Nedavno je Suzana u časopisu Dance Magazin naišla na zanimljiv članak: „Identitet plesača: Prestaješ li ikad biti plesač?“

Kada se zovemo plesačima? Kada prestajemo da budemo plesači?

Autorka nam je ispričala svoju priču i rekla par dobrih stvari, koje ovde prenosimo:

„Plesači imaju odlične veštine upravljanja vremenom, istovremeno su kreativni i pragmatični, dobro sarađuju, mogu se prilagoditi raznim postavkama i tipovima ličnosti, mogu raditi na više projekata odjednom i biti posvećeni na duboko jedinstven način.

Bez obzira na to koliko vremena provodimo daleko od ozbiljnog treninga, ta tehnika, umetnost, disciplina i strast ugrađeni su u nas, plesače.

Verovatno nikada ne izgubimo taj svoj identitet plesača, a kad se ova fizička i emocionalna umetnost „ugnezdi“ u vaše kosti, zauvek je u vama. Ples je fizički urezan u naš identitet. Znamo svoja tela bolje nego što ih prosečna osoba poznaje. Delimo zajednički jezik. Imamo duboku sposobnost fokusiranja. Čujemo ritam pesme pre nego što čujemo reči. Svakodnevno žudimo za kretanjem. Proveravamo svoje „poravnanje“ u svakom ogledalu. Znamo opasnosti i koristi od napornog rada. Karakteristike koje tako često definišu plesača mogu se razviti tehničkim treningom, ali ostaju s nama dugo nakon što taj trening prestane (izvor: https://www.dancemagazine.com/are-you-still-a-dancer-2649041990.html?rebelltitem=3#rebelltitem3).

Upravo tako, mnogi od nas nekada su naporno i redovno trenirali. Onda dođu druge okolnosti i trening, ne često, potpuno prestaje.

Bez obzira na to, kao što je autorka i rekla ovde, plesač ostaje plesač.

Izvori:

https://www.dancemagazine.com/are-you-still-a-dancer-2649041990.html?rebelltitem=3#rebelltitem3

Foto: Unsplash.com/Chermiti Mohamed