Namera ovog dela našeg sajta jeste i preporuka dobrih knjiga. I evo jedne: “Ranjivost – prevazilaženje emocionalne preosetljivosti”, autorke Elejn Aron.
Prvo što sam zaključila pri čitanju ove knjige je, kako je, kao i “Misliti brzo i sporo” (autor Danijel Kaneman) autorka predstavila nešto što je oduvek “tu”, samo se niko ranije nije setio da ga tako predstavi i „obradi“. Iz ugla iz koga odjednom “vidimo sve” drugačije!
Ovo je knjiga za veoma osetljive osobe (Highly Sensitive People-HSP), ali i sve one koji sa takvim osobama žive (bračni drugovi, roditelji, braća, sestre, prijatelji), rade (poslodavci), uče ih ili leče.
Autorka Elejn Aron nakon magistrature, doktorata i obuke na Institutu Karl Gustav Jung u San Francisku, 1991. godine je započela proučavanje urođene osobine temperamenta visoke osetljivosti. Zajedno sa svojim suprugom dr Arturom Aronom, ona je jedan od dva vodeća naučnika koji proučavaju psihologiju ljubavi i bliskih odnosa. Dr Aron ima malu psihoterapeutsku ordinaciju u Mill Valley-u, u Kaliforniji. I sama je veoma osetljiva osoba.
Ova predivna i korisna knjiga podeljena je u 10 poglavlja, a završava savetima za medicinske stručnjake koji rade sa osetljivim ljudima, za učitelje koji rade sa veoma osetljivim učenicima i za poslodavce veoma osetljivih ljudi.
Autorka na početku knjige otkriva činjenice o tome kako je biti veoma osetljiva osoba. Tu je i test (“Da li ste veoma osetljivi”) koji možete da uradite. U poglavlju “Dublje kopanje” autorka se bavi time kako razumeti ovu crtu onakvom kakva je.
Dalje, obrađuje opšte zdravlje i način života veoma osetljivih osoba, a zatim i shvatanje „okvira“ za detinjstvo i adolescenciju. Kroz brojna istraživanja i primere svojih klijenata, ovaj deo pomoći će vam da prepoznate određene momente iz svog detinjstva ili detinjstva veoma osetljive osobe koju poznajete, što bi trebalo da bude od velike pomoći.
Autorka razmatra društvene odnose, kako da izaberete profesiju, uživate u poslu i održite dobro zdravlje dok radite. Kako da gradite bliske odnose. Kako da lečite dublje rane. Da li da uzimate lekove ili ne. Poslednje poglavlje je “Duša i duh”.
U knjizi mi se najviše dopalo objašnjenje podele ljudi na ratnike i savetnike. Ratnici su oni koji osvajaju, idu napred, aktivni su, bore se, penju se na lestvici kompanija u kojima rade. Ali ipak, ne mogu bez savetnika koji o svemu moraju dobro da promisle.
Autorka koristi akronim DOES za opisivanje izrazite osetljivosti, pri čemu su:
D – Dubina procesuiranja (tendencija da se informacije dublje procesuiraju)
O – Prevelika stimulisanost (zapažanje svih pojedinosti neke situacije, usled toga brz umor)
E – Emocionalna reaktivnost (E označava i Empatiju)
S – Osetljivost na suptilnosti (sitne stvari koje se zapažaju, a koje drugi uopšte ne vide)
Veoma osetljive osobe teže podnose mnogo stimulacija, osetljive su na zvuk, boje, gužvu. Sa druge strane, mnogo promišljaju, oprezne su. Potrebno im je više vremena da razmisle, zaključe ili donesu odluku, pa se ovo nekada tumačilo kao problem i nedostatak.
Autorka sa ovakvog pogleda na stvari, prelazi na to koliko su te osobine zapravo dobre i korisne. Na strani 56. (ovog izdanja) ona navodi koje crte ličnosti vas čine posebnim ako ste veoma osetljiva osoba: bolja u opažanju grešaka i izbegavanju da ih načini, veoma savesna, u stanju da se duboko koncentriše, neko ko često razmišlja o onome o čemu razmišlja, u stanju da uči, a da nije ni svesna da je naučila, i dr. Osetljive osobe bolje uče strane jezike, imaju izuzetnu sklonost ka muzici, dobri su učitelji, savetnici, terapeuti. Često umetnici, sa razvijenijom desnom hemisferom mozga.
Autorka opisuje prvo okupljanje visoko osetljivih osoba, u kampusu Univerziteta u Kaliforniji 1992. godine. Primetila je tu stvari koje je opisala u delu “Četiri znaka koji mnogo govore” u poglavlju “Duša i Duh”. Kaže da je prilikom tog okupljanja osetila sledeće: Tišinu, zatim ljubaznost i budnost, onda potrebu da se često napravi pauza (za potrebe razmišljanja, meditacije, molitve). I to da su visoko osetljive osobe o svom životu uvek govorile sa stanovišta duha/duše, kao da je to ono što ih definiše.
Često se osetljivost mešala sa neurotičnošću. Takođe, smatralo se da su osetljive osobe uglavnom introvertne, mada mogu biti i ekstrovertne. Osetljive osobe, naročito one sa teškim detinjstvom sklone su depresiji i anksioznosti, mada sve zavisi od slučaja do slučaja. U knjizi, autorka navodi mnogo slikovitih primera iz svoje psihoterapeutske prakse, ali i rezultate brojnih istraživanja. Takođe, pominje i vrlo zanimljive radove i knjige; jedna od njih je svakako “Slušajući prozak” u kojoj je autor Piter Kramer postavio mnoga filosofska i etička pitanja, nakon tvrdnje da ovaj lek (i njemu slični), može potpuno da promeni karakter osobe (autorka nekoliko puta navodi da niko ne ide kod lekara da bi mu ovaj prepisao šetnju ili šoljicu čaja od kamilice, na žalost).
Mislim da sve što piše u ovoj knjizi može pomoći da živite PRAVO, a tako i ZDRAVO, Vi ili osetljiva osoba sa kojom živite ili radite.
Izvori:
About Dr. Elaine Aron – The Highly Sensitive Person (hsperson.com)
Listening to Prozac – Wikipedia
Foto: Spale media
Unsplash.com
