Nauči me da plešem. Hoćeš? Basil
Da plešeš. Rekao si da plešeš? Hajde! Zorba
“Grk Zorba” je crno-beli igrani film snimljen 1964. godine u režiji Michaela Cacoyannisa. Predstavlja adaptaciju istoimenog romana Nikosa Kazantzakisa. Naslovni lik, čiji lik tumači Anthony Quinn, je Aleksis Zorba, živopisni grčki muzičar koji slučajno sreće Basila (čiji lik tumači Alan Bates), britanskog pisca grčkog porekla koji odlazi na Krit kako bi pokrenuo rudnik lignita i tako pokušao da nađe inspiraciju. Radnja prikazuje njihove pustolovine, pri čemu će Zorba Basila pokušati da nauči nekim životnim lekcijama. Film je doživeo izuzetnu popularnost, pri čemu je važan doprinos dala muzika Mikisa Theodorakisa, a posebno kompozicija Zorbas koja se izvodi u antologijskoj sceni plesa. (https://www.youtube.com/watch?v=2AzpHvLWFUM)
Svaki put kada vidim tu scenu u kojoj njih dvojica igraju, “razumem” da je to mnogo više od plesa na plaži. U tome ima toliko lepote, emocija i mudrosti. I suza radosnica, takođe.
Za Zorbu, kao u za Grke, ples je govor tela koji izražava lepotu i agoniju življenja. Zorba transformiše svoja pitanja u struktuiran, ritmički pokret: Ko je napravio ovaj svet? Zašto? Zašto umiremo? Odakle smo došli i gde idemo?
Zorba živi život i igra kroz život. On se, kao i Grci, izražava kroz govor tela i uspostavlja dijalog između zapadnjačkog-apolonskog reda i istočnjačkog-dionizijskog haosa.
Ples, na kraju, jeste dijalog tela koje postavlja pitanja. Zorba, plesač, razgovara sa Bogom, on govori jezikom koji ne može da se prevede, ali može da se oseti.
Kao i Grk Zorka, plesači imaju mnogo toga da kažu, ali pošto se to ne može iskazati rečima, iskazaće se kroz ples, kao primarni vid neverbalnog ponašanja, kao jedan autentičan glas.
“Da plešeš. Rekao si da plešeš? Hajde!” Zorba
Izvori:
“Speaking Without Words: Zorba’s Dance”, Maria Hnaraki, Drexel University-Philadelphia (sa interneta: http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0350-0861/2009/0350-08610902025H.pdf
