D0%B5%D1%81

Sladjana Milosevic
Autorka bloga Slađana Milošević

Akreditovani coach/mentor (MP EIA). Akreditovani coach/mentor supervizor (ESIA)

Diplomate in Logotherapy (Viktor Frankl Institut, SAD)

Logocoaching – coaching primenom osnovnih principa logoterapije.

Coaching – Sir John Whitmore je coaching definisao kao: „Oslobađanje potencijala osobe radi postizanja maksimalnog učinka“ (izvor: Whitmore, J. (2002). Coaching for Performance, Third Edition: Growing People, Performance, and Purpose).

Coaching nije psihoterapija!

Logoterapija – Logoterapija daje odgovore na pitanja o smislu egzistencije. Kao psihoterapeutski pravac unosi u psihoterapiju saznanje da uz telesnu i psihičku dimenziju, čovek poseduje i treću, duhovnu dimenziju. U logoterapiji, fokus je na budućnost, na zadatke i smisao.

Više o logoterapiji možete saznati ovde: Viktor Frankl Institut, Beč/Austrija.

Za više informacija o logocoaching-u, coaching-u i superviziji za coaching i mentorstvo, Slađani možete pisati: kontakt@plesigrad.rs

Izbornik