Vitaminska preventiva je proces upotrebe vitamina u određenim fiziološkim stanjima (trudnoća, povećana fizička aktivnost i sl.), kao i kod određenih bolesti u cilju sprečavanja razvoja avitaminoze. Ni za koga nije tajna da se tokom svakodnevnog obavljanja određenih aktivnosti troše različiti resursi našeg organizma. Konkretno, da bi se povećala efikasnost, kao i da bi se sprečila različita neinfektivna stanja, ishrana treba da sadrži glavne komponente ishrane, od kojih su jedan vitamini. Vitamini su uključeni u regulaciju metabolizma; oni su biološki katalizatori ili reagensi za fotohemijske procese koji se dešavaju u telu, takođe su aktivno uključeni u formiranje enzima.

Vitamini utiču na apsorpciju hranljivih materija, doprinose normalnom rastu ćelija i razvoju celog organizma. Kao sastavni deo enzima, vitamini određuju njihovu normalnu funkciju i aktivnost. Nedostatak, a još više odsustvo bilo kog vitamina u telu dovodi do metaboličkih poremećaja. Sa nedostatkom njih u hrani, radna sposobnost osobe se smanjuje, otpornost organizma na bolesti, na dejstvo štetnih faktora životne sredine. Kao rezultat deficita ili nedostatka vitamina, razvija se vitaminska insuficijencija. Kada organizam poveća fizičku aktivnost ili bude u „nenaviknutom“ stanju za to, automatski se povećava potreba za utroškom „vitaminskih rezervi“ u organizmu.

Tokom širenja COVID-19, naš organizam je pod stalnim stresom, bez obzira u kojoj se fazi čovek nalazi (pre bolesti, za vreme bolesti ili u vreme oporavka): ovde bi bilo preporučljivo obratiti pažnju na vitaminske resurse našeg organizma. Dakle, uzimanje vitamina je u cilju prevencije bolesti. Na primer, u borbi protiv respiratornih oboljenja, akcenat treba staviti na suplemente koji sadrže B2 (riboflavin). Zahvaljujući njemu, ćelije tela aktivno proizvode energiju i postaje mu lakše da se bori protiv virusa. Tokom bolesti, organizmu će biti potreban i vitamin A (retinol), čiji su glavni izvori riblje ulje i jetra. Retinol aktivno učestvuje u funkcionisanju imunog sistema.

Koji vitamini su najkorisniji u prevenciji infekcije korona virusom?

Najvažnije supstance za podršku imunološkom sistemu tokom COVID-19 su vitamini D i C, cink i omega-3 masne kiseline.

Vitamin D: Vitamin D je dobar za ljude u samoizolaciji. Nedostatak blagotvornog uticaja sunčeve svetlosti na organizam može se samo nadoknaditi uz pomoć vitamina D. Osim toga, ovaj vitamin se preporučuje i starijim osobama, jer je njihova starost sama po sebi faktor rizika za infekciju. Između ostalog, u starosti je takođe velika verovatnoća težeg toka bolesti.
Vitamin C: Od vitalnog je značaja za imuni sistem jer je snažan antioksidans koji štiti telo od delovanja slobodnih radikala koji oštećuju i uništavaju zdrave ćelije.
Cink: Cink igra važnu ulogu u formiranju leukocita – glavnih zaštitnika tela od infektivnih agenasa. Cink čisti sluzokožu od virusa, obnavlja tkivne barijere i integritet epitela, što otežava ulazak patogena u krvotok, a takođe potiskuje replikaciju virusa.
Omega-3 masne kiseline: Omega-3 masne kiseline se nalaze u ćelijskim membranama i krvnim sudovima. Takođe su neophodne za pravilno funkcionisanje imunog sistema.

Kako vrućina i neadekvatna ishrana utiču na tok COVID-19?

Nenormalna toplota zaista može doprineti povećanju incidencije COVID-19. To je zbog sledećih faktora: kada je napolju visoka temperatura, ljudi se češće okupljaju u zatvorenom prostoru. U uslovima gužve virus se širi mnogo brže nego na svežem vazduhu. Prema mišljenju stručnjaka, toplota od +30 stepeni nije dovoljna da virus odmah ispari. Da biste ga neutralisali za minut, potrebna je temperatura iznad 50-60°C. Ako je pri normalnim temperaturama termoregulacija uključena samo da bi se borila protiv virusa, onda u ovakvim temperaturnim okolnostima se bori još i protiv vrućine. Postoji dehidracija, intoksikacija tela. U takvom vremenu mnogo je teže izdržati simptome bolesti. Aktuelnost pitanja ishrane je posledica dva razloga: povećanog rizika od zarazne bolesti COVID-19 i dugog boravka ljudi kod kuće u uslovima samoizolacije. Prema definiciji, racionalna ishrana je ishrana ljudi, uzimajući u obzir njihovu starost, pol, prirodu posla i klimatske uslove života.

Usklađenost sa nekim preporukama u svakodnevnom životu pomoći će da se organizam izbori sa infekcijom:

1. Unos tečnosti. Vlažna sluzokoža je prva prepreka virusu. Veruje se da je osobi potrebno najmanje 25 ml/kg/dan. Međutim, ova cifra može dostići i do 60 ml/кg/dan.
2. 80% našeg imuniteta je u crevima, а upotreba hrane bogate vlaknima doprinosi održavanju normalne crevne mikroflore. SZO preporučuje da jedete najmanje 400 grama različitog voća i povrća dnevno.
3. Proizvodi koji sadrže pro- i prebiotike takođe doprinose održavanju normalne crevne mikroflore. Fermentisani mlečni proizvodi su odličan izvor kalcijuma, vitamina i mikroelemenata, pozitivno utiču na prirodnu crevnu floru zbog sadržaja laktobacila.
4. Omega-3 polinezasićene masne kiseline su odlične za zdravlje ćelijskih membrana. Morske vrste riba kao što su losos, haringa, tuna, skuša i sardine, kao i laneno ulje, imaju visok sadržaj omega-3 kiselina, koje obezbeđuju gradivne blokove za proizvodnju antiinflamatornih hormona zvanih eikozanoidi, koji imaju blagotvorno delovanje na imuni sistem. Za normalno funkcionisanje organizma potrebno je 1-7 grama Omega-3 masnih kiselina dnevno. Omega-3 ima blagotvorno dejstvo na ljudski imuni sistem. U ishrani 2-3 puta nedeljno treba da bude masna riba. Biljna ulja sadrže Omega-6, -9 masne kiseline, koje su, takođe, neophodne za naš organizam. Preporučuje se konzumiranje 20-25g biljnih ulja dnevno.
5. Vitamin D je vitamin sa najviše imunomodulatora. Punopravni izvor vitamina biće riba, i to: skuša, bakalar, haringa, tunjevina i jetra ovih riba. Drugi izvori vitamina D su jaja, šumske pečurke i mlečni proizvodi. Takođe, vitamin D se može uzimati u preparatima ili suplementima da biste dobili najmanje 400-800 IU dnevno.
6. Naša pluća su organ koji veoma zavisi od masti i bez punog unosa masti u organizam hranom, rad pluća je poremećen. Faktor koji šteti plućima ništa manje od ozloglašenog pušenja je dijeta sa malo masti. Nedostatak masti u ishrani dovodi do toga da svaka infekcija, uključujući i infekciju COVID-19, mnogo lakše prodire u bronhije i pluća, oslabljena ishranom sa niskim sadržajem masti. Odraslom čoveku je potrebno 70-80 g masti dnevno, od čega do 30% treba da bude obezbeđeno mastima životinjskog porekla.
7. Meso, živina, riba, mlečni proizvodi, jaja su izvor životinjskih proteina, koji su telu potrebni za stvaranje tkiva i sintezu hormona, kao i imunih proteina – antitela koja igraju važnu ulogu u zaštiti organizma od bakterija, virusa i parazita. Biljni proteini se smatraju manje vrednim u pogledu sastava aminokiselina, ali ih treba uključiti u ishranu. Namirnice koje su najbogatije proteinima su mahunarke (pasulj, grašak, sočivo), orasi, semenke (susam, semenke bundeve) i, naravno, soja. Odrasla osoba treba da primi 0,8-1,2 g/kg telesne težine proteina dnevno. Međutim, svi ovi proizvodi imaju nespecifično blagotvorno dejstvo na ljudsko telo, tj. korisno za sve infekcije.

Ne zaboravite da i hrana može štetiti imunološkom sistemu

Visokokalorična hrana, dimljeno meso, konzervisana hrana i marinade, rafinisana hrana u kojoj su zasićene masti ili trans masti, brza hrana, šećer i so smanjuju prirodnu odbranu organizma. Prosti ugljeni hidrati (šećeri) su uzrok sistemske upale. Isti šećer je i skrob koji se nalazi u krompiru, kukuruzu, rutabagi i nekom drugom povrću, žitaricama i rafinisanim belim žitaricama. Šećer je taj koji stvara glikovan hemoglobin, koji „grebe“ naše krvne sudove, izazivajući upalu vaskularnog zida. Šećer veoma voli patogene bakterije i crevne gljivice, inhibira rast naše prijateljske mikroflore i smanjuje naš imunitet. Stoga je bolje odbiti slatkiše, peciva i konditorske proizvode, slatka pića. Nepravilna ishrana može dovesti do gojaznosti, a ovo, pak, do raznih problema: od dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti do razvoja raka. Ovakva stanja definitivno utiču na težinu toka infekcije koronom, jer su sve hronične bolesti faktori rizika za razvoj komplikacija.

Čime nahraniti i ojačati organizam?

Kompanija Vision predstavlja jedinstvenu liniju proizvoda „Classic Hit“. Proizvodi koji su specijalno napravljeni za svakodnevnu zaštitu organizma na ćelijskom nivou. Za razliku od lekovitih preparata, proizvodi linije „Classic Hit“ ne deluju na simptome, već na uzroke, hraneći ćeliju i omogućujući joj prirodnu samostalnu regeneraciju.

Više o Classic Hit proizvodima, možete pročitati na linku: https://visionstore.co.rs/classic-hit/

Ceo tekst je preuzet sa sajta:

https://visionstore.co.rs/oporavak-posle-prelezane-bolesti-covid-19/

Foto: Unsplash.com