Svakodnevno smo svedoci posledica nedijagnostikovanog dijatebesa, koji češto ima i smrtne ishode. Ono što možemo preduzeti kao preventivu jeste obavezan godišnji sistematski pregled i uvesti promene u našu svakodnevicu.
U susretu Svetskom danu borbe protiv dijabetesa, Mr sc. med. dr Veroslava Stanković govori nam o dijabetesu tip 1 ili kako se još naziva u staroj nomenklaturi insulin-zavisan dijabetes, na malo drugačiji način.
Dijabetes spada u autoimune bolesti, javlja se u ranijoj životnoj dobi (nekada čak i intrauterino), i smatra se da se genetski prenosi. Ukoliko se uzme dobra anamneza, vidi se da je osoba pre početka bolesti imala neko virusno oboljenje, tj. da je to virusno oboljenje aktiviralo autoimunu reakciju.
Ali šta je u osnovi dijabetesa tip 1, kao i drugih autoimunih bolesti, čija je epidemija evidentna?!
Ovde bih se okrenula epigenetici i mijazmima.
Epigenetika se može definisati kao grana nauke koja izučava sve potencijalno stabilne nasledne promene u ekspresiji gena ili ćelijskom fenotipu, koje se događaju bez promena u rasporedu baza DNK. Epigenetski procesi povezuju spoljašnje faktore sa našim genetskim kodom, i omogućavaju spoljnim uticajima da ostave biohemijski otisak na našem genomu (biochemical footprint).
Istraživanja su pokazala da prolazni i hronični spoljni uticaji mogu trajno da promene epigenetski kod. Promene koje se nakupljaju tokom životnog veka nose važnu informaciju o interakcijama tog organizma sa okolinom. U nekim slučajevima ta informacija može da bude od velike važnosti za potomke i može da im pruži određene prednosti tokom prilagođavanja. Ali, takođe nakupljanjem epigenetskih promena može da dođe do povećanja rizika od različitih bolesti koje možemo da nazovemo mijazmi (autoimune bolesti, karcinomi, psihijatrijske bolesti).
Mijazam možemo da definišemo kao neka vrsta „energetske infekcije“ koja egzistira unutar porodice. Daću primer za dijabetes, koji poslednjih godina čak pominju i pripadnici akademske zajednice. Neki od predaka je imao virusnu infekciju, izlečio se, ali je energetski toksin ostao. On počinje da se prenosi dalje. Dejstvom spoljašnjih faktora može da se aktivira i izazove neku bolest. Zavisno gde je taj toksin ostao doći će do različitih bolesti. Za dijabetes kažu da je zona koja je „inficirana“ solarni pleksus. Ispoljavanje mijazma može da preskoči neku generaciju, ukoliko osoba vodi računa o ishrani, fizičkoj aktivnosti, redukciji stresa.
Ko dobije dijabetes, neka ne očekuje da će da se izleči (mada se čuda dešavaju), ali mnogo može da uradi da spreči posledice. Osim klasičnih metoda, pravilnog doziranja insulina, pravilne i uravnotežene ishrane, fizičke aktivnosti, smanjivanja stresa, može da energetskim metodama (koje su zvanično priznate u našoj zemlji) čisti porodično stablo od „energetske infekcije“. Time će da poštedi svoju decu i unuke od bolesti, ali i da balansira energiju, smanjuje doze insulina i vrednosti šećera u krvi i naravno da „čisti“ i balansira solarni pleksus.
Metoda koja može da se primeni za svakodnevni rad je Reiki (o kojoj dajemo opširan opis), a za rad na mijazmama je Regresoterapija ili ThetaHealing®.
Mr sc. med. dr Veroslava Stanković je specijalista ishrane zdravih i bolesnih ljudi. Bavi se medicinskom nutritivnom terapijom, izradom personalnih jelovnika. Učitelj je više holističkih metoda priznatih Zakonom o zdravstvenoj zaštiti Srbije. Šef je Katedre za strukovne nutricioniste-dijetetičare, a trenutno je zaposlena na Akademiji strukovnih studija Beograd, Odsek Visoka zdravstvena škola. Višegodišnji je edukator u okviru Društva dijetetičara-nutricionista, autor i koautor stručnih radova u domaćim i stranim časopisima iz oblasti ishrane.
Foto: Pexels.com
Ples i grad
